"Mirno spavaj tatice, moja nebeska stražo": Tužna ispovest ćerke hrabrog ratnika poginulog na Košarama
IZVOR: E. S. T. - 07.08.2020 | 03:53
Dalibor Dimov iz Pirota imao je samo 22 godine kada je stradao na karauli Košare, njegova ćerka Monika, koja je tada imala samo pet meseci, od fotografija je napravila potresan video u znak sećanja na očevo herojstvo i godišnjicu njegove pogibije.
Foto: Privatna arhiva
Dalibor je stradao 4. avgusta 1998. godine i bio je, prema rečima potpukovnika Dragutina Dimčevskog, koji je zapovedao graničnim jedinicama u tom periodu, prvi stradali graničar na ovoj karauli.
Monika je odrasla kao siroče jer je u petoj godini izgubila i majku.
Foto: Privatna arhiva
- Neka ne budu mirni oni koji su dozvolili da sa ćerkom ima samo dve zajedničke fotografije. Ovim videom sam želela da odam počast mom heroju, mom borcu, koji je pao za slobodu svog naroda. Spavaj mirno, tata. Neću dozvoliti da ostaneš zaboravljen. Ni ti ni bilo ko od tvojih drugova i potrudiću se da priče junaka sa Košara stalno budu prisutne u našim umovima. Neka ti je večna slava i hvala, nebeski stražaru moj - napisala je Monika na Fejsbuku.
Zaslužio je ulicu ili bar muralFoto: Privatna arhiva Monika kaže da se nada da će se Pirot odužiti njenom tati jer je bilo inicijativa da mu se u ovom gradu postavi obeležje: - Mojoj mami je bio obećan stan zbog tatine žrtve, ali ga nije dobila. Bila je inicijativa njegovih drugova da se oslika mural u njegovu čast u Pirotu ili da se neka ulica nazove njegovim imenom, ali se to još nije desilo. Nadam se da će to biti učinjeno, ne samo zbog mog oca nego zbog svih onih koji su stradali braneći otadžbinu. |
Oca, nažalost, nije zapamtila.
- Nakon smrti tate i mame, podigli su me njihovi roditelji. Tatu nisam zapamtila, a shvatila sam da je bio heroj otprilike kada sam pošla u prvi razred. Mislim da mi je tada još više počeo da nedostaje, a godine to ne menjaju, čini mi se da mi sada treba još više - priča Daliborova ćerka.
O detaljima pogibije oca saznavala je od njegovih ratnih drugova.
- Kada je krenuo na zadatak, sigurno je da je se plašio, ali nije bio kukavica niti je pokušao, kao neki, da dezertira ili na drugi način izbegne dužnost. Uvek se smešio... Trenutak pre teškog ranjavanja svojim telom je zaštitio komandira. Preminuo je pred ponoć istog dana na VMA. Večna ti slava i hvala, druže - napisao je jedan od Daliborovih saboraca.