Poruka iz vrha SPC: Uzalud sad stradamo ako ništa ne naučimo!

Foto: ST/N. PANČIĆ

Foto: Ilustracija

Episkop koji je pre nekoliko godina bio u delegaciji SPC na najvažnijem skupu svih pravoslavih zajednica na Kritu pismo je uputio iz manastira Rmanj, u Martin Brodu.

Po predanju, taj manastir podigla je Katarina Branković, ćerka Đurađa Brankovića.

Jedan od najuglednijih vladika Mada je sa 45 godina jedan od mlađih episkopa SPC, vladika Sergije (svetovno ime Zoran Karanović) ima veliki ugled i jaku poziciju u vrhu Crkve. Da je tako, svedoči i činjenica da je pre četiri godine bio član delegacije SPC na Velikom pravoslavnom saboru na Kritu, gde su se donosile izuzetno važne odluke za ceo pravoslavni svet. Prema informacijama iz vrha SPC, Sergije je jedan od episkopa u koje patrijarh Irinej ima najveće poverenje. Hirotonisan je 26. jula 2014. godine u Sabornom hramu Svetog arhangela Mihaila u Beogradu. Svečani čin ustoličenja obavio je 7. septembra iste godine patrijarh Irinej u Manastiru Uspenja Presvete Bogorodice u Himelstiru u Nemačkoj. Na redovnom zasedanju Sabora SPC Sergije je 24. maja 2017. izabran za episkopa bihaćko-petrovačkog.

BRAĆA SA ISTOKA

Kako poručuje vladika Sergije, nevolja je došla da nas vrati sebi, da nam ukaže bez čega smo sve mogli dok smo danonoćno žurili da postignemo sve ono što se od nas očekivalo.

- Sada je jasno da smo bili robovi nepotrebnih potreba, da smo sticali više nego što nam treba, te da smo često puta, bez ikakvog razloga, bili nesrećni. Sada se iznova potvrđuje istinitost one izreke da nije bogat onaj koji mnogo ima, već onaj kome malo treba. Braća sa Dalekog istoka kažu da su čoveku za sreću potrebne samo tri stvari: krov koji ne prokišnjava, šaka riže i srce koje voli - piše episkop i nastavlja:

- Duh potrošačkog društva odavno je ušao u svaku poru našeg postojanja, načinio nas robovima novca, proizvođačima i potrošačima, brišući ono čovečno u nama. Vrednovali smo jedni druge po tome ko koliko zarađuje i troši, kako se oblači i gde letuje, kakav automobil vozi i s kim se druži. Jeli smo hranu ne znajući ko je i gde proizvodi, kako raste i kako se pravi. Ništa nam to nije bilo bitno jer smo se poodavno udaljili od samih sebe, misleći da ipak postojimo kao ljudi. Ali varali smo se!

Sergije podseća i na poruke Svetog Maksima Ispovednika.

- Sveti Maksim Ispovednik je rekao da čovek nije ni dobar ni zao, već da je prijemčiv i na dobro i na zlo ukoliko dođe u dodir s njima. Tek sad vidimo da su nam životni obrasci bili loši, da smo živeli u svetu nedostojnom čoveka i njegove slobode, po matrici koju su nam odredili drugi, a ne po obrascu koji bi trebalo sami da stvorimo. Naša je sloboda zapravo bila naše dobrovoljno ropstvo, u kojem smo sebe okovali očekivanjima sveta koji nas je zaslepio varljivom svetlošću.

Episkop simbolično citirao pesmu Pesnik je rekao: "Nekad bješe dobro, kažu naši stari, voljeli se ljudi, koristile stvari. A za vrijeme ovo Bog će da nam sudi, jer se vole stvari, a koriste ljudi!"

PRVOBITNI GREH

Kakvog li apsurda, u vreme tehnološkog uspona na Goru posrnuća, danas ljudi opsedaju trgovine tražeći brašno, piše vladika:

- Zaboravili smo na zimovanja, letovanja, na prijeme i dočeke jer čovek sadašnjeg trenutka samo želi da (pre)živi. Danas je zadovoljan ako je sit i zdrav. Juče time nije bio zadovoljan. Šta se promenilo? Okolnosti ili čovek? Danas je vrednija koliba na selu nego stan na petom spratu u srcu metropole jer u kolibi je sloboda, a u stanu ropstvo. A tako lako smo se odrekli sela i njegovih blagodati hrleći u gradove da budemo tuđe roblje, da živimo od milosti poslodavaca, a mogli smo na selu biti slobodni ljudi, istinska gospoda; da živimo na svome i od svoga rada, da nas ne dotiču svetski ekonomski i politički tokovi, da ne osetimo krizu u kriznim vremenima.

Kako navodi Sergije, još su sveti oci davno rekli da je prvobitni okus greha preispunjen sladošću, a tek kasnije svojom gorčinom pokaže nam svoje istinsko lice, ali i dubinu našeg sunovrata.

- Nama ostaje da se molimo, da čuvajući bližnje od samih sebe pokažemo koliko nam je stalo do drugih, ali isto tako da u vremenu fizičke razdvojenosti u molitvi zagrlimo jedni druge, radujući se ponovnom susretu, do kojeg treba da svima oprostimo sve, u ime Hristovo - poručuje episkop!

Zato, ako iz ovog današnjeg trenutka ništa ne naučimo, uzalud stradamo!

Nekoliko najvažnijih poruka 1. Korona nam je ukazala bez čega smo sve mogli dok smo danonoćno žurili 2. Nije bogat onaj koji mnogo ima, već onaj kome malo treba 3. Za sreću su potrebne samo tri stvari: krov koji ne prokišnjava, šaka riže i srce koje voli 4. Duh potrošačkog društva načinio nas je robovima novca 5. Vrednovali smo jedni druge po tome ko koliko zarađuje i troši, kako se oblači i gde letuje 6. Čovek nije ni dobar ni zao, već je prijemčiv i na dobro i na zlo ukoliko dođe u dodir sa njima 7. Danas je vrednija koliba na selu nego stan na petom spratu u srcu metropole 8. Čuvajući bližnje od samih sebe, treba da pokažemo koliko nam je stalo do drugih 9. Danas je čovek zadovoljan ako je sit i zdrav. Juče time nije bio zadovoljan 10. Mogli smo na selu biti slobodni ljudi, istinska gospoda, da nas ne dotiču svetski ekonomski i politički tokovi