Kum Miodraga Lazića drhtavim glasom o neraskidivom prijateljstvu: Ne mogu da ga prežalim, neću ga zaboraviti dok sam živ

Foto: youtube.com/BN TV

Miodrag Lazić

Ovako svedoči Vaso Jeremić, nekadašnji pripadnik Ilidžanske brigade, kum i prijatelj preminulog dr Miodraga Lazića (65), koji je pre dva dana izgubio bitku s koronom.

Jeremić i dr Lazić upoznali su se 1992. godine u ratnoj bolnici "Žica" u Blažuju, kod Sarajeva, na samoj liniji fronta, gde je dr Lazić došao kao dobrovoljac iz Niša. Tu se se upoznali, sprijateljili, a kasnije i okumili.

Foto: printscreen

Čitulja od kuma

- Bio sam u komandi Ilidžanske brigade, obilazio ranjenike i u bolnici Žica upoznao dr Lazića, vrlo brzo smo postali prijatelji. Odmah sam video da je to veliki rodoljub, humanista, da nesebično radi dan-noć. Spasao na stotine i stotine ranjenika - kaže Jeremić.

ČEKAJ ME, BRZO ĆU JA Supruga Ana Lazić takođe je pozitivna na koronu, leči se u KC Niš i nije na respiratoru, a nalazi su joj juče bili nešto bolji nego prethodnog dana. Foto: printscreen Čitulja Lazićeve supruge Ona se čituljom oprostila od supruga: - Ljubavi, otišao si i sa sobom si odneo i deo mene i vazduh oko mene. Budi srećan sa Kalijem, Spajkijem, Pinkijem i čekajte me, brzo ću ja, kao što ste me čekali kada uveče dolazim s posla. Tvoja Anči, kota 176 koju si osvojio. Foto: printscreen Ćerke se oprostile od oca Od oca su se oprostila i ćerke Darija i Dijana, a Darija nam je rekla da se još ne zna kada će biti sahrana dr Lazića, kao i da porodica još nije spremna da priča za medije.

- Teško sam ranjen u stomak 4. septembra 1994, na 20-30 km od bolnice „Žica“. U sanitetu sam samo razmišljao da dođem živ do dr Lazića i spašće me. Usput sam dva do tri puta osetio da ću se onesvestiti i sam sebi sam prst gurao u ranu kako bi me bol probudio - zastao je, pa dodao: - Kada sam stigao u bolnicu, poslednje čega se sećam je da sam mu rekao: „Lazo, gotov sam.“ Kasnije mi je ispričao sve. Srce je prestalo da kuca, anesteziolozi su ga obavestili da sam mrtav. On iz velikog prijateljstva nije mogao da prihvati to. A onda naživo zarzezao i golim rukama masirao srce dok nije počelo ponovo da kuca...

Operacija je potom trajala tri sata, oporavak dva meseca, a doktor mu je priznao da je klinički bio mrtav tri i po minuta, ali da to nije smeo napisati u otpusnoj listi jer niko ne bi poverovao. - Posle rata sam došao na Pale, a dr Laza se vratio u Niš. Maja 1997. dr Laza je krstio mog sina Radivoja, kasnije mu je bio i kum na crkvenom venčanju. Družili smo se, posećivali, bio je omiljen ovde. Kada je sve ovo počelo, znao sam da će on opet biti na prvoj liniji, da neće odustati i plašio sam se. Ne mogu da ga prežalim. Zahvalan sam mu na svemu do neba. Neću ga zaboraviti dok sam živ - drhtavim glasom završio je Jeremić.