Heroji sa prve linije fronta pod teškim udarom depresije
IZVOR: Blic, Republika - 10.08.2020 | 17:12
Čak 50 odsto zdravstvenih radnika koji učestvuju u borbi protiv pandemije ima blage simptome depresije, 30 odsto nesanicu, dok oko 15 odsto ima klinički izraženu depresivnost, pokazala su svetska istraživanja. Najveći broj njih nakon radnog vremena odlazi kući te razvija anksioznost zbog straha da će preneti infekciju deci, supružnicima, roditeljima...
Foto: Tanjug/AP
Civilizacija se u aktuelnom trenutku nalazi pred izazovom u vidu pandemije koja je već dovela do znatnih zdravstvenih, društvenih, ekonomskih i psiholoških promena na globalnom nivou, a samo saznanje o postojanju epidemije teške bolesti koja je nedovoljno poznata i lako prenosiva kod svih ljudi izaziva određeni stepen straha i anksioznosti, koji se smatraju očekivanim psihološkim odgovorima na neočekivano nastupanje promena velikih razmera.
Upravnik Klinike za psihijatriju Kliničkog centra Vojvodine doc. dr Vladimir Knežević objašnjava da je anksioznost čak poželjna i korisna u izvesnim situacijama, jer mobiliše sve potencijale jedne osobe u savladavanju životnih izazova.
- Pored anksioznosti, kao najčešće psihološke posledice pandemijske konstelacije, javljaju se depresivno raspoloženje, nesanica, kao i problemi sa koncentracijom i apetitom. Poznato je da su osobe koje su podložnije negativnom psihološkom uticaju pandemije stariji ljudi i ljudi sa odranije postojećim hroničnim somatskim i mentalnim poremećajima. Pored samog saznanja o postojanju pandemije, činioci koji mogu doprineti nastanku psiholoških posledica jesu protivepidemijske mere u vidu fizičkog distanciranja, karantina i smanjenja socijalnih kontakata, najčešće zbog osećaja usamljenosti i osećaja gubitka kontrole nad životom. Sve prethodno navedeno svakako može biti potencirano razdvajanjem porodice, nedostatkom materijalnih sredstava, kao i neadekvatnim informisanjem - smatra dr Knežević.
Foto: Tanjug/AP
Zdravstveni radnici
Kao posebnu populaciju kod koje treba razmatrati psihološki uticaj pandemije, dr Knežević kaže da moramo izdvojiti zdravstvene radnike koji učestvuju u lečenju kovid pozitivnih pacijenata.
- Poznato je da su oni pored izloženosti visokom riziku od infekcije, povećanim radnim obavezama i posledičnim problemima sa mentalnim zdravljem, izloženi i strahu zbog mogućnosti transmisije virusa sa radnog mesta u porodicu. Zbog toga, zdravstvenog radnika moramo posmatrati ne samo kao profesionalca, nego i kao roditelja, supružnika ili dete. Najveći broj zdravstvenih radnika koji leče obolele od Covida 19 nakon radnog vremena odlazi kući te razvija anksioznost zbog straha da će preneti infekciju svojim ukućanima, deci, supružnicima ili roditeljima, posebno ako žive sa vulnerabilnim kategorijama kakvi su stariji ljudi sa komorbidnim bolestima jer oni imaju veću šansu za nepovoljan ishod bolesti - objašnjava.
U KCV formiran tim psihologa za podrškuFoto: Tanjug/J. PAP Nakon što je prepoznata potreba da se kako ljudima iz opšte populacije tako i bolesnicima, ali i zdravstvenim radnicima pruži psihološka podrška u prevazilaženju potencijalno kriznih perioda uslovljenih epidemijom, u Kliničkom centru Vojvodine je formiran tim psihologa koji kontinuirano pružaju podršku zainteresovanim pojedincima. - Jasno je da svi moramo dati svoj doprinos u borbi protiv epidemije, svako na način za koji je osposobljen, a svi zajedno pridržavanjem protivepidemijskih mera - poručio je dr Knežević. |
Lični rizici
Ističe da je jasno da su lekari i medicinske sestre spremni na lične rizike koje nosi njihova profesija, dok se porodice ovih ljudi mogu smatrati kolateralnim žrtvama.
- Supružnici zdravstvenih radnika žive u strahu kako za svog supružnika tako i za ostale ukućane, a prethodno navedeno je još intenzivnije kada imamo u vidu da veliki broj zdravstvenih radnika ima za supružnika drugog zdravstvenog radnika. Porodice se suočavaju s nedostatkom slobodnog vremena, premorenošću i sličnim posledicama pandemije kod svojih ukućana zdravstvenih radnika - napominje dr Knežević.
Foto: Tanjug/AP
Simptomi depresije
U svetskoj literaturi je opisano da kod zdravstvenih radnika koji učestvuju u napornom lečenju velikog broja teških bolesnika postoji velika šansa za pojavu depresivnih simptoma, nesanice i razdražljivosti, a prema rečima dr Kneževića, dodatni faktori koji mogu doprineti nastanku ovih simptoma kod zdravstvenih radnika su izloženost virusu, boravak u karantinu, kao i smrt ili obolevanje rođaka i prijatelja od Covida 19.
- Veliki doprinos potenciranju anksioznosti i ranjivosti za nastanak mentalnih poremećaja donosi i situacija kada zdravstveni radnici leče svoje prijatelje ili kolege od infekcije. Pored epidemioloških faktora, značajno je pomenuti i druge koji dovode do psiholoških posledica kod zdravstvenih radnika, a to su naglo povećanje radnih obaveza, prekovremeni rad, kao i frustracija zbog nemogućnosti da se bolesnicima pomogne u dovoljnoj meri. U svetskim istraživanjima se pominje da do 50 odsto zdravstvenih radnika koji učestvuju u borbi protiv pandemije zarazne bolesti ima blage simptome depresije, 30 odsto nesanicu, dok oko 15 odsto ima klinički izraženu depresivnost - priča dr Knežević.