Sutra slavimo Ivanjdan: Večeras je MAGIČNA NOĆ, a OVE trave obavezno uberite jer imaju isceliteljsku moć!
IZVOR: magazin.novosti.rs, Republika - 06.07.2020 | 16:49
Noć uoči Ivanjdana je vreme kada biljke dobijaju posebnu isceliteljsku i magičnu moć - bar tako misle mnogi Rusi. Kao i u stara vremena, u selima ove noći skoro niko ne spava: deca priređuju komšijama sitne nestašluke, mlade devojke pletu vence za gatanje, dok travari skupljaju lekovite biljke i traže po šumama cvet paprati koji, kako se veruje, pokazuje skriveno blago.
Foto: Miralem Čaušević
Ivan Kupala - tako zovu Rusi svoj omiljeni letnji praznik koji je spojio paganske i pravoslavne tradicije. U prehrišćansko vreme on se slavio na dan letnjeg solsticija, odnosno Solncevorota, i obeležavao je najkraću noć i najdužiji dan u godini (21. juna).
Kasnije Kupala se malo premestio u kalendaru i počeo da se slavi na dan Svetog Jovana Krstitelja (7. jula) zato što su oba praznika povezana sa vodom. Noću uoči Ivana Kupale ljudi su se masovno kupali u rekama da bi voda odnela bolesti i nesreću.
Bude se zli duhovi
Verovalo se da se ove noći bude zli duhovi, zato u svakom domu ukućani nisu spavali već su sprovodili magične obrede. Deca su u međuvremenu smišljala razne nestašluke: puštali su stoku iz susedne štale, da ne bi komšija slučajno zaspao postavši plen đavola.
Foto: Miralem Čaušević
Devojke su od ivanjskog cveća plele vence pa ih bacale u reku. Ako venac plovi daleko - znači, devojka će imati dug život i srećnu sudbinu. Ako se potopi - očekuje je beda i nevolja.
Noću se na ulicama svakog sela palila vatra. Mladi su skakali preko plamena da se očiste od bolesti ili uroka. Onu devojku koja nije uspela da preskoči preko vatre seljaci su smatrali vračarom i šibali su je koprivom.
Iako su u Srednjem veku pravoslavni sveštenici u Rusiji su pokušali da zabrane paganske rituale za Ivanjdan, seljaci su se uporno držali drevnih tradicija. Pravoslavna crkva se stolećima borila protiv narodne magije, ali stara tradicija je, ipak, preživela. Ona još uvek opstaje čak i u naše doba.
Danas berite sledeće biljke:
Mnogi ruski travari još uvek skupljaju bilje baš u noć uoči Ivanjdana. Veruje se da ivanjske trave poseduju neverovatnu lekovitu pa čak i magičnu moć.
Naučnici: paprat ne cveta!Verovalo se da noću uoči Kupale procveta paprat i sija u mraku kao zvezda. LJudi su bili ubeđeni da pokazuje gde se nalazi skriveno blago. Paprat, zapravo, nikad ne cveta, neki nalaze sijajuću biljku. To je smeđa stela - vrsta paprati koja ima u sastavu eterično ulje koje blista. Stela ne pokazuje zakopano blago, ali je sama pravo blago za zdravlje: koristi se u lečenju kašlja, grčeva, opekotina, dermatoze pa čak i malignih tumora. |
Posebno popularna je biljka Ivan-da-Marija, odnosno šumska urodica koja utiče na plodnost. Od nje su pravili čajeve za nerotkinje i dodavali je u seno za krave. Danas se Ivan-da-Marija koristi u lečenju srčanih oboljenja, hipertenzije, nevralgije, epilepsije i bolesti želudačno-crevnog trakta.
Foto: pixabay.com
Obavezno su sakupljali i pelin. Naši su preci verovali da čuva kuću od nesreće, a ljude - od bolesti. Savremeni lekari potvrđuju: pelin ubija parazite, poboljšava probavu i cirkulaciju, suzbija temperaturu, olakšava grčeve i primenjuje se kao protivootrovno sredstvo.
U nizu ivanjskih trava se takođe izdvaja i kopriva. Ovu biljku su ranije Rusi koristili kao zaštitu od zlih vradžbina. U naše doba koprivu se primenjuju isključivo kao lek. Fitoterapeuti preporučuju ovu travu kod gastritisa, čira na želucu, pankreatitisa, infekcije bubrega, bronhitisa, radikulitisa i drugih bolesti.