Dramatično upozorenje našeg doktora iz SAD: Korona može da razori SRCE I MOZAK
IZVOR: novosti.rs, republika.rs - 13.07.2020 | 10:37
Pre tri meseca bezmalo svi srpski mediji preneli su objavu dr Miloša Babića, naučnika iz SAD, u kojoj raskrinkava aktuelnu teoriju zavere o poreklu novog virusa korone
Foto: Tanjug/AP
Dr Babić radi na Univerzitetu u Arizoni i bavi se bioinženjeringom, tako da je na svom profilu sa naučne tačke gledišta objasnio da kovid 19 nije stvoren ni u američkoj, ni u kineskoj, niti u jednoj drugoj laboratoriji, već je nastao u prirodi.
U razgovoru za "Novosti" dr Babić govori o tome dokle je nauka stigla u istraživanju opasnog virusa i dodaje da svakog dana radi 10-14 sati da bi njegov tim proizveo sledeću generaciju testova za koronu.
Foto: Tanjug/AP
- Trenutni testovi za aktivnu infekciju se zasnivaju na praćenju pi-si-ar reakcija za svaki uzorak posebno. Moja istraživačka grupa pokušava da napravi sistem u kome se uređaji za sekvenciranje DNK koriste kao brojači koji mogu da prepoznaju da li je virus prisutan ili ne. Ako se pristup pokaže uspešnim, trebalo bi da omogući da se bez velikih dodatnih ulaganja u laboratorijsku infrastrukturu jeftino i paralelno testira između deset i sto puta više ljudi nego što je to moguće sadašnjim tehnologijama.
AMERIKA NEDISCIPLINOVANA- AMERIKA je primer posledica neorganizovanosti i nedostatka discipline kada je u pitanju zaraza kovidom - ističe dr Babić. - Policijski čas ili zatvaranje imaju smisla samo u kontekstu većeg plana. Država se zatvori na nekoliko nedelja, da se ograniči širenje i smanji broj zaraženih. Takve mere, plus disciplinovano nošenje maski i održavanje distance, drže virus na niskom nivou. Ali, ako se država zatvori, pa se onda posle nekoliko nedelja otvori, efekti se mogu izgubiti ukoliko se ne nastavi nošenje maski i ne održava distanca. |
Naši naučnici su primetili da se kovid 19 iz nosa i guše brzo spušta u pluća i tada ga je nemoguće detektovati PCR testom. Kako se američki lekari bore sa tim problemom?
- Nije potpuno tačno reći da se virus "spušta". U stvari, virus veoma brzo zarazi pluća, ali je potrebno nekoliko dana da simptomi postanu akutni. U tom periodu telo podiže imunu reakciju, i količina slobodnog virusa u grlu i nosu opada. Ali, dok dođe do tačke na kojoj je virus teško detektovati, osoba je ili već dobro na putu da se oporavi, ili ima značajan nivo simptoma. Ako mora da se test uradi u kasnijim stadijumima infekcije, to se može uraditi kroz bronhoalveolarnu lavažu - u pluća se uđe bronhoskopom, i unutrašnja površina pluća se ispere da bi se prikupio virus. Onda se takav uzorak pošalje na PCR test.
Foto: Tanjug/AP
Koji su testovi najpouzdaniji?
- Za aktivnu infekciju, pi-si-ar testovi koji su sada u upotrebi jesu visoko pouzdani. Ako test omane, to je gotovo uvek rezultat lošeg uzorka, ne samog testa. U početku epidemije su postojali problemi sa nekim pi-si-ar testovima, ali oni su uglavnom rešeni - bar na Zapadu. Ali, govoreći ukratko, Elecsys test (Roche) i ARCHITECT/Alinity (Abbott) su veoma osetljivi i specifični testovi koji detektuju prisustvo antitela protiv SARS-CoV-2 virusa, što označava prethodnu infekciju.
Do kojih su značajnih zaključaka o samom virusu došli naučnici u SAD?
Foto: youtube.com/Global News
- Naučnici širom sveta - znači ne samo Amerika, već i Evropa, Australija, Japan... - naučili su mnogo toga o ovom virusu - od porekla, preko biohemijskih mehanizama infekcije, do uticaja na ljudsko telo. Verovatno najvažnija stvar koju smo saznali je mehanizam kojim virus nanosi najveći deo štete telu. Naime, infekcija dovodi do patološkog zgrušavanje krvi, što proizvodi na hiljade mikroskopskih infarkta u raznim organima. Ova opservacija objašnjava zašto nailazimo na tako raznolik spektar simptoma kod obolelih, i zašto vidimo toliko komplikacija kod onih koji su preležali bolest. Dugoročne posledice su važna tačka. Većina ljudi, pre svega, gleda kolika je smrtnost od virusa; i to jeste važno, i ne želim da umanjujem značaj izgubljenih života. Ali, sa dugoročne tačke gledišta, broj smrti najverovatnije neće biti glavna posledica ove epidemije.
NEDOSTAJU NAM RESURSI- U SRBIJI nema resursa za duboka istraživanja, nauka je važna investicija, ali nije mala, i kod nas nikada nije uspela da postane prioritet. Zato srpski naučnici ne mogu da istražuju kovid 19, jer nemaju čime - kaže u razgovoru za naš list dr Miloš Babić. |
Koja će biti glavna posledica?
