Dunavska Atlantida kod Kladova: Misterija potopljenog ostrva Ada Kale


IZVOR: kratko.rs - 14.06.2020 | 03:42


Ada Kale bilo je rečno ostrvo na Dunavu, poznato pod turskim imenom, pod kojim je i otišlo u istoriju. Nalazilo se 4 kilometra nizvodno od Tekije, na mestu gde Dunav naglo, pod skoro pravim uglom skreće ka Kladovu. Dugačko 1750 metara a široko jedva 500, vekovima je bilo strateško mesto oko koga su se otimali svi osvajači, jer onaj ko je kontrolisao ostrvo, kontrolisao je plovidbu donjim tokom Dunava.

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustarcija

Većina nas je  još u školi, na časovima istorije, za ostrvo prvi put čula u lekciji o Prvom srpskom ustanku.

Ovde su, naime, prebegle zloglasne beogradske dahije kad je podignut Prvi srpski ustanak. Lokalnom upravitelju Redžep-agi se to izgleda nije dopalo, jer je dojavio Karađorđu i predložio zajedničku akciju protiv dahija.

Karađorđe šalje vojvodu Milenka Stojkovića i 27 njegovih momaka koji zajedno sa 50 Redžep-aginih ljudi uspevaju da posle višečasovne borbe savladaju dahije, pobiju ih, odseku im glave koje odnose veziru u Beograd.

Koje je sve priče ovo malo ostrvo odnelo sa sobom duboko u Dunav?


To je samo jedna od mnogih priča vezanih za ovo ostrvo, čija istorija počinje u antičko doba, kada se zvalo Saan. Nažalost, to je jedino što pouzdano znamo o tom periodu, moguće odgovore na pitanja iz tog perioda za sad Dunav ljubomorno krije. Rimljani su ovde imali utvrđenje Ducepratum. Postoji mišljenje i da je Trajan prilikom rata sa Dačanima ovde napravio improvizovani most od čamaca, gde je ostrvo služilo kao središnja potpora. Taj motiv se nalazi oslikan na Trajanovom stubu u Rimu (par godina kasnije će Trajan nizvodno napraviti pravi most, arhitektonsko čudo svog vremena, ali to je druga priča…).

U mračnom srednjem veku traju stalne borbe za prevlast na Dunavu, pa se na Ada Kale smenjuju Ugari, Turci, Mongoli, Bugari… U jednom trenutku je čak despot Stefan Lazarević, kao mađarski vazal bio upravitelj ostrva. Početak izgradnje se vezuje za Austrijsko-Osmanske ratove. Princ Eugen Savojski je 1717. osvojio ostrvo i tada počinje izgradnja tvrđave Karolina, a na srpskoj obali “Fort Elisabeth“, imenovan po austrijskoj carici, supruzi kralja Mađarske, Karla VI. Turci sve vreme opsedaju tvrđavu i konačno je osvajaju 1738.

Ko su bili stanovnici Ada Kale?

Tadašnji popis stanovništva, otkriva vrlo šaroliku etničku strukturu na ostrvu. Posle Berlinskog kongresa 1878. ostrvo je vraćeno Austro-Ugarskoj, a po okončanju Prvog svetskog rata stanovništvo se izjasnilo za pripajanje Rumuniji.

Zahvaljujući svom položaju, stanovništvo sve vreme održava bliske trgovačke, švercerske, obaveštajne i druge veze sa obe obale i zbog toga je svaka vlast na ostrvu davala izvesne carinske i poreske povlastice. Posle Prvog svetskog rata, zahvaljujući blagoj skoro mediteranskoj klimi, koja omogućava raznim biljnim vrstama da uspevaju (između ostalog i maslinama), kao i arhitekturi i duhu osmanskog carstva u srcu Evrope, ostrvo posećuje veliki broj turista.

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustarcija

Ekonomski, ostrvo ulazi u period blagostanja. Izvozi se na daleko čuveni ratluk. Ljudi dolaze da uživaju u slatkišima kao što su alva, džem od ruža i smokava, tu su i poznate nargile… Na ostrvu radi fabrika cigara, koje se po kvalitetu mere sa kubanskim, a omiljene su rumunskom kralju Karolju, kao i većini evropskog džet seta između dva rata.

Stanovništvo, njih oko 800, živi u miru i slozi, svi se pomažu, nema krađa, kuće se ne zaključavaju. Imaju i lokalni fudbalski klub. Sve dok im 1963. nije rečeno da će ostrvo biti potopljeno.

Gde su otišli ljudi izgubljenog ostrva?

Tvrđava se, kamen po kamen rastura i prenosi na ostrvo Šimijan, 18 km nizvodno, gde se delimično rekonstruiše. Groblje je takođe preseljeno na Šimijan. Ostale građevine su pre potapanja minirane i srušene, da ne bi ometale plovidbu.

Ali, ljudi su otišli daleko, neki u Tursku, neki u Jugoslaviju, a neki u Rumuniju, noseći u sebi tugu i nostalgično sećanje na malo ostrvo sa hiljadu priča, koje je na kraju i samo postalo samo legenda, zauvek skrivena u vodama Dunava.