Ubrzani razvoj tehnološkog startapa u Beogradu: Uspešni mladi ljudi se vraćaju u Srbiju koja ima sve bolji imidž u svetu!
IZVOR: Republika - 17.06.2020 | 07:04
Jedan od najuticajnijih dnevnih listova na svetu, Fajnenšl tajms, u današnjem izdanju donosi pozitivnu priču o tehnološkoj sceni u Srbiji, samo nekoliko meseci nakon afirmativnog teksta o srpskom IT-ju u nedeljniku Ekonomist.
Foto: pixabay.com
Kako piše "Fajnenšl tajms", Branko Milutinović i dvojica njegovih prijatelja napustili su stalne poslova u "Mikrosoftu" pre 11 godina u Danskoj da bi se vratili u Srbiju. Svoje uštede uložili su u osnivanje kompanije "Nordeus", koja je postala jedna od najvećih kompanija za razvoj računarskih igara u regionu Zapadnog Balkana.
Povratak u Beograd bio je "bez razmišljanja", kaže g. Milutinović (37), izvršni direktor kompanije Nordeus. Radi iz novih pametnih kancelarija u tehnološkom centru u Novom Beogradu, centralnom poslovnom okrugu prestonice Srbije.
- Bili smo sigurni u preseljenje u Beograd zbog čvrstog tehnološkog talenta u zemlji i regionu - dodaje on.
Gospodin Milutinović i njegovi kolege osnivači Nordeusa, Ivan Stojisavljević i Milan Jovović, vlasnici su kompanije. U roku od godinu dana, igra koju su izgradili, Top Eleven, u kojoj igrači deluju kao menadžer fudbalskog tima, postala je najgledanija sportska igra na Fejsbuku. Ova igra popularna je već čitavih 10 godina što nije slučaj sa video igrama, a dostupna je na 30 jezika. Hose Murinjo je ambasador tog brenda.
Mnogi tehnološki preduzetnici su u protekloj deceniji osnovali kompanije u Srbiji. Oni život, a pre svega noćni provod u Beogradu porede sa Berlinom.
- Mnogo je evoluirao - kaže gospodin Milutinović za prestonicu Srbije.
On je rekao da je to naročito izraženo u industriji igara, iako postoji "velika raznolikost sektora i poslovnih modela". Lokalno tržište za tehnološke talente podseća na globalni lov na talente.
- Srbija je još uvek u ranoj fazi uspostave sebe u start-up svetu, ali brzo raste - kaže Zoja Kukić iz nevladine organizacije koja promoviše industriju Digitalna inicijativa za digitalnu Srbiju (DSI).
Foto: pixabay.com
Prema podacima Eurostata, u tehnološkom sektoru zaposleno je oko 75 000 ljudi. Kosta Andrić je generalni direktor ICT Hub Venture u Beogradu, osnovanog pre dve godine kao prvog privatnog investicionog fonda usmerenog na početna preduzeća u jugoistočnoj Evropi. Trenutno finansira 15 start-up kompanija ne samo u igrama, već i u raznim oblastima kao što su upravljanje ljudskim resursima i ciber-bezbednost. Andrić je rekao da je nedavna istorija Srbije, sa bolnim raspadom Jugoslavije devedesetih i godinama međunarodnih sankcija, učinila njen narod otpornim.
- Imamo mišljenje o rešavanju problema. Investitori imaju mogućnost izbora da se "takmiče negde gde je već gužva". Ili se odlučiti za negde poput Srbije, "gde su stvari još uvek neiskorišćene". Microsoft je pre 15 godina otvorio razvojni centar u Srbiji. Sada zapošljava 300 ljudi. U Beogradu su njeni programeri izgradili Azure, cloud platformu, kao i tehnologije za istraživanje i mašinsko učenje.
- Počinje da liči na ono što vidimo u Sijetlu - kaže Dragan Tomić, izvršni direktor Microsoftovog razvojnog centra u Beogradu. Jedan od razloga za to je, kaže on, odluka Srbije da tehnološko obrazovanje uključi u nastavne programe od osnovne škole pa nadalje. U 2017. godini kodiranje je postalo obavezno za sve učenike od 11. godine.
Foto: pixabay.com
Pored toga što imamo mnogo onih koji se vraćaju iz inostranstva, srpska tehnička radna snaga je jedna četvrtina „digitalnih nomada“ iz inostranstva. Prošle godine, UN-ov razvojni program pokrenuo je laboratoriju za ubrzavanje u Beogradu, među prvim zadacima koji je mapiranje onoga što određuje da li će srpski tehničari ostati, otići ili se vratiti kući, i šta privlači digitalne nomade u zemlju.
Mnogi Srbi su se preselili u inostranstvo poslednjih decenija da bi zarađivali za život, a sada je ustaljeno opravdano očekivanje se da će se dobar deo njih vratiti kući, kao što je zabeležila pandemija Covid-19 u martu. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić apelovao je na njih da to urade. Stručnjaci za tehnologiju kažu da Srbija nudi zaposlenima i investitorima veću stabilnost od ostalih tehnoloških centara.
- Kulturno, u ovom delu sveta postoji više gladi za uspehom nego u nekim drugim - kaže gospodin Milutinović.
- Ovo doprinosi visokom osećaju pripadnosti jer zaposleni ostaju duže na poslu u poređenju sa drugim start-up centrima. Srbija je dobro mesto za ljude i investitore koje zanima dugoročna perspektiva - slaže se Tomić.
Foto: pixabay.com
Igor Bogićević je osnivač kompanije Seven Bridges, biotehničke kompanije, i Orgnostics, platforme za upravljanje ljudskim resursima, a obojica imaju kancelarije u Cambridgeu, Massachusettsu i Beogradu.
- Poslednja lokacija, napominje on, nudi veće izglede za zadržavanje vrhunskog talenta uprkos odlivu mozgova. Kembridž je možda jedno od najvećih svetskih središta za biomedicinska početnika, kaže on, ali njegova odluka da radi u Srbiji bazirala se ne samo na "ceni talenata" već i na tome što ih ima mnogo na raspolaganju.
On dodaje da Beogradu i dalje nedostaje suštinski talenat sa aspekta poslovnog razvoja. Ali „prednost rada u Srbiji je u tome što ovde možemo da zaposlimo dobre tehničke talente i mešamo ih sa talentom za poslovni razvoj iz inostranstva“.
Srpski zakon mora da dostigne bezgranični svet tehnološkog preduzetništva. Neki propisi otežavaju poslovanje start-up kompanija kao i drugde. Restriktivna devizna pravila, na primer, gđa Kukić naziva „berlinskim zidom digitalnog ekosistema“. Međutim, neki propisi su ublažavani. Inicijativa za digitalnu Srbiju uspešno je lobirala za suzbijanje start-up preduzeća, što je omogućilo da se akcije ukinu. Gospodin Tomić tvrdi da je razvoj tehno scene u Srbiji doveo do poboljšanog imidža njegove zemlje. Zauzvrat, to će imati koristi u samoj industriji.
- PR za Srbiju u poslednjih 30 godina bio je užasan - priznaje on.
- Ali na dobrom smo putu da rehabilitujemo svoj imidž. Jednom kada se to dogodi napravićemo veliki kvantni skok u tehnološkom sektoru - dodaje.