- Kod nemalog broja ljudi koji su uspešno prebrodili infekciju, pa čak i kod mnogih koji naizgled nisu imali teže simptome, često nailazimo na značajne povrede pluća, srčanog mišića, bubrega, mozga, perifernih nerava... Procene variraju da između pet i 20 odsto zaraženih nosi trajna oštećenja. Već se prate desetine hiljada ljudi koji su se oficijelno "oporavili" od infekcije, ali koji nedeljama ili mesecima i dalje ne mogu da normalno žive i rade. Prethodno zdravi ljudi, uključujući tu i mnoge mlade, sada prijavljuju nezadrživi umor, srčane aritmije, probleme sa disanjem... Mali, ali nikako beznačajan broj pacijenata mora da nakon infekcije ide na dijalizu, pošto im bubrezi više ne funkcionišu kako treba. Mnogi imaju problema sa pamćenjem, sve više izveštaja dolazi od neurologa o prethodno zdravim ljudima koji imaju psihotične ispade i halucinacije nakon kovida 19. Ovo je ozbiljna bolest.
Da li je konačno utvrđeno kako se virus prenosi?
- Još se vode rasprave oko prenosa preko površina, ali je sasvim jasno da se najveći deo širenja vrši kroz vazduh. Virus ne leti kroz vazduh, već se prenosi u okviru kapljica. To mogu biti velike kapljice koje izleću iz usta tokom govora ili kašljanja i veoma male kapljice koje čine deo našeg normalnog daha. U zarazi su važna tri principa: udaljenost, vreme, i doza. Otud dolaze i tri direktive koje su dali ljudi koji su mnogo veći stručnjaci u ovoj oblasti nego što sam to ja.
Koje su to direktive?
- Udaljenost: nemojte prilaziti ljudima ako ne morate, jer ne znate ko je zaražen. Drugo, nosite masku: pojedinačan virus može lako da prođe kroz masku, ali kapljicama je to mnogo teže. Nošenje maski dodatno usporava vazduh koji izlazi iz pluća i time smanjuju veličinu "oblaka" respiratornih kapljica koji okružuje svakog od nas. Treće: što manje vremena provedete u blizini bolesne osobe, to je manja verovatnoća da ćete biti zaraženi.
Foto: youtube.com/svašta nešto
Da li to znači da bi virus bio pod kontrolom ako bi svi nosili maske, održavali distancu, izbegavali duži boravak u zatvorenom prostoru sa mnogo ljudi?
- Virus bi bio pod kontrolom veoma brzo. Na kraju krajeva, kroz takve mere - plus preciznu identifikaciju kontakata i obavezni karantin za izložene - mnoge države na svetu su uspele da održe virus pod kontrolom. Ovo uključuje i Vijetnam i Tajvan, iako dele granicu sa Kinom.
Da li je virus mutirao i "napada" li iste organe?
- Virus neprestano mutira i razdvaja se u sojeve. Onda se ti sojevi dalje dele opet i opet, tako da već postoji više stotina različitih. Ali, za sada su svi oni veoma bliski jedni drugima, i nisam do sada video dokaze da je bilo koji od njih značajno različit po uticaju na ljudski organizam.
Da li je ovaj soj korone zarazniji sad nego u početku?
- Zaraznost virusa se meri kroz takozvani osnovni reprodukcioni broj - R0. Uprošćeno govoreći, R0 govori koliko ljudi u proseku zarazi jedna osoba u standardnim uslovima. Što je ovaj broj veći, to je virus zarazniji. Kovid 19 zapravo nije nešto posebno zarazan: njegov R0 je otprilike 2,7. Radi poređenja, čuveni španski grip je imao R0 blizu četiri. Virusi koji izazivaju velike boginje i poliomijelitis imaju R0 od oko šest, a virus malih boginja ima R0 od čak 18. Ne vidim nikakve dokaze da je virus manje ili više zarazan nego u početku.
Foto: Tanjug/AP
Očekujete li da će vakcina ili lek protiv kovida 19 stići uskoro?
- Nikada viđene količine novca i truda su uložene u razvoj vakcine. Postoji više stotina grupa koje guraju razvoj u raznim pravcima, u praktično svim većim državama sveta - Kina, Rusija, Indija, Amerika... Najteži deo projekta je izvesti razvoj vakcine što brže, a da se pritom ne žrtvuje njena efikasnost i sigurnost. Vakcine su u normalnim okolnostima doslovno najbolje i najdetaljnije ispitane stvari koje postoje: ulaže se u proseku preko deset godina rada na pažljivo proučavanje svakog aspekta. Ali, pošto svet ne može da se zaustavi na deset godina, umesto desetina miliona dolara, troše se milijarde da bi se dobilo na brzini.
Šta je to u samom virusu što čak i vrhunske naučnike navodi na pomisao da je nastao u laboratoriji?
- Efektivno sve objavljene studije, mišljenje većine stručnjaka a i moje (genetski inžinjering spada u moju užu struku) jeste sledeće: nema nikakvih tragova koji ukazuju da je virus nastao u laboratoriji. U svetu cirkuliše na desetine hiljada virusa korona. Setite se da je 2003. izbila epidemija virusa SARS, koji je bio mnogo teži i smrtonosniji od ovog sada. SARS-CoV-2 nije nešto neuobičajeno i posebno. Virusi korona i virusi gripa su familije koje svakih nekoliko decenija proizvedu novu podvrstu koja je potencijalno opasna po ljude. Za sada, još nisam video nijedan rad koji za genetski inženjering daje bilo kakav ozbiljan dokaz.