Ispovest medicinske sestre koja je preživela koronu: Čuvajte se ljudi, ovaj virus ubija
IZVOR: Blic, Republika - 04.07.2020 | 09:33
Dosad sam lečila pacijente od infekcije korona virusom, a onda sam i sama legla u posetlju infektivnog odeljenja da me leče od tog, trenutno najopasnijeg virusa na planeti, za koji nema leka, vakcine i o kome ništa ne znamo - priča Suzana Mitrović (50) iz Leskovca, glavna medicinska sestra infektivnog odeljenja Opšte bolnice u Leskovcu, koja je prošla pakao i tek nedavno počela ponovo da radi posle borbe za sopstveni život.
Foto: Tanjug/AP
Preživela je pravu filmsku priču, a kako sama kaže, u jednom trenutku joj je sve izgledalo kao da se cela situacija dešava nekom drugom, a ne njoj. Od početka epidemije kovida u Srbiji brinula je o svakom pacijentu, čuvala se zaraze, ali...
- Osetila sam mučninu. Osećala sam to i ranije jer imam dijabetes i visok pritisak. Radila sam. Mučnina nije prestajala. Testirali su me na kovid. Uzeli su mi bris iz grla i nosa za PCR test. Istog dana počela sam da se preznojavam, ali sam gajila nadu da sam dobro. Sve dok nisu stigli rezultati testiranja - nisam dobro, pozitivna sam! Rekli su mi da napustim radno mesto, iako su mi na snimku pluća i srce bili sasvim u redu. Bio je to šok! Osetila sam strah za sopstveni život. Spadam u rizičnu grupu kada je kovid u pitanju - priča hrabra žena za "Kurir".
Sve me je bolelo
Kako dodaje, krenula je kući i na tom putu osetila malaksalost.
- Sve me je bolelo. Svaka kost i mišić. Ulazim i saopštavam suprugu vesti. Morao je u samoizolaciju, a ja sam se od njega izolovala na početku epidemije. Bila sam u odvojenoj sobi. Kad bih izlazila u dnevnu, stavljala bih masku. Od tog dana počeo je da mi dostavlja hranu ispred vrata moje sobe. Nisam dozvoljavala da uđe u nju. Dobijam temperaturu, koja je trajala naredna dva dana. Osećala sam i gušenje i lupanje srca. Malaksalost. Malo me je bolelo grlo i bio mi zapušen nos, ali to je ukupno trajalo šest dana - opisuje ona dane u kući.
Foto: RTS/printscreen
Dolazi četvrti dan. Suzana odlazi na kontrolni snimak pluća i analize krvi. I više ne izlazi iz bolnice.
- CRP, parametar iz krvi koji ukazuje na infekciju, bio je povećan, rendgen pluća pokazuje na obostranu upalu tih organa i bronhija. Odmah me šalju na skener, koji je u plućima pokazao "mlečno staklo", oštećenja od virusa. Smeštaju me na moje odeljenje. Promenili smo uloge. Sad sam ja legla u krevet da mene leče. Dobijam hlorokin, hemomicin i ostalu terapiju. Petoro nas je u sobi - kaže ona.
"Ideš kući"
Strah je počeo da diže svoju glavu, kako kaže, ali je bila optimistična.
- Leče me moje kolege. U skafanderima. Znoje se. Plašila sam se jako da ne završim na kiseoniku i respiratoru. Stalno su nam merili zasićenost krvi kiseonikom. Kad mi stave pulsni oksimetar na levi prst, uvek je lošiji rezultat. Onda sam davala samo desni. Ali sekunde očitavanja rezultata koji te dele od kiseonika i respiratora ne mogu opisati. Srećom, nisam bila na kiseoniku. Bivalo mi je bolje. Deset dana sam provela na lečenju. S nama je bila starija, nepokretna žena. Sestre su je negovale, hranile, davale terapiju. Pošto sam mogla da ustanem, i ja sam je hranila - opisuje Suzana.
Foto: Tanjug/AP
"Ideš kući", bila je rečenica njenih kolega 10. dana. U njoj je, kaže, srećno vikao glas: "Gotovo, prošlo je"!
- Jedva sam čekala otpusnu listu. Spakovala sam torbe. Samo da izađem kroz ova bolnička vrata. Suprug kaže da ne može da dođe po mene, ja kažem: "Nema veze, trčaću ako treba do kuće!" Taksi je bio ispred kapije bolnice. Sela sam u njega da me odveze kući, ali i u novi život. Promenila sam se. Sada shvatam užas svakog pacijenta koji legne u posetlju da se leči od korona virusa - završila je ona.
I sad sam u strahu
Suzana Mitrović kaže da od svega ima posledice.
Posledice su ostale
- Prošle nedelje bila je kiša i hladno vreme. Mi u skafanderima. Oznojeni. Puno posla. Opet je počelo da me pecka grlo, da kašljucam. Istog časa sam počela da pijem antibiotike. Treba vremena da se organizam oporavi. Ovaj virus je opasan. Još sam u strahu. Ne znam da li imam antitela. Neko kaže da je još rano. Ali hoću da ih uradim. Zbog sebe - navela je ona.
Ljudi, čuvajte se
Suzana kaže da, posle iskustva da je prvo lečila obolele, a onda i sama postala pacijent, pa se ponovo vratila da im pomaže, ima samo jednu poruku građanima Srbije.
- Treba da budemo ozbiljni. Virus nije bezazlen! Molim vas, držite fizičku distancu i nosite maske. Ne opuštajte se. Nigde i nikad! Mnogo toga ne znamo o virusu. Opasan je za svakoga. Nepredvidiv je, i ubija!