ISTRAŽIVANJE AMERIČKIH STRUČNJAKA! OVO JE SKALA RIZIKA OD SMRTI: Pacijenti koji imaju najmanje šanse da pobede koronu

Foto: Tanjug/AP

Foto: Ilustracija

Rezultate su bazirali na analizi više od 1.500 pacijenata preminulih u SAD. Kako su istakli, oni se svakako s minimalnim korekcijama mogu primeniti i na bilo koju drugu državu.

1. GOJAZNOST

Nije bolest u pravom smislu te reči, ali kako objašnjavaju Amerikanci, utiče na pojavu mnogih bolesti ili ih dodatno pospešuje. To važi i za koronu.

S njima se slaže i čuveni srpski profesor sa univerziteta u Sautemptonu Ratko Đukanović, o kom je Srpski telegraf nedavno pisao.

- Gojaznost povećava rizik kao da imate deset godina više, znači ako imate 65 i gojazni ste, onda imate rizik kao da vam je 75, a smrtnost je tada mnogo veća - ističe doktor o kojem zbog leka za koronu koji su otkrili on i njegov tim ovih dana priča cela Engleska.

Rusija: Odobrićemo vakcinu 10. avgusta Foto: pixabay.com Rusija namerava da bude prva u svetu koja će odobriti vakcinu za koronavirus. Ruski zvaničnici izjavili su za CNN da rade na tome da vakcina, koju je razvio moskovski institut Gamaleja bude odobrena za javnu upotrebu do 10. avgusta ili ranije. - Prvi će je dobiti zdravstveni radnici - rekao je Kiril Dmitrijev, šef ruskog fonda koji finansira istraživanja vakcine.

Direktorka KC Vojvodine Edita Stokić takođe naglašava da je gojaznost jedan od najopasnijih faktora koji utiče na tok bolesti kod zaraženih pacijenata.

- Gojaznost je faktor za razbolevanje od KOVID-19, a sa povećanjem gojaznosti dolazi do povećanja rizika od hospitalizacije na intenzivnoj nezi, za primenu mehaničke ventilacije, pa je i smrtnost u tom slučaju veća - upozorava ona, pozivajući se na iskustva iz KCV, ali i analize evropske asocijacije za studiju gojaznosti.

Foto: Tanjug/Z. ŽESTIĆ

Goran Stevanović

Kako objašnjava direktor Infektivne klinike prof. dr Goran Stevanović, za sve situacije u kojima postoji potreba za pružanjem veštačke ventilacije osobe sa velikom masom imaju problem sa adekvatnom ventilacijom.

2. KRVNI PRITISAK

Američki istraživači rangirali su hipertenziju na drugo mesto među faktorima rizika, a u svom radu pozvali su se i na istraživanje koje su radili kineski stručnjaci u Vuhanu, epicentru tamošnje epidemije.

Erin Mihos, kardiolog i jedan od direktora klinike pri univerzitetu "Džon Hopkins" u Baltimoru, procenjuje da ne samo što ogroman broj populacije ima hipertenziju već je posebno opasno što mnogi to i ne znaju, pa se ne čuvaju dodatno od koronavirusa.

Beba preminule trudnice negativna na koronavirus Foto: Srpski telegraf Beba čija je majka preminula nakon porođaja u Kliničkom centru Niš negativna je na virus korona i nalazi se na respiratoru na intenzivnoj nezi Dečje interne klinike, potvrđeno je u toj zdravstvenoj ustanovi. - Beba je životno ugrožena čim je na respiratoru, ali je zasad stabilno - rekla je Anđelka Slavković, pomoćnik generalnog direktora KC Niš za dečje klinike i direktorka Klinike za dečju hirurgiju i ortopediju. Majka (34) iz Vranja, koja je bila na respiratoru na intenzivnoj nezi u KC Niš, preminula je u toku noći 27. jula nakon porođaja.

