Šta je to "kolektivni imunitet" i šta znači "spljoštiti krivu epidemije"?
IZVOR: Republika - 08.04.2020 | 17:47
Svakog dana smo u prilici da čujemo dva izraza - "kolektivni imunitet" i "kriva epidemije" - ali da li nam je poznato šta oni tačno znače? U nastavku donosimo detaljno objašnjenje tih pojmova...
Foto: e-stock/S. NEDELJA
- Kada virus uđe u organizam koji je na njega otporan, on tada slabi. Kada prelazi iz jednog u drugi otporan organizam, tada potpuno slabi - poruka je stručnjaka tokom aktuelne pandemije. Tim rečima, lekari nam slikovito opisuju značaj kolektivnog imuniteta ili "imuniteta krda".
Imunitet je sposobnost organizma da se odupre zaraznim bolestima. Što više osoba izgradi imunitet na određenu infekciju, to je manja šansa da se ona širi. Najbolji primer za to su male boginje, od kojih većina boluje jednom u životu. Naravno, postoje i imuniteti kraćeg roka, poput onog od gripa, bolesti kojom se zaraze mnogi u svakoj "sezoni". Ali i tu nema mnogo primera da ista osoba dva ili tri puta "pokupi" infekciju u kratkom vremenskom roku.
Zbog takve, masovnije otpornosti jako je bitno i to što oni koji prebrode virus korona jačaju kolektivni imunitet, koji će štititi širu zajednicu samostalno dok ne bude stvorena vakcina. A to se neće dogoditi u 2020. godini.
Prema proceni stručnjaka, u slučaju virusa korona potrebno je da 60 odsto nacije u nekom trenutku bude inficirano korona virusom (sa teškim, blagim ili nikakvim simptomima) da bi bio izgrađen kolektivni imunitet i da bi se sprečila neka nova epidemija iste bolesti.
|
Foto: pixabay.com Šta znači "spljoštiti krivu epidemije"?Prosto rečeno, "spljoštiti krivu" znači usporiti širenje virusa, tako da je broj slučajeva ravnopravnije raspoređen tokom vremena, umesto da se vine u nebesa na samom početku. Na grafikonu to se prikazuje kao duga, niska kriva - "pljosnata kriva" - za razliku od visoke, kraće - "oštre krive" - koju izaziva nagli skok broja zaraženih. Pomislite na Japan kao na primer pljosnate krive, gde je broj slučajeva između 16. januara i 9. marta išao od jednog do više od 480. U proseku, to je skoro devet slučajeva dnevno. Italija, u kojoj su slučajevi eksplodirali - od troje zaraženih 31. januara do više od 9.000 zaraženih 9. marta - klasičan je primer oštre krive. U proseku, imali su više od 230 slučajeva dnevno - iliti 25 puta više po danu nego u Japanu.
Foto: pixabay.com Zašto je to važno?Borba protiv epidemije virusa ne sastoji se samo od zaustavljanja, već i od odlaganja njene brzine - proces koji je u zdravstvenim krugovima poznat kao „odloži i zaustavi". Nagli skok broja slučajeva košmarni je scenario za vlasti: on dodatno opterećuje zdravstvene sisteme - nekad čak do te mere da zbog toga pati nega pacijenata. I dok je Kina mogla da iskoristi svoju impresivnu radnu snagu, izgradivši bolnicu od nule za svega nekoliko dana, italijanska vlada nije pokušala da uradi tako nešto i njen zdravstveni sistem našao se na samoj ivici izdržljivosti. |
Britanci su zato pokušali da lakšim merama svesno puste virus u društvo i da tako brzo dostignu brojku od 60 procenata, ali su u međuvremenu promenili taktiku, pod uticajem velike smrtnosti u Italiji, Evropi, ali i situacije u Velikoj Britaniji. U toj državi su za dva meseca od prvog zabeleženog slučaja (30. januara) zaražene 19.522 osobe, uz 1.228 smrtnih slučajeva.
Put ka neophodnih 60 odsto inficiranih ipak će biti duži nego što su u nekim zemljama mislili. A kada bude dostignut i kada tako nastane kolektivni imunitet, onda postoji šansa da kovid 19 bude sveden na sezonsku bolest, koja neće kao sada pretiti životima ljudi i zdravstvenim sistemima.