Kad korona virus stupi na scenu: Kako izgledaju pozorišta za vreme pandemije?
IZVOR: telegraf.rs, republika.rs - 28.07.2020 | 07:37
Poslednja scena predstave „Usamljena planeta" odigrava se ispred glavnog ulaza beogradskog pozorišta Atelje 212, blizu prometne ulice.
Foto: Promo foto
Dok trolejbusi i automobili koji prolaze prave buku, autori predstave, ujedno i glumci, nazdravljaju rakijom sa sedmoro gledalaca.
Zbog zabrane okupljanja više od deset osoba u zatvorenom i na otvorenom prostoru, predstavu je moglo da pogleda samo sedmoro ljudi.
- Pod utiskom sam, trebaće mi vremena da se procesiram, osećam da kao da mi se stomak veza - kaže Nikola Marković, jedan od gledalaca.
Ostali u publici, neki i u suzama, dugo su aplaudirali autorima.
O čemu je predstava
"Usamljena planeta" se izvodi oko i u zgradi pozorišta, namerno izbegavajući klasičan scenski prostor, odnosno samu scenu.
Umetnici vode članove publike, koji su sve vreme na distanci i s maskama na licu, kroz turističku turu kroz pejzaže i puteve transformisane budućnosti koja nas čeka posle „pretnje koja je došla da ostane"- pandemije korona virusa.
- Pored želje da kažemo nešto vezano za sve ovo, hteli smo da pokažemo da pozorište može da radi i u ovim okolnostima - kaže za BBC na srpskom Maja Pelević, autorka i jedna od izvođača, dramaturškinja.
Usamljenost ili kako nas je virus vratio zajedništvu
- I pre pandemije smo bili usamljeni i mislim da smo se na neki bizaran način vratili zajedništvu - kaže Pelević.
Foto: Promo foto
Tvrdi da je imala mnogo veću potrebu da zaista iskreno komunicira, bez obzira što je bila u izolaciji i viđala se sa manje ljudi.
- Tako je ova predstava i nastala - kaže ona.
Čini joj se da nas je ovaj virus s izolacijom doveo do toga da budemo bliži nego što smo bili ranije.
- Nisam morala da komuniciram s ljudima koji me uopšte ne zanimaju, otarasila sam se površnih komunikacija i iz toga se rodilo nešto iskreno i kvalitetno i što ima smisla - kaže Pelević.
Pozorište u "novoj normalnosti"
Kokanov kaže da je izvodljivo i da se ceo Šekspirov opus igra tako što ljudi stoje odvojeno i na distanci od dva metra.
Ipak, to mora da bude odluka iz poetičkih razloga, a ne pandemijskih, tvrdi on.
- Da je klasična predstava u pitanju, morao bi da je prerežiraš i to može da se izvede, ali to mora da bude incijalna potreba autorska i onoga ko stvara, a ne potreba pandemije - objašnjava Kokanov.
Olga Dimitrijević smatra da ne može da se priča o novoj normalnosti, "kao da je prethodno sve bilo u redu".
Foto: Promo foto
- Ne može svet da bude normalan sa tom količinom društvenih nejednakosti, uništavanjem planete, mržnje prema manjinama - kaže ona.
Dodaje da se pozorište već godinama bori sa smanjenjeima budžeta, pa postoji bojazan da će se sa "novim normalnim" još lakše proglasiti neprofitabilnim .
Dimitrijević navodi da dok se ne saživimo s virusom ili dok on ne postane manje opasan, pozorišne kuće, posebno one u Srbiji će morati da se bore i za budžete i radna mesta.
„Socijalna pomoć ili humanitarna pomoć u vidu minimalca neće nikakav problem da reši, a uostalom to su naša radna mesta-moramo da ih čuvamo", zaključuje ona.