Ispovest "nultog pacijenta" iz Obrenovca: Mislio sam da je umor, a onda je počela borba za dah

Foto: TV Pink/printscreen

Dragan Marković

On je radio kao vozač u Nemačkoj, vozio je na relaciji Minhen-Pariz, kada je osetio prve simptome korona virusa, ali je to prepisao umoru, budući da je, kako kaže, radio i do 20 sati dnevno.

- Prve simptome sam osetio 5. marta. Bila je to povišena temperatura koja se pojavila i drugi i treći dan. Potom sam osetio i bolove u mišićima, ali sam pomislio da je to zbog umora. Temperatura se pojavljivala uveče, pa nestajala, a onda su došli i bolovi i umor. Tako je bilo do moje poslednje vožnje iz Pariza prema Minhenu - ispričao je Dragan.

Potom je, kaže, usledila kontrola na graničnom prelazu prema Nemačkoj, ali tada mu, priča on, nije konstatovano prisustvo korona virusa. Međutim, sumnja mu nije dala mira.

- Tada sam i izgubio apetit, osetio sam gađenje prema hrani, pa sam posumnjao da su možda pogrešili i da imam korona virus. Želeo sam samo da dođem u Srbiju i došao sam preko Hrvatske. Nisam imao povrenja u lekare koji su me tada pogledali, pa sam rešio da odem kod lekara u Obrenovcu. Zvao sam lekare u hitnoj službi u Obrenovcu. Lekarka mi je rekla da me supruga doveze u Dom zdravlja, da imam rukavice i masku i da će doći lekari po mene. Sproveli su me u izolaciju, pronašli su da imam zapaljenje pluća i da hitno moram u Infektivnu kliniku. Osetio sam lupanje u grudima, falilo mi je vazduha - priča Dragan i dodaje da se malo uplašio.

Foto: Tanjug/Z. ŽESTIĆ

Nakon nekoliko dana lečenja na Infektivnoj, prebačen je 19. marta u KBC "Dragiša Mišović".

- Tu su bili ljudi kojima je bilo baš teško, teško su disali, koristili su kiseonik. Bili su tu i mladi momci koji su 26 i 24 godine koje su dovozili u kolicima jer nisu mogli da stoje na nogama. Potom su me prebacili na Beogradski sajam. Tamo uopšte nisu loši uslovi. Tamo su mi uradili još dva testa, 4. potom i 5. aprila - kaže Dragan.

Prema njegovim rečima, srećan je što nikoga nije zarazio, budući da se odmah javio lekarima, ali i zato što je pobedio ovaj smrtonosan virus.

- Mnogo sam srećan što nisam nikoga zarazio, ni kolege, ni porodicu. I uvek ponavljam, nije sramota pasti, sramota je ne ustati. Osećam se sada kao pobednik - rekao je on i zahvalio svim lekarima koji su brinuli o njemu.