- Ljudi sa visokim pritiskom su pod velikim rizikom od respiratornih infekcija poput korone. Te infekcije mogu stvoriti takozvanu oluju krvi, koja prolazi kroz celo telo - upozorava američki stručnjak.

3. SRCE

Srce i pluća neverovatno su povezani. Probajte samo da udahnete i izdahnete brzo i puls će automatski da vam se ubrza. Ali ako vam je srce slabo ili imate blokirane arterije, tada vaše telo ulaže mnogo veći napor kako bi krv i kiseonik cirkulisali po čitavom organizmu, objašnjavaju američki lekari. Oni se pozivaju i na studiju u časopisu Nju Ingland žurnal of medicin, objavljenu 2018, kada je otkriveno da su ljudi kojima je bio dijagnostikovan grip imali srčani udar šest puta češće nego drugi u roku od sedam dana nakon uspostavljene dijagnoze.

Prof. dr Arsen Ristić, kardiolog KC Srbije, navodi da su kardiovaskularne bolesti važan faktor rizika za smrtni ishod kod obolelih od KOVID-19.

EU nas stopira sve do septembra Foto: pixabay.com Ambasadori zemalja članica EU odlučili su da ne vrate Srbiju na listu zemlja kojima je na osnovu "bolje ili slične epidemiloške situacije" dozvoljeno putovanje u EU. Na novoj ažuriranoj listi nema novih zemlja, niti bilo koje države sa zapadnog Balkana, potvrdili su diplomatski izvori u Briselu. Odluku ambasadora pisanom procedurom treba da potvrde zemlje članice. Tokom avgusta neće biti zasedanja ambasadora EU, a lista će biti ažurirana po hitnom postupku samo u slučaju "drastične promene epidemiološke situacije" u nekoj od zemalja, što znači da će sledeći presek praktično biti napravljen tek 1. septembra.

- Kada sam virus zahvati srčani mišić, kakvu god da ste imali bolest ranije, miokarditis, koji dolazi sa virusom, pogoršaće to - istakao je Ristić.

4. DIJABETES

Gotovo trećina smrtnih slučajeva od KOVID-19 u Engleskoj u jednom trenutku je bila povezana sa dijabetesom, otkrilo je istraživanje tamošnje nacionalne zdravstvene službe, konstatuju američki istraživači, ali konstatuju da je u SAD taj procenat višestruko manji. Navode i da oboleli od dijabetesa tipa jedan imaju tri i po puta veću verovatnoću da će preminuti od koronavirusa od onih sa dijabetesom tipa dva.

Foto: Printscreen/KlikTV

Edita Stokić

Kako je objasnila Edita Stokić, direktorka KC Vojvodine, zbog korišćenja kortikosteroida u terapiji obolelih od korone dolazi često do pogoršanja dijabetesa, pa čak i mogućeg razvoja dijabetesa kod osoba koje ga nisu imale.

5. ASTMA

Dobijanje koronavirusa ima ozbiljne posledice za ljude sa hroničnim respiratornim bolestima kao što su cistična fibroza, hronična opstruktivna bolest pluća, astma ili alergije, kao i za ljude sa oštećenjem pluća povezanim sa pušenjem. Čak i blagi slučajevi mogu drastično da pogoršaju ova stanja.

Neki lekovi koje koristimo za lečenje astme su imunosupresivni i mogu dovesti do toga da pacijenti budu podložniji infekciji koronavirusom, konstatovali su Amerikanci.

 

 

6. KANCER

Pacijenti sa kancerom takođe su u grupi koja mora da se brine o respiratornim stanjima. Ljudi koji su pod intenzivnom terapijom za leukemiju ili limfom i oni koji primaju transplantaciju koštane srži podložniji su razvijanju najtežih oblika pneumonije kada se zaraze koronom.

- To važi i za pacijente koji su ranije lečeni od raka iako se čini da su se potpuno oporavili. Oni ostaju imunološki ugroženi - upozorava Leonard Licenfeld, zamenik direktora američkog društva za borbu protiv raka u Atlanti.