POSLEDNJA NADA ZA SPAS! Tekst anesteziologa sa "Banjice" morate pročitati: Evo kako izgleda život na "veštačkim plućima"
IZVOR: Republika - 29.03.2020 | 03:25
Specijalista anesteziologije sa Instituta za ortopedsko hirurške bolesti Banjica doktor Lazar Bralušić objavio je interesantan status na svom Fejsbuku u kome je širu javnost upoznao sa procesima koji se događaju u telu pacijenata zaraženih koronavirusom, kao i principom rada respiratora za kojima u svetu vlada opšti grabež, s obzirom na to da mnogima predstavljaju jedino nadu za spasenje.
Foto: <a href="http://www.profimedia.rs" target="_blank">www.profimedia.rs</a>
Status doktora Bralušića prenosimo u celosti...
Za početak ne bih posebno pričao o načinu prenošenja virusa kovid 19, kao i najčešćim simptomima kod zaražene osobe. To je oblast kojom se bave kolege epidemiolozi i infektolozi i zaista je jako bitno dobro ih saslušati i pridržavati se svih njihovih preporuka. Prevencija je glavni lek protiv mnogih bolesti pa i aktuelne pandemijske. Naše glavno oružje u ovom trenutku je ostanak kod kuće. Tako ćemo sprečiti dalje širenje virusa, sačuvati zdravlje drugih, kao i sopstveno i olakšati posao zdravstvenim radnicima. Oni će biti rasterećeniji i moći će više vremena posvetiti pojedincima u njihovom brzom izlečenju.
Pored toga, poručio bih svima da ne negiraju svoje simptome. Uočite ih, propratite i posavetujte se sa stručnim licem. Nekada blage simtome građanin zanemari. Da, svi to radimo. Ali sada je stanje pandemije. Ne činimo samo epidemiološku katastrofu, širimo virus i dovodimo u rizik druge osobe, mi tako gubimo dragoceno vreme u lečenju i komplikujemo sopstvenu bolest.
Foto: Tanjug/AP
Izolacija, lečenje i disciplina lakših formi bolesti smanjiće procenat opisanih komplikacija.
Kod inficiranih kovidom 19 glavne i najteže komplikacije su opisane u radu respiratornog sistema. Navedene su i klinički uočene virusom izazvane pneumonije koje se mogu proširiti difuzno - na oba plućna krila. Najteže forme se završavaju ARDS (akutni respiratorni distres sindrom).
ARDS predstavlja stanje koje naglo nastaje i karakteriše ga ostećenje alveola sa nakupljanjem tečnosti u i/ili oko njih i tako se gubi njihova funkcija. Da pojednostavimo.
Vazduh koji dišemo sadrži određeni procenat kiseonika. Kada zdrav čovek udahne vazduh, on struji kroz disajne puteve do plućnih alveola. Tu se dešava razmena gasova, kiseonik ulazi u organizam, ugljendioksid izlazi, čovek nakon toga izdahne vezduh. Taj kiseonik koji se udiše je potreban za normalno funkcionisanje ćelija u organizmu- najbanalnije rečeno. Kada se dešava opisana komplikacija kod kovid 19 infekcije, zapaljenski proces na plućima podrazumeva nagomilavanje tečnosti i zapaljenskih ćelija u toj alveoli gde se vrši razmena, kao i oko nje.
Daljim patofiziološkim procesima remeti se struktura i funkcija te alveole i u njoj se ne može izvršiti potrebna razmena gasova. Što je veći deo pluća zahvaćen, to veći broj alveola nema svoju funkciju.
Foto: Republika
Pacijent dobija manje kiseonika - nastaje hipoksija u tkivima.
Glavni terapijski pristup je oksigenoterapija. Terapija kiseonikom može biti različita. Od najobičnije maske ili katetera koji se plasira u nosne šupline, pa sve do mehaničke ventilacije na različite načine. Suština je da se procenat kiseonika koji udišemo preko maske poveća i da se nadomesti slaba funkcija određenih delova pluća.
