Naši stručnjaci rešavaju problem pandemije koronavirusa: Zajedno sa naučnicima sa Harvarda rade na izuzetno važnom projektu
IZVOR: blic - 25.04.2020 | 03:00
Prof. dr Nenad Filipović, rektor Univerziteta u Kragujevcu i rukovodilac Centra za bioinženjering u toj visokoobrazovnoj ustanovi, dugo je radio na Harvardu. Odatle je i potekla ideja o zajedničkim projektima u vezi s najvažnijim pitanjima u svetu, a danas je to koronavirus.
Foto: pixabay.com
Stručnjaci Centra za bioinženjering Univerziteta u Kragujevcu zajedno s kolegama s Harvarda ubrzano razvijaju softver za predviđanje razvoja bolesti kovid-19 kod pacijenata i uskoro se očekuje i njegova primena.
Naše stručnjake već su zvali iz kabineta premijerke Srbije Ane Brnabić sa željom da se napravi centralni sistem za celu Srbije, kako bi svi podaci mogli da se slivaju na jedno mesto i koriste.
- Svi smo sada upregli kapacitete da probamo da pomognemo našim lekarima koji se bore s koronavirusom i da kao inženjeri pokušamo da napravimo softver ili program koji će procenjivati i predviđati razvoj bolesti - rekao je profesor Filipović koji je za Kurir opisao kako će primena tog softvera izgledati u praksi.
Foto: youtube.com/Guide for the Traveler
- Kad inficirani dođe u trijažni centar, prvo će mu se raditi rendgenski snimak pluća, potom će mu biti izvađena krv i urađene ostale analize. Ukoliko je ta osoba pozitivna na korona virus, u zavisnosti od kliničke slike i parametara dijagnostike, pristupaće se određivanju mogućeg toka bolesti i terapije. Znamo da ima pacijenata s promenama na plućima koji imaju lakšu kliničku sliku, a isto tako znamo da kad se razvije teška forma bolesti, onda je kasno, možda čak i za respirator - priča prof. dr Filipović.
Projekat za ceo svetProf. dr Nenad Filipović kaže da je ova saradnja veliki pomak jer je Srbija stala rame uz rame s najboljim svetskim naučnicima te da će pomoći u radu lekarima ne samo u Srbiji već i u celom svetu. - Projekti nemaju rok kada bi trebalo da se završe. Oni su urgentni, baziraju se na koroni i non-stop su otvoreni. Imamo dovoljno pacijenata - istakao je dr Filipović. |
Prema njegovim rečima, parametri u rezultatima analiza novozaraženog pacijenta vrlo su bitni za kompjuterski program koji simulira dalji razvoj bolesti, pri čemu istovremeno i "uči" iz parametara prethodnih pacijenata kako se klinička slika razvijala.
- Taj program poseduje algoritme, sam sebe uči i što više pacijenata imamo, on je sve bolji. Potom se indikuje terapija na osnovu procene lekara i omogućava im se da reaguju na vreme. Softver će biti izuzetno koristan i u timu za njegov razvoj su biolozi, hemičari, lekari i druge profesije - objašnjava prof. dr Filipović i dodaje da se odavno tako radi na Harvardu.