Ratka Mladića sam iščupao iz kandži muslimana: Nije bilo genocida u Srebrenici, to je samo velika mrlja!

Foto: ST/D. KADIĆ

Srpski Rambo - Milan Jolović

ST/D. KADIĆ

Naime, Jolović je 1993. komandanta Vojske RS spasao iz zasede u koju je igrom slučaja upao, a da je Mladić zarobljen, ko zna kako bi se rat završio. Jolović je posle toga ekspresno stigao do čina pukovnika, najmlađeg u VRS.

- Mladić je voleo da dođe na prvu liniju kako bi vojnike dodatno stimulisao i motivisao. U akciji "Lukavac 93" ja sam sa svojim Vukovima krenuo sa Jahorine u oslobađanje Trnova i sela u podnožju Igmana i Treskavice. Bio je kraj jula.

Srebrenica mrlja, ali ne i genocid Srebrenica je najveća mrlja srpske vojske i države u ratu, bez imalo ustezanja priznaje komandant Vukova, pa dodaje: - Tu se desio zločin i to će da prizna svaki vojnik i komandant, ali nije bilo genocida. To bi značilo da se sve redom pobilo i uništilo što je živo, a to se nije dogodilo. Uvek smo bili žrtve, uvek branili svoje teritorije. Trebaće dosta vremena da prava istina o Srbima dođe na videlo.

Negde po podne stiže do nas vest da je general u neprijateljskom okruženju. Bila je baš velika frka. Uzeo sam jedan svoj tenk i sa oko 25 vojnika, koliko je moglo da ih stane u njega, krenuo ka tom mestu. Sreća da neprijatelj nije imao pojma da je Mladić u toj zasedi.

Desilo se da je general krenuo u juriš sa jednom jedinicom, ali je zbog nesporazuma ona otišla desno, a on levo - svedoči Jolović ekskluzivno za Srpski telegraf.

OD DANAS SI KAPETAN

Da sve bude još teže, najveći problem je bio da se stupi u kontakt sa generalom kako ne bi došlo do vatre između Jolovićevih i Mladićevih ljudi.

Novi Nirnberg u režiji Zapada Posle svega, kaže, nema nikakvu sumnju da je Hag politički iskonstruisan kako bi Srbi bili prokazani. - Sećam se kad je 1995. potpisan Dejton i kad su došle međunarodne policijske snage IPTF, jedan bugarski oficir meni kaže da je na delu pokušaj diskriminacije i fašisoidizacije Srba kako loši momci više ne bi bili Nemci. Ja sam ga slušao i mislio se šta ovaj priča, nisam mu verovao. Međutim, sada kad se Hag uporedi s Nirnberškim procesom, ispada da su Srbi daleko veći zločinci od Nemaca - kaže Jolović.

- Srećom, nekako smo stupili u kontakt sa njegovim prvim pratiocem Branislavom Puhalom i nismo zapucali jedni na druge - priča u dahu naš sagovornik.

Međutim, podvlači da tada nije bio ni svestan ozbiljnosti čitave situacije.

O Legiji Foto: <a href="http://www.profimedia.rs" target="_blank">www.profimedia.rs</a> Milorad Ulemek Legija - Legija je bio vojničina bez obzira na to šta je radio posle rata. Samo jednom smo se sreli 1992. u Sarajevu prilikom evakuacije kasarne "Maršal Tito". Neki moji vojnici su se posle kod njega borili na Kosovu 1999. Jako je respektovao moju jedinicu, čak su neki pojedinci iz Vukova bili njegovi komandiri. Pratio sam njegov JSO, bila je to odlično obučena i disciplinovana jedinica.

O Arkanu Foto: youtube.com/radovan džeko Željko Ražnatović Arkan - Sa Arkanom sam se više puta sreo, mogu da kažem da smo se dobro znali. On nije imao vojno znanje, već je bio ludo hrabar da motiviše svoje vojnike. Bio je neprikosnoveni autoritet, imao je baš strog odnos prema komandirima, voleo je da osećaju strahopoštovanje prema njemu.

- Bio mi je to prvi susret sa Mladićem. Kad je prošla opasnost, prišao sam mu i rekao da sam komandant Vukova sa Drine. Šta si po činu, pita me. Ja kažem - poručnik. Kaže mi on: "Nisi ti više poručnik, sad si kapetan." Sve mislim, on se šali. Vraćamo se posle te akcije u Zvornik i ne prođe mesec dana meni stiže naredba o unapređenju i dobijam čin kapetana - prebira Legenda po sećanjima.

VAŽAN LIČNI PRIMER

Od nepunih 15 godina Jolović je u vojsci. Pohađao je Srednju vojnu školu u Sarajevu, a onda prešao u Beograd da stekne akademsko zvanje.

Samo vukova nema u cirkusu Na pitanje otkud takvo ime jednoj elitnoj vojnoj jedinici, Legenda kaže da je u ratu bilo popularno da se nazivi daju po nekim opasnim životinjama. - Pokojni kapetan Miloje Stanošević, koji je začetnik formiranja Vukova sa Drine, imao je psa vučjaka, pa je po njemu i svoju jedinicu tako nazvao. Vukova u cirkusu nema, sve druge životinje mogu da budu pod šatrom, ali vuk nikad - objašnjava Jolović. On se danas pomalo bavi i lovom, ali kaže da nikad ne ide u hajke na vukove, pa dodaje: - Posle svega nikad ne bih mogao da pucam u vuka. Ta životinja je hrabra, odvažna i spretna, baš kakvi smo bili i mi. Ističe sa posebnim ponosom da nijedan njegov vojnik niti komandir nikada nije procesuiran ni pred jednim sudom. - Štaviše, mogu se čuti izjave visokopozicioniranih komandanata BH vojske koji se u superlativu izražavaju o mojoj jedinici i meni - navodi Legenda.

- Kazne su bile drastičnije nego tokom služenja vojske u kasarni. Ako vas vrate ili izbace iz takve škole, automatski ste etiketirani u društvu kao nesposobni. Upisao sam Vojnu akademiju u Beogradu, sa 24 godine postao potporučnik, a 1991, kad sam završio, odmah su me poslali na front - objašnjava Jolović kako se obreo u ratu.

Kaže da se dugo na frontu pitao zbog čega ratuju omladinci, dok se stariji povlače.

- To je normalno. Prirodno je da ti prvopozivari od dvadesetak godina budu napred i najbolji borci. Često su me u ratu pitali kako sam kao autoritet stimulisao vojnike, moje vršnjake, da se bore. Samo ličnim primerom. Vojvoda Mišić je govorio: Bolje lav na čelu zečeva, nego zec na čelu lavova. I najveća kukavica kad vidi ispred sebe hrabrog i odvažnog komandanta postaje i on takav - istresa Legenda vojne mudrosti

Ko je Milan Jolović Legenda  komandant specijalne jedinice Vukovi sa Drine u sastavu Vojske RS  za 10 godina od 1991. do 2001. unapređen od potporučnika do pukovnika (tad mu je bilo 34   godine) dobitnik Ordena Miloš Obilić za hrabrost (najviše odlikovanje u VRS) Od 542 vojnika, 80 ih je poginulo, na svim sahranama je bio i tačno zna za svakog gde je poginuo oženjen je Snežanom Pajkić Jolović, bivšom srpskom i jugoslovenskom atletičarkom i evropskom prvakinjom, s kojom ima dve ćerke