Dete vas ne sluša? Evo kako da pojačate pažnju kod mališana

IZVOR: E. S. T. - 01.03.2020 | 06:44

Uporno pokušavate detetu da objasnite kako da uradi zadatak, ali vas ono ne sluša i u mislima je stiglo ko zna dokle! Ovo je, ako se često ponavlja, roditeljima znak za uzbunu da njihovo dete možda ima problem s nedostatkom pažnje i vrlo je važno da se to otkrije što ranije.

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustarcija

Poremećaj pažnje i dečje hiperaktivnosti (ADHD) jedan je od najčešćih poremećaja ponašanja u detinjstvu.

Karakterišu ga smanjena pažnja, hiperaktivnost i impulsivnost, a od ovog poremećaja, prema nekim procenama, u Srbiji pati od tri do sedam odsto mališana školskog uzrasta.

OTKRIVA SE U ŠKOLI

Simptomi mogu da se jave u bilo kom uzrastu, ali se najčešće otkrivaju tek po polasku u osnovnu školu, odnosno kada se mališan prvi put susretne sa školskim obavezama, pravilima i stresom, koji iz njih često proizilazi.

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustarcija

Da postoji problem s pažnjom, ukazuju simptomi - dete ne pridaje pažnju detaljima, ne sluša šta mu se govori, ima poteškoće da organizuje svakodnevne aktivnosti, gubi stvari, ne završava zadatke, lošije pamti i zaboravlja.

Kod dečaka je češće prisutna hiperaktivnost i impulsivnost, dok devojčice imaju više teškoća u održavanju pažnje

Bez obzira na to što većina dece sa ADHD ima normalnu inteligenciju ili iznad proseka, obično postižu slabije rezultate. Takođe, zanimljiv je i podatak da je ovaj problem četiri puta izraženiji kod dečaka nego kod devojčica.

Preporuke za bolju koncentraciju školaraca

Foto: Promo foto

Foto: Ilustarcija

* mališani moraju dovoljno da spavaju

* zdravo da se hrane

* dete mora da pravi pauze između učenja

* dok dete uči, treba smanjiti ometanje - TV, kompjuter, prisustvo drugih osoba... Kada dete pokušava da uči u isto vreme dok mu je uključen TV u sobi, memorija mu je podeljena i istovremeno prati i TV program i uči

Kod dečaka je, kako je istaknuto, češće prisutna hiperaktivnost i impulsivnost, dok devojčice imaju više teškoća u održavanju pažnje. Zbog toga se teškoće kod devojčica kasnije prepoznaju.

DR KOMAROVSKI: Ako vaše dete nije u stanju da uči samostalno i radi domaći, za to sigurno mora da postoji neki razlog. Lenjost nema veze s tim

- Ako vaše dete nije u stanju da uči samostalno i radi domaći - za to sigurno mora da postoji neki razlog. Lenjost nema veze s tim. A razlozi mogu biti: sindrom manjka pažnje i hiperaktivnosti, povišen tonus mišića, psihološki problem... I umesto da iz večeri u veče sedite s njim nad knjigama - bolje bi bilo da pokušate da definišete šta je uzrok i da tretirate pravi problem - poručuje roditeljima čuveni pedijatar Jevgenij Komarovski.

NE PREKIDAJTE GA

A mamama i tatama koji se susreću sa ovim problemom pedijatar Komarovski savetuje da, ukoliko hoće da dete posluša njihove reči, moraju najpre da skrenu pažnju na sebe i da je to veoma važno.

- Kada je dete zauzeto nečim, malo je verovatno da će odgovoriti na zahtev roditelja - ocenjuje Komarovski.

SIMPTOMI

Dete koje ima smanjenu pažnju:

* Nema dovoljnu koncentraciju na času

* Ima teškoće sa završavanjem zadataka, brzo počinje da se dosađuje

* Ima teškoće sa slušanjem, kao rezultat smanjene pažnje

* Ima teškoće u praćenju uputstava i procesiranju informacija

Foto: Promo foto

Foto: Ilustarcija

* Gubi stvari

* Zaboravlja na obaveze

* Deluje odsutno, čak i kada mu se neko direktno obraća

Imajte na umu da su ovakva ponašanja sasvim normalna za malo dete

Stručnjaci navode i da je veoma važno usmeravati dete i podsticati ga da završi ono što započne, a preporuka je i da ih ne bi trebalo stalno prekidati dok nešto rade jer mališani koji istu aktivnost često seckaju i započinju brzo počnu da se dosađuju.