Međutim kada se veliki procenat pluća “isključi“ iz normalne funkcije usled komplikacije bolesti, nažalost terapijski pristup biva opsežniji i takvi pacijenti postaju zavisni od respiratora.
Zato je bitno pratiti svoje tegobe i omogućiti sebi manje invazivne načine lečenja, a samim tim i bolju prognozu izlečenja.
Kao specijalista anesteziologije, reanimatologije i intenzivne terapije, moje kolege i ja smo edukovani za rad sa najtežim pacijentima - pacijentima koji su životno ugroženi, koji borave u jedinicama intenzivnog lečenja i koji su često i na mehaničkoj ventilaciji (respiratorima).
Respirator predstavlja mašinu koju pacijenti često nazivaju "veštačka pluća“. Ona to zaista i jesu, donekle. To je specijalno izrađen aparat sa softverskim delom u koji se unose određeni podaci o pacijentu, kao i određeni parametri po kojima želimo da aparat radi.
Foto: Tanjug/AP
A šta on radi?
Respirator u stvari preuzima funkciju udaha i izdaha kod pacijenta kod koga je teško narušeno disanje. To se može obaviti na dva načina. Na neinvazivni i invazivni način.
Neinvazivna mehanička ventilacija predstavlja način ventilacije pacijenta kada mašinu spojite sa pacijentom preko face-maske ili posebne kacige koje se navlače preko glave.
Odnosno, pacijent preko maske koja mora dobro prijanjati uz lice udiše i izdiše ono sto mašina isporučuje za njega. Invazivan način je drugi način veze između pacijenta i mašine. Za to je neophodna intubacija pacijenta. Kroz nos ili najčešće usta plasira se jedna silikonska cev koja se fiksira u traheji pacijenta. Kroz tu cev se vrši direktan udisaj ii izdisaj vazdušne smeše. Intubaciju vrši edukovani lekar uz asistenciju strušnog kadra u određenim uslovima. Sama procedura je invazivna za pacijenta i sprovodi se kod najtežih formi kompromitovanog disanja.
Da li će pacijent biti na invazivnoj ili neinvazivnoj vezi sa respiratorom zavisi pre svega od težine samog stanja kod pacijenta, ali i drugih faktora koji će sagledati lekar i postaviti indikaciju za način ventilatornog lečenja.
O tome kojim modalitetom respirator može obavljati svoju funkciju - postoje različiti modovi rada raspiratora - ne bih ovde govorio. To su protokolima propisani terapijski modaliteti koji zavise od vrste bolesti koja se leči.
Foto: Tanjug/AP
Bitno je napomenuti da svaki pacijent koji je na invazivan, a i veliki procenat na neinvazivan način zavisan od respiratora, životno je ugrožen pacijent. Ne znači da će taj terapijski pristup uvek imati pozitivan učinak na izlečenje pacijenta, ali predstavlja šansu za život i veliku pomoć ka povratku normalne funkcije disanja kod pacijenta.
Zasada i dalje jedna ventilatorna mašina može ventilirati pluća jednom pacijentu. Postoje neki slučajevi zabeleženi sada, u doba pandemije, u kojima su lekarski stručnjaci sa jednim respiratorom održavali život istovremeno kod više pacijenta. Sve je to i dalje zasnovano samo na pretpostavkama, kao i na specificnom stanju društva u pandemiji kada je broj respiratora jako ograničeni s obzirom na potrebe za intenzivnom terapijom.
Moje kolege i ja radimo u IOHB Banjica, koja ne predstavlja prvu liniju u lečenju obolelih od kovida 19, već zasada zbrinjavamo sva ortopedska stanja na nivou grada, kao i države. Želeo bih da uputim ogromnu podršku svim kolegama u KC Srbije, Infektivnoj klinici, KBC "Dragiša Mišević", kao i svim kolegama u Nišu, Novom Sadu i širom Srbije. Naš posao je veoma obiman i van pandemijskog stanja, a trenutno je na njima veliki rad i dodatna požrtvovanost u spasavanju života ljudi.
PORUKA ZA KRAJ #OstaniKodKuće