Svi smo ovo danas radili, a niko se nije pitao zašto?! Srbi jedu i piju na grobljima uoči Zadušnica, a evo šta se krije iza tog običaja
IZVOR: Republika - 22.02.2020 | 22:00
Hrana na groblju je određeni način da se komunicira sa mrtvima, a običaj je utemeljen u staroslovenskoj tradiciji.
Foto: Tanjug/J. PAP
Zadušnice, sahrane, daće - nezamislivi su bez hrane i pića, što, kad razmislite - može da deluje pomalo morbidno.
Etnolog Vesna Marjanović odgovorila je na pitanje zašto Srbi jedu na groblju?
- U srpskoj tradicionalnoj kulturi zadušnice su uvek bile bitne jer su tada živi i njihovi pokojnici ostvarivali posebnu komunikaciju. Hrana koja se tada "deli" za duše pokojnika i svih preminulih srodnika, predstavlja vrstu komunikacije sa umrlima - objašnjava sagovornica "Blica".
Groblje je sveti prostor gde borave duše predaka i pokojnika, te ono predstavlja mesto gde se ta komunikacija i ostvaruje, o svim zadušnicama u toku godine, kaže Marjanović.
- U srpskoj kulturi je jedenje na groblju ostalo kao važan deo obredne prakse iz zagrobnih kultova čiji su koreni veoma duboki i vezuju se za prehrišćanski period - objašnjava etnolog.
Foto: ST/N. MANDIĆ
Trizna, gozba za pokojnika
Kod starih Slovena takođe su priređivane gozbe pokojnicima poznate kao trizne – kada su živi organizovali posebne svečanosti posvećene precima.
- Inače, hrana koja se na groblje iznosi za "deljenje", prema verovanju "ide" pokojnicima pa je ona i raznovrsna i bogata. Kako se hrana postavlja na grobove ugošćavaju se i slučajni prolaznici i sirotinja - kaže naša sagovornica.
U skladu sa tim da pokojniku namenjujemo sve što mislimo da je voleo da jede i pije za života, i što želimo da mu na taj način "ugodimo", jeste i pojava da često rođaci ostavljaju čak i upaljene cigarete na grobovima onih koji su bili pušači dok su bili živi.
U našem narodu postoji i običaj da oni koji su bili na sahrani ili pomenu, nakon groblja i hrane i pića kojim su se tamo poslužili, odu u kuću najbližeg rođaka preminulog. Goste tamo takođe čeka ručak. Novija je praksa, i sve popularnija, da se ožalošćeni okupe u restoranu nadomak groblja, te od ovog običaja komunikacije sa mrtvima - profitiraju čak i ugostitelji.