Predsednica Prekršajnog suda za Srpski telegraf: Srbi bi radije zatvor nego rad u javnom interesu!

Foto: e-stock/I. DOBRIČIĆ

Olivera Ristanović

Koji su najzastupljeniji prekršaji, kako se poznate ličnosti nose sa kaznama, a kako obični građani, ali i kako se bori sa ličnim pritiscima i pritiscima političara za Srpski telegraf govori Olivera Ristanović, predsednica Prekršajnog suda u Beogradu.

*Koliko posla u Beogradu ima za sudije prekršajnih sudova?

- Svaki građanin onog trenutka kada izađe na ulicu načini već neki prekršaj - da li je prešao ulicu van pešačkog prelaza ili je izašao bez lične karte, slušao preglasno muziku u stanu, upravljao vozilom bez vezanog pojasa ili je koristio telefon tokom vožnje... Toliko je posla za prekršajne sudije u Beogradu da bi još jedan paralelan sud mogao da postoji.

Foto: Tanjug/AP Foto: Ilustracija Obični građani odgovorniji od političara *Ko je spremniji da prizna grešku, poznate ličnosti ili obični građani? - Dešavalo se da neko ko je medijska, javna ličnost, političar dođe i prizna izvršenje prekršaja, prihvati odgovornost za isti i plati kaznu. To bude prijatno iznenađenje jer je malo takvih slučajeva! Više je onih drugih, koji bez obzira na to što su nosioci javne funkcije i koji bi trebalo da budu društveno odgovorniji, to nisu. Obično građanin koji jedva sastavlja kraj s krajem prizna prekršaj i zamoli da izrečenu novčanu kaznu plati u više mesečnih rata jer, kako kažu, ne može to da nosi u glavi i želi da završi s tim.

*Koji je najveći problem srpskih sudova?

- Problem srpskih sudova je opterećenost brojem predmeta, što je sistemski problem koji se tiče broja nosilaca pravosudnih funkcija, sudskog osoblja i posebno broja sudijskih pomoćnika, a ovo se direktno odnosi na efikasnost rada suda. Opterećenost predmetima u Beogradu je nejednaka opterećenošću u odnosu na ostatak sudova, pa onda imate situaciju u kojoj sudovi koji su daleko manje opterećeni brojem predmeta imaju izuzetno efikasan i ažuran rad, koji se poredi sa Beogradom, gde su sudije opterećene većim brojem predmeta. Mi se onda prikazujemo kao neefikasni, neažurni, a zapravo smo preopterećeni. U odnosu na preostala 44 prekršajna suda, više od trećine prekršajnih predmeta je u Beogradu.

*Koji prekršaji su najzastupljeniji u Beogradu?

- Budući da su sedišta svih državnih organa u Beogradu, mislim na ministarstva, Vladu Republike Srbije, sve veće javne institucije..., Prekršajni sud u Beogradu ima tu "privilegiju" da postupa po nekim predmetima po kojima drugi prekršajni sudovi nisu mesno nadležni. Sve popularniji su prekršaji koji se odnose na dostupnost informacijama od javnog značaja. U ovim predmetima okrivljeni su uglavnom nama poznati nosioci javnih funkcija. Naravno da su zastupljeni i saobraćajni prekršaji jer većina građana Srbije ima neku priliku da prođe kroz Beograd, pa je ovde mesto izvršenja prekršaja. Posebnu neprijatnost građanima stvaraju snimci vozila sačinjeni kamerama.

Foto: pixabay.com Foto: Ilustracija U budžet uneto milijarda i po *Koliko je Prekršajni sud uneo u budžet Republike Srbije? - U prošloj godini Prekršajni sud u Beogradu je u budžet uneo 1.500.000.000 dinara, a od početka ove godine oko 200.000.000, mada moram da naglasim da početak godine nikada nije posebno reprezentativan uzorak.

*Koliko je izrečenih kazni rada u javnom interesu bilo protekle godine?

