NOVI UTICAJ KORONE NA MOZAK: Kod kovid pacijenata se pojavilo OVO, naučnici u šoku!

Foto: ST/N. MANDIĆ

Foto: Ilustracija

Depresivno rasploženje ili anksioznost kod osoba sa koronom može da bude signal tog uticaja, pokazalo je međunarodno istraživanje Medicinskog fakulteta Univerziteta u Sinsinatiju, pišu "UC news".

Ova dva psihološka simptoma najviše su povezana sa gubitkom čula ukusa i mirisa, a ne sa težim pokazateljima novog soja korona virusa, poput nedostatka daha, kašlja ili groznice, pokazala je studija.

- Da ste me pitali zašto sam depresivan ili anksiozan ,a pritom imam kovid-19, rekao bih da je to zato što su moji simptomi ozbiljni, imam kratak dah, ne mogu da dišem, kašljem ili imam visoku temperaturu", rekao je dr Ahmed Sedehat, vanredni profesor i direktor za rinologiju, alergiju i neuorhirurgiju UC medicinskog fakulteta, i dodao:

- Nijedan od ovih simptoma koji su povezani sa morbiditetom (morbiditet je u demografskom smislu, apsolutni ili relativni broj oboljenja u određenoj grupi za određeni period., prim. a) ili smrtnosti nije u vezi sa depresijom ili anksioznošću pacijenata sa kovidom-19. Jedini element kovida-19 koji je povezan sa depresivnim raspoloženjem ili anksioznosti jeste ozbiljan gubitak čula ukusa i mirisa.

Foto: ST/N. MANDIĆ

Dr Sedehat je ovakav rezultat opisao kao neočekivan i šokantan.

Koliko su česte depresivnost i anksioznost kdo kovid pacijenata?

A rezultati studije su sledeći: kod 47, 4 odsto učesnika u istraživanju registrovana je depresivnost nekoliko dana nedeljno, 21 procenat njih bio je depresivan svakog dana, 44, 7 procenata imalo je blagu anksioznost, a 10, 5 odsto ozbiljnu anksioznost.

Kako je dr Sedehat rekao, neočekivani nalaz da potencijalno najmanje zabrinjavajući simptomi kovida-19 izazivaju najveći stepen psiholoških tegoba potencijalno može da nam kaže nešto važno o bolesti.

"Smatram da naša otkrića koja ukazuju na mogućnost psiholoških problema u vidu depresivnosti i anksioznosti mogu da odražavaju prodiranje SARS - KOV-2 virusa koji izaziva kovid -19, u centralni nervni ssitem", objasnio je lekar i napomenuo da naučnici dugo smatraju da bi oflaktorni sistem mogao da bude primarni način na koji korona virusi ulaze u CNS.

Za to postoje i dokazi vezani sa SARS koji se prvi put pojavio 2002. u Kini, a zatim proširio u 29 zemalja. Studije urađene na miševima pokazale su da je oflaktorni sistem put kojim korona virusi ulaze u mozak i izazivaju infekciju.

Foto: pixabay.com

Na osnovu novog istraživanja može se zaključiti da su depresivnost i anksioznost znatno češće psihološke posledice od ostalih, ali ih označava i kao blaže simptome kovida-19 (u odnosu na ozbiljnija neurološka stanja).

Dr Sedehat je napomenuo da bi nova studija mogla da ukaže da u centralni nervni sistem dospeva veća količina korona virusa nego što se pretpostavlja i to na osnovu prevalencije depresivnosti i anksioznosti što moglo da pruži nove mogućnosti sagledavanja komunikacije virusa sa centralnim nervnim sistemom.