SLAVIMO VRBICU! Spremite, vence i zvončiće, a strogo se pridržavajte OVIH običaja - obeležite veliki dan kako dolikuje
IZVOR: Republika - 11.04.2020 | 03:42
Srpska pravoslavna crkva danas slavi Lazarevu subotu ili Vrbicu, praznik koji se uvek slavi subotom, u šestoj nedelji posta, a posvećen je vaskrsenju Lazara i ulazak Hrista u Jerusalim kojeg su dočekala deca.
Na ovaj dan, običaj je da se oko struka nose grančice vrbe, a deca nose i zvončiće oko vrata, što simbolično predstavlja pozdrav Hristu, koji je ulazio u Jerusalim.
Ovo je radostan praznik i tada su crkve prepune dece najrazličitijeg uzrasta, jer je u pitanju dečji praznik. Osim što ih majke svečano obuku, uzimaju i zvončiće. To ih naročito raduje. Zvončići oko vrata simbolično predstavljaju pobedu nad smrti. Naime, na Lazarevu subotu, za koju smo rekli da se još zove i Vrbica, Isus je umrlog prijatelja Lazara oživeo, dok su deca, u znak pobede, Hrista pozdravljala vrbovim grančicama.
Vrbica pada na Lazarevu subotu, šestu po redu u Velikom ili Vaskršnjem postu. To je praznični dan u kojem se ne rade teži poslovi. Ovoga dana deca su išla sa učiteljem i sveštenikom da naberu vrbove grančice, koje su donošene u crkvu gde su, sutradan, na Cveti, osveštavane i razdavane prisutnima koji su ih nosili kući i kao svetinju i držali za ikonom.
Na današnji dan deca pevaju pesme i vesele se uz zvuke zvončića koje nose οko vrata. U nekim krajevima se od vrbovih prutića plete venac i njime kiti ikona. Vrbicu obično u crkvu nose deca u subotu popodne da bi je ostavili u crkvi da se na Cveti, na jutrenju, okadi i očita molitva, a grančice se posle dele narodu.
Foto: Tanjug/T. VALIČ
Obično se bere cveće, ali se nikako ne unosi u kuću, već se drži u dvorištu u posudi sa vodom! To je jedna stvar, koju nikako na ovaj dan ne smete da zaboravite, jer je u narodu uvreženo verovanje da "kući neće ići" ako se oglušite o ovo pravilo.
Sutradan kada se obeležava praznik Cveti, cvećem se rano ujutru kiti kuća, a vodom u kojoj je stajalo, umivaju se ukućani. Običaj je da se tog dana mladi međusobno daruju cvećem.
Do Drugog svetskog rata, Lazareva subota ili Vrbica, proslavljala se i kao školska svečanost. Deca su se, lepo obučena, ukrašena zvončićima, kretala u povorkama i provodila vreme u igri oko izvora.
Prateći elementi ovog praznika imaju biblijsko utemeljenje. Posle Lazarevog vaskrsavanja, Isus Hristos ulazi svečano u Jerusalim, a masa razdraganog sveta dočekuje ga svečano. Pored ostalog, u rukama nose palmine grančice. Današnje vrbove grančice zamena su za palmine. Ubrane vrbove grančice na Lazarevu subotu nosile su se i blagosiljale u crkvi, pa su potom čuvane u kućama.
Na Vrbicu, posle podne, uvek se držala litija izvan hrama. Svedočanstva ο Vrbici imamo već krajem IV veka. U litiji su učestvovali, kao i danas, odrasli i deca noseći u rukama grančice maslina i palmi. U krajevima gde nema maslina i palmi, nose se grančice vrbe.