PANEL PRINT PROTIV DIGITALA: Da li je štampa mrtva, da li je net pobedio?

 

 

Jedna od dominantnijih tema obuhvatila je razgovor o budućnosti štampanih izdanja novina i njihovih online izdanja - da li je blizu kraj printa i da li je internet prouzrokovao tu smrt?

Prva je na ovo pitanje odgovorila Jasmina Koprivica.

- U štampanom mediju imate šest, sedam sati da pripremite opširniju analizu. Digitalni mediji jesu dominantni, ali mislim da i štampa ima prostora da se izbori za svoju priliku - rekla je Koprivica.

Foto: pixabay.com

Marko Stjepanović se ne slaže sa time da je digital ubio print. Print je i dalje među najprofitabilnijim u svetu.

- Štampanje novina je i dalje dobar biznis kako u Srbiji, tako i svetu. Najprofitabilnije print kompanije su među najprofitabilnijima uopšte. I uticaj printa je veliki - evo,  šta svi uveče čekamo pre spavanje - čekamo naslovne strane štampanog izdanja, da vidimo šta se tu dešava. To dovoljno govori o uticaju koji štampana izdanja imaju u srbiji. S druge strane, mnogo je veća upoterbna vrednost elektronskih vesti jer se događaju sada, mnogo je veći komfor čitanja vesti nego nekada - rekao je Stjepanović.

Na konstataciju Jovanovića da se knjige i dalje fenomenalno prodaju, Stjepanović je rekao:

- Razlika je u načinu konzumacije knjiga i elektronska knjiga, a način konzumacije i dalje isti. Ja lično i dalje preferiram štampanu knjigu - istakao je Stjepanović.

Foto: pixabay.com

Tekst potpisa

Saša Milovanović smatra da su digitalni mediji doprineli padu printa kod mlađe populacije. Na digitalu je, kako je istakao, bitna svaka sekunda, što uzrokuje i da se pojavljuju netačne informacije u želji da se bude prvi.

- Print je imao glavni udar 2011, 2012. godine, kada se prodavalo 750.000 primeraka svih dnevnih novina u srbiji, pa je to palo na oko 500.000 - od tada do danas prošlo je šest godina, a broj prodatih primeraka je i dalje tu, na nivou 420.000 -500.000 primeraka, pri čemu je, nažalost, za kupovinu bitan čak i faktor da li su prenzioneri primili penziju ili ne tog dana.

Upravo na činjenici da je broj prodatih primeraka duže vreme na istom nivou, kao i na prepoznavanju onoga što čitaoci žele, postoji verovanje da će print još živeti.

- U sutrašnjem izdanju printa biće spakovano sve što se danas desilo, ali treba da se nađe drugi ugao i imaju svoje ekskluzivne priče, kako bi ljudi od 45+ dobili sažvakane informacije iz kojih će malo više da budu informisani na sve teme. To funkcioniše Print može sedam do deset godina ostati na ovom nivou - kaže Milovanović.

Foto: Srpski telegraf

Dejan Vukelić vidi samo prednosti digitalnih medija, ali ne i propast štampanih medija.

- Nisam više mogao da podnesem tu glavobolju čuvanja priča za sutrašnje izdanje, što je karakteristično za štampane medije. To je mukotrpan proces u kome se nadaš da ni jedan portal u tom trenutku, kao recimo Telegraf.rs koji nije imao i nema print, to ne pusti. Želeo sam poslovno i privatno da potpuno zaboravim na print - objasnio je Vukelić.

- Mislim da štampani mediji treba da odustanu da pokušavaju da prodaju sadržaj. Ja sam odustao od toga. Mladim ljudima su dnevne novine nešto arhaično i ne razmišljaju da se informišu tim putem. Sličan je slučaj i sa televizijom. Ona će biti deo digitala. Digitalni mediji efikasnije i brže dolaze do svojih čitalaca, dok štampani čekaju da neko dođe do njih. Na digitalu odmah vidiš rezultat svog rada - istakao je Vukelić.