Danas nemamo hleba za ručak! Osvanuo mučan natpis na kapiji u Šapcu, cela porodica u izolaciji, komšije okreću glavu
IZVOR: telegraf.rs, Republika - 25.07.2020 | 09:33
Dvoje od šestoro ukućana porodice Jekić iz Pocerskog Metkovića, kod Šapca, pozitivno je na korona virus i leče se kod kuće. Osam poslednjih dana cela familija je u izolaciji i svakim danom im je sve teže, na šta je u objavi na Fejsbuku ukazala Zorica Zlatarić kada je poručila da su njihove zalihe hrane i lekova na izmaku.
Foto: pixabay.com
- Danas nemamo hleba za ručak - napisala je ona i na kraju razočarano dodala "niko ne zove i ne donosi pomoć".
U razgovoru za Telegraf.rs Zorica priča da post, koji je vrlo brzo na Fejsbuku komentarisalo i podelilo više od 300 ljudi, nije objavila samo zbog zabrinutosti za zdravstveno stanje brata i snahe, koji su inficirani koronavirusom. Imala je nameru, kaže, da sa poznatim i nepoznatim ljudima na društvenoj mreži podeli osećanja samoće i bespomoćnosti u kojoj se nalazi njena porodica.
- Svima nama je naređeno da ne smemo da mrdnemo iz kuće. Proveravaju telefonom, dolazili su kući da vide da li poštujemo izolaciju.S druge strane, mnogo ljudi mene poznaje, kao i celu moju porodicu, dosta njih su meni ranije obećavali pomoć, a sada smo ostali sami i nikoga nema da nam se javi i interesuje kako smo, da li nam je nešto potrebno - kaže Zorica.
Provoditi vreme u izolaciji, u malom selu, gde komšije nisu blizu, u kojem nema apoteke, a radi samo jedna skromno snabdevena prodavnica - nije lako. Njima je potrebna pomoć, da im kupi i donese lekove, voće, vitamine, hranu koje nemaju u svom gazdinstvu. U ovom malom selu nije lako ček ni hleb nabaviti svakog dana.
- Nije problem u novcu. Ali je strašan osećaj usamljenosti, napuštenosti, da te se niko za osam dana ne seti, da te pozove, pita da li je neka pomoć potrebna. Žalosno je i teško kada nemaš na koga da se osloniš. Komšije nisu blizu, jednom najbližem susedu je majka u bolnici jer je zaražena korona virusom, u selu ima je još porodica u izolaciji, ima bolesnih, normalno je i što se ljudi plaše kontakata sa obolelima. Svi su se zatvorili u sebe, pa koga da pozovem da nam pomogne - pita se Zorica.
Iako skromno žive, kao i svako seosko gazdinstvo, Jekići su imali zalihe hrane u zamrzivaču, koje se lagano smanjuju. Obrađuju zemlju, imaju stoku i živinu, pristiglo je i sezonsko povrće u bašti. Zorica pojašnjava da se nije uplašila da mogu ostati gladni, ali da je zabrinuta što ne mogu da nabave nove količine lekova za brata i snahu, kao i lekove koji su potrebni staroj majci.