JOŠ JEDNA MISTERIJA OKO KORONE REŠENA! Naučnici došli do novih saznanja zašto neki ljudi prođu bez simptoma, a drugi umiru za dan!

Foto: <a href="http://www.profimedia.rs" target="_blank">www.profimedia.rs</a>

Foto: Ilustracija

Već znamo da postoji nekoliko ključnih faktora koji stavljaju ljude u visok rizik od teškog i fatalnog oblika zaraze – starosno doba iznad 60 godina, gojaznost, prethodno hronično oboljenje poput dijabetesa, kardiovaskularnih problema i raka.

Ali, možda je tačno i nešto drugo – možda su neki ljudi u stvari otporniji na virus.

Nedavno objavljena studija pokazala je da veliki deo populacije izgleda ima imune ćelije koje su sposobne da prepoznaju delove novog koronavirusa i to im možda daje prednost u borbi protiv infekcije. Drugim rečima, neki ljudi možda imaju izvestan stepen zaštite.

- Otkrili smo da je kod ljudi koji nikad nisu bili izloženi SARS-CoV-2 virusu oko polovina njih imala neku reaktivnost T-ćelije – rekao je koautor studije Alesandro Sete iz Centra za infektivne bolesti Instituta za imunologiju La Hoja.

Foto: Pexels

Takozvane T-ćelije, koje se javljaju u tri varijeteta, stvaraju se nakon infekcije da pomognu organizmu da se izbori sa budućim napadima istog uljeza. Jedna od tih T-ćelija pomaže telu da se seti tog uljeza u slučaju da se ponovo vrati, druga ga lovi i uništava zaraženu ćeliju, a treća pomaže na druge načine.

Upravo su takve T-ćelije koje su reagovale na SARS-CoV-2 Sete i koautor Šejn Kroti otkrili slučajno u krvi ljudi prikupljene nekoliko godina pre početka pandemije.

Oni su eksperimentisali sa krvlju oporavljenih od Kovida-19 i trebala im je "negativna kontrola" radi poređenja, pa su uzeli uzorke krvi zdravih ljudi prikupljene u San Dijegu u periodu 2015-2018.

- Nema šanse da su ti ljudi bili izloženi virusu SARS-CoV-2. A ispostavilo se da negativna kontrola nije bila toliko negativna – kod polovine ljudi je došlo do reaktivnosti – kaže Sete.

- Pregledali smo podatke sa svih strana – ova reaktivnost je bila stvarna. To je pokazalo da ljudi koji nikad nisu videli ovaj virus imaju neku reaktivnost T-ćelija protiv virusa – dodao je Sete.

On i Kroti su istakli da nisu jedini koji su to videli.

- To je sada potvrđeno na različitim kontinentima, u različitim laboratorijama, sa različitim tehnikama, što je jedan od znakova kada zaista počnete da verujete da je nešto naučno dobro utvrđeno jer je otkriveno nezavisno u različitim studijama i laboratorijima – ističe Sete.

Dva naučnika spekulišu da je to prepoznavanje delova SARS-CoV-2 u T-ćelijama možda delimično zasnovano na osnovu izlaganja u prošlosti jednom od četiri poznata korona virusa koji cirkulišu, a koji uzrokuju prehladu kod miliona ljudi svake godine.

Ali, mnoga pitanja ostaju, uključujući da li to prepoznavanje pomaže ili šteti ljudskom organizmu.

- Da li bi te memorijske T-ćelije bile od pomoći u zaštiti protiv Kovida-19, to je veliko pitanje. Ne znamo da li su one od pomoći ili ne, ali mislimo da je razumno pretpostaviti da mogu da budu. Nije da mislimo da bi one potpuno zaštitile od infekcije, ali ako već imate neke takve ćelije, one se mogu brže izboriti protiv virusa pa stoga možda nećete završiti na intenzivnoj nezi. Umesto da završite u bolnici, dobijete samo jaku prehladu – navodi Kroti.

Dr Arturo Kasadeval, koji je pre nekoliko meseci istraživao zašto se neki ljudi razbole a drugi ne, ukazao je da je jedna od varijabli takozvana imunološka istorija.

- Sve stvari koje ste prošli u svom životu, sve vakcine, sve prehlade, svi stomačni problem, stvorili su pozadinsko znanje koje vam može pomoći ili vam naštetiti – kaže on.

- Jedna od stvari koje znamo o ovoj bolesti je da je ono što vas ubija preterana imuna reakcija, u plućima… Stoga, kad kažete da su neki imali reaktivnost T-ćelije, to bi moglo nekim ljudima da pomogne ali bi drugima naštetilo – objašnjava Kasadeval.

Foto: pixabay.com

On spekuliše da bi neki od obolelih bez simptoma mogli brzo da se reše virusa zahvaljujući reaktivnosti T-ćelija.

- U isto vreme, neki veoma bolesni ljudi imaju tu imunološku istoriju koja umesto da im pomogne tera imuni sistem da baci sve (na virus), što rezultira preteranom reakcijom – rekao je Kasadeval odnoseći se na takozvanu citokinsku oluju koju su iskusili neki ljudi sa teškim oblikom Kovida-19.

Sete i Kroti kažu da izgleda da preterana reakcija imunog sistema, a ne T-ćelija, uzrokuje citokinsku oluju.

- Podaci su još pomalo preliminarni, ali mislim da idu u tom pravcu. Zasigurno još nismo videli imuni odgovor povezan sa preteranom reakcijom T-ćelija kod veoma teških slučajeva – ističe Sete.

On i Kroti su istakli da "treba uzeti u obzir da ako neki stepen prethodno postojećeg imuniteta protiv SARS-CoV-2 postoji kod generalne populacije – nivo "imuniteta krda" – to takođe može da utiče na epidemiološke modele".

Foto: Tanjug/D. NIKOLIĆ

Kroti je rekao da, kad su dodali hipotetičkih 30 odsto imuniteta svom epidemiološkom modelu da saznaju koliko bi bilo slučajeva zaraze u svetu u sledećih nekoliko godina, virus bi nestajao u bliskoj budućnosti, da bi se opet vratio za tri-četiri godine.

To dovodi do drugog pitanja – s ozbirom da korona virusi koji uobičajeno cirkulišu (CCC) na različitim mestima i u različitim vremenima, da li bi neke zemlje ili gradovi mogli biti disproporcionalno pogođeni (ili pošteđeni) jer je populacija bila manje izložena tim CCC, čime se stvara manje prilika da se razvije unakrsna reaktivnost?

- Ako je prethodno postojanje imuniteta T-ćelija povezano sa izlaganjem CCC, biće važno bolje razumeti obrasce izlaganja CCC u vremenu i prostoru. Dobro je ustanovljeno da su četiri glavna CCC ciklična u svojoj rasprostranjenosti, prateći višegodišnje cikluse koji se mogu razlikovati širom geografskih lokacija. To dovodi do hipoteze da razlike u geodistribuciji CCC mogu biti povezane sa težinom oblika Kovida-19 - ističu autori.

Na kraju, da li se može reći da su neki ljudi bar delimično prirodno zaštićeni od novog korona virusa ako imaju unakrsnu reaktivnost T-ćelija?

- Najveći problem je što svi žele jednostavan odgovor. Niko ne želi da čuje da je to nepredvidljivo, jer se mnoge varijable ponašaju zajedno na načine koje ne možete sastaviti – vaša istorija, ishrana, kako ste se inficirali, kolika je količina virusa ušla, čak i doba dana kad ste zaraženi. A sve te varijable se kombinuju na načine koji su nepredvidljivi – zaključio je Kasadeval.