SAVETI DR KOMAROVSKOG

1. Kada komunicirate s detetom, važno je uspostaviti kontakt. Ako je potrebno, detetu možete dodirnuti rame, okrenuti ga prema sebi, isključiti TV, skloniti igračku iz njegovog vidnog polja

2. Roditelji treba da definišu i uvedu red u dnevne aktivnosti i vrlo je važno da se ona uvek poštuju

3. Redovno se treba pridržavati režima, čak i ako roditelji imaju slobodan dan. Prema Komarovskom, vrlo je važno da se hiperaktivna deca probude, jedu, hodaju, kupaju se, idu u krevet i istovremeno obavljaju druge uobičajene dnevne aktivnosti

4. Sve složene zadatke za hiperaktivnu decu potrebno je razbiti u delove, koji će i njemu biti razumljivi i jednostavni

5. Usmeravajte ga i podstičite da završi zadatke

6. Iskoristite svaku priliku da pohvalite dete i izbegavajte grdnju

7. Smirenost i ravnoteža roditelja je takođe veoma važna

Za podsticanje pažnje veoma je važno i čitanje, koje utiče na formiranje detetove koncentracije, pa bi trebalo birati tekstove koji zanimaju dete i dozvoliti mu i podržiti ga da postavlja pitanja i komentariše...

ISHRANA ZA BOLJE PAMĆENJE

Hranljivi doručak

Brojne studije su pokazale da preskakanje doručka kod dece utiče na slabije funkcionisanje mozga i da je jutarnji obrok veoma važan za visok nivo koncentracije i poboljšanje pažnje.

Tako studenti koji doručkuju više pamte od onih koji to ne čine.

A među namirnicama koje se preporučuju su razne vrste žitarica, mlečni proizvodi i voće.

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustarcija

Pojačajte unos omega-3

Omega-3 masne kiseline DHA i EPA, koje se nalaze u ribljem ulju, neophodne su za normalno funkcionisanje mozga.

Multivitamin koji uključuje magnezijum, cink, vitamin D i omega-3 masti značajno poboljšavaju sposobnost obraćanja pažnje.

Pravo energetsko rešenje predstavlja riba, koja je bogata proteinima i omega-3 masnim kiselinama.

Ona je i neverovatna hrana za mozak jer pomaže u sprečavanju pojave demencije i moždanog udara. Zato se i preporučuje da se riba jede dva puta nedeljno.

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustarcija

Smanjite unos šećera

Ograničite ili smanjite unos šećera u ishrani svoje dece. Najbolja kognitivna funkcija i ponašanje nastaće kada se ograniče ugljeni hidrati i hemikalije koje ugrožavaju dečje učenje i ponašanje.

Takođe će dete imati bolji apetit ako ima redovne obroke, a to se sve remeti kada je zastupljen preveliki unos šećera.

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustarcija

Borovnice za bolje učenje

Istraživanja su pokazala da su borovnice izuzetno važne ukoliko želimo da poboljšamo efikasnost prilikom učenja, ali i omogućimo dužu mladost naših mišića.

Ovo voće, kako se ističe, predstavlja odličnu zaštitu od oštećenja na mozgu, kao i odličan vid prevencije od pojave Alchajmera i demencije.

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustarcija

Vitaminska bomba

Nar i citrusi su vitaminska bomba za mozak. Nar je bogat antioksidansima, koji štite mozak od pogubnih slobodnih radikala.

Pomorandže, mandarine, limun, pomelo, grejpfrut …sve to voće je sjajna hrana za mozak i odličan su izbor za užinu.

Od povrća kelj, spanać, peršun i brokoli su najbogatiji vitaminom K, koji pojačava moždane funkcije i popravlja sposobnost pamćenja.