- U prethodnoj godini izrečeno je malo ovakvih kazni. I to iz razloga što kazna rada u javnom interesu nije dala očekivane rezultate. Navešću primer za vreme poplava u Obrenovcu, kada je Prekršajni sud u Beogradu u nekih 2.000 predmeta neplaćene novčane kazne zamenio kaznom rada u javnom interesu. Od tih 2.000 izrečenih kazni, u 680 predmeta potvrđena je odluka. Od tih 680 predmeta samo jedan kažnjeni se javio da ode na rad, ostali su platili novčanu kaznu. Ako pak nisu u mogućnosti da plate novčanu kaznu, radije idu u zatvor, pa mogu komšijama da kažu da su na godišnjem odmoru. Kada im se odredi rad u javnom interesu, rizikuju da budu zatečeni kako farbaju zebru na pešačkom prelazu ili rade na Kalemegdanu, pa se plaše da mogu da čuju: "Otkud vi, komšija, ovde?"

*Kako se štitite od pritisaka, ličnih i političkih?

- Otkad sam postala predsednik suda, zaista sam imala prilike da vidim koju težinu nosi ova funkcija. Nisam se pokajala što sam tu. Imala sam priliku da razgovaram i sa političarima koji se nalaze u vrhu države, ali nisam bilo koje pitanje ili sugestiju doživela kao pritisak zato što sam se uvek držala zakona. Šta god da se tražilo od mene, kao povratnu informaciju davala sam ono što je propisano zakonom i što je najbolje za sud kojim rukovodim. Nisam trpela nikakve posledice zbog toga iako sam mogla po odgovorima koje sam im dala da očekujem da od prvog ponedeljka više ne budem na funkciji predsednika. Ne umem da usrećujem ljude lažnim obećanjima niti da izazivam osmeh jer nisam prodavac sladoleda. Onog trenutka kada neko prihvati da bude sudija mora da bude svestan da pri svakoj odluci koju donosi pre njegovog imena stoji "u ime naroda". Ja sam se uvek time vodila.

2019. u brojkama 250.000 predmeta 85.000 novih predmeta 80.000 donetih odluka 160.000 izvršnih i konačnih naloga

Foto: pixabay.com Foto: Ilustracija Zabio se bus pun policajaca, pa tražio da ne zovu "muriju" Da li vam je neki predmet ostao kao poseban u sećanju? - Sećam se jedne saobraćajne nezgode. Čovek je nezgodu izazvao pod dejstvom alkohola. Sporio je sve, i to da je bio pod dejstvom alkohola i da je udario autobus. Govorio je da je autobus išao u rikverc i da je udario njega. Predložio je da se sasluša policajac, policajac je došao i rekao: "Gospođo, bilo je 50 policajaca na licu mesta." Pitala sam: "Kako vas je bilo 50, nemoguće je da je vas 50 vršilo nadzor nad saobraćajem." Ispostavilo se da je čovek udario u policijski autobus. Bio je toliko pijan da je policajcima kada su izašli iza autobusa rekao: "Brate, nemoj da zovete muriju, sve ću da nadoknadim."

*Koliko izvesnost kazne utiče na rad suda?

- Utiče mnogo i na rad suda i na izvršioce prekršaja. Ako je potpuno izvesno da će neka radnja biti sankcionisana, svaki građanin ove zemlje će razmisliti pre nego što je učini. Ako nije izvesno da će biti kažnjen, mnogo će se opuštenije ponašati. Zbog toga je vrlo bitno i ažurno postupanje i izvesnost kažnjavanja, ali i pravda jednaka za sve. Najgore su situacije kada za istu radnju neko bude oslobođen, a neko osuđen. Ta neujednačenost, čini mi se, uvek se desi pod onim - mi smo samostalni u radu. Jesmo samostalni, ali, pre svega, u oceni dokaza i primeni zakona, ali pravda i pravičnost mora da bude dostupna i jednaka za sve.