Hjustone, imamo problem! Srbin poslao čoveka na Mesec, a za njega malo ljudi zna: Evo ko je bio Milojko Vučelić!

Foto: youtube.com/OtvoreniStudio

Foto: Ilustracija

- Hjustone, imamo problem - bilo je upućeno Srbinu u Hjustonu.

Problem "Apola 13" 1970. godine rešio je Milojko Majk Vučelić, projektni menadžer NASA vasionske misije, isti onaj koji je učestvovao i u misiji "Apolo 11" - kada je 20. jula 1969. čovek prvi put stupio na Mesec.

Za spašavanje astronauta "Apola 13" američki predsednik Ričard Nikson iste godine odlikovaće ga najvišim američkim civilnim odlikovanjem - Predsedničkom medaljom slobode.

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

- Apolo misija je bila perjanica za čovečanstvo, a Majk Vučelić bio je na pravom mestu u pravo vreme - kaže za BBC na srpskom Ivan Kostić, profesor Mašinskog fakulteta na katedri za vazduhoplovstvo.

Kostić ističe da je Vučelić bio vrlo priznat stručnjak u NASA, ali da se u Srbiji malo o tome zna.

- Imao je sreću da učestvuje u Apolo misijama i zaista je dao veliki doprinos za struku - objašnjava profesor.

Ko je Majk Vučelić?

• Rođen je 1930. godine u Garešnici u tadašnjoj Kraljevini Jugoslaviji.
• Diplomirao je 1954. godine na Mašinskom fakultetu u Zagrebu - zbog ovih biografskih podataka, neki ga smatraju Hrvatom, iako je za sebe govorio da je Srbin.
• Neko vreme je radio za "Mercedes-Benc" u Nemačkoj, da bi se 1956. odselio kod strica u Ameriku - Atlantik je prešao teretnim brodom.
• Tamo se zaposlio u fabrici aviona "Cesna".
• Nekoliko godina kasnije, 1962. dobija posao u kompaniji "Nort ameriken aviejšn", koja je sarađivala s NASA - tamo je radio kao projektant uređaja za spasavanje pilota iz aviona presretača F-104 Starfajter i strateškog bombardera B-58 Hastler.

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

• Tokom Hladnog rata bio je deo i američko-sovjetskog svemirskog programa Apolo-Sojuz - radio je na prilagođavanju svemirskih brodova za spajanje sa ruskim Sojuzom.
• Učestvovao je i u programu prve američke orbitalne svemirske stanice - Skajlabu, lansiranoj 1973. godine.
• Godine 1975. premešten je u London, u funkciji potpredsednika "Ist Ves Trejda" za kompaniju Rokvel Internešnal zaduženog za razvoj trgovinskih odnosa sa zemljama istočne Evrope.
• I kad je napustio posao u NASA, sve vreme je bio njihov reporter dodeljen BBC-u.
• Posle toga osniva sopstvenu kompaniju - Ideal Electric. Kupio ju je kao gotovo propalu kompaniju u Ohaju i za kratko vreme je učinio profitabilnom.
• Preminuo je 10. septembra 2012. godine - mesec dana posle smrti Nila Armstronga, čoveka koji je prvi zakoračio na Mesec.

Menadžer za probleme Već u tridesetim Vučelić je, piše RTS, postao deo tima od oko 300 inženjera u programu "Apolo", a lično je rukovodio misijama "Apolo 8" i "Apolo 13". Od 1966. do 1978. direktor je u NASA centru u Hjustonu, gde je zadužen za otklanjanje svih grešaka do kojih bi moglo doći tokom leta - pa dobija nadimak "menadžer za probleme". Protivio se postavljanju avionskih vrata na kapsuli "Apolo" i smatrao je da bi bolje bilo staviti vrata koja se otvaraju eksplozijom. Da je realizovao tu ideju možda ne bi došlo do tragedije 1967. kada su svi članovi posade "Apola 1" poginuli tokom probnog leta - jer nisu mogli da otvore vrata.

Astronauti sa Titom

Misija "Apolo 8" izvedena na Božić 1968. bila je prvi pokušaj ljudi da krenu na put do Meseca.

Posle tog leta trojica astronauta su tokom svetske turneje posetili i Jugoslaviju i tadašnjeg predsednika Josipa Briza Tita.

- Po povratku, astronaut Frank Borman ispričao mi je da ga je Tito pitao da li se bojao, na šta mu je on odgovorio da nije, jer je jedan jugoslovenski inženjer, Majk Vučelić, bio odgovoran za njegov let -svedočio je za Blic.

Nakon toga Vučelić je dobio poziv od Tita i više puta se sastao s njim u Beogradu i u Americi.

Kako je izgledala akcija spasavanja?

Vučelić je za Politiku opisao dramatično veče kada je tokom leta "Apola 13" 1970. godine, izgovorena čuvena rečenica koja je postala deo istorije, a posada morala da odustane od sletanja na Mesec.

Preuzeo je dužnost u kontroli leta uveče u osam i 45, a eksplozija se dogodila u devet sati.

- To su obično dosadni letovi, tokom kojih se ništa ne događa - rekao je.

Očekujući da posada ode na desetočasovno spavanje, odlučili su da igraju bridž.

- Nikome nije ni padalo na pamet da je moglo da dođe do eksplozije, čak nikada nije ni urađena simulacija za eksploziju "jer se to nikada neće dogoditi".

- Prvo su svi ekrani pocrneli i mi smo pomislili da su zakazali instrumenti. Tek desetak minuta kasnije smo shvatili da je došlo do eksplozije - svedočio je Vučelić.

Njegov prioritetni zadatak bio je da se obezbedi kiseonik i električna energija da bi astronauti mogli bezbedno da se vrate.

- Borili smo se za njihov spas četiri dana i četiri noći i uspeli - prisetio se Vučelić.