MLADEN ŠARČEVIĆ ZA SRPSKI TELEGRAF: Krizni štab će jednom sedmično razmatrati situaciju, spremni smo za svaki scenario

Foto: ST/N. MANDIĆ

Mladen Šarčević

Ministar, ipak, tvrdi da škole spremno dočekuju novu školsku godinu.

Da li ste spremni i kakav je scenario ukoliko dođe do većeg broja zaraženih učenika u jednoj školi i da li će u tom slučaju škola biti zatvorena?

- O tome odlučuju epidemiolozi. Krizni štab će na nedeljnom nivou razmatrati situaciju i u dogovoru s Ministarstvom prosvete donositi mere i to ne samo za škole, već i za učeničke domove, fakultete, visoke strukovne škole i vrtiće. Ukoliko vidimo da je negde buknula zaraza, moraćemo preventivno da delujemo i prebacujemo nastavu na daljinu. Zato je veliki deo gradiva već snimljen i radimo paralelno.

Epidemiolozi su apelovali da deca koja su bila u inostranstvu krenu deset dana kasnije u školu, a vi ste kao ministar ostavili roditeljima da sami odluče.

- Preporuka stručnjaka nije data kao mera, već kao apel. Možda krizni štab sutra drugačije odluči i to ostavljamo struci. Smatram da je najbolje da se uradi brzi test i tada ste sigurni da li dete može u školu ili ne. Ovi testovi su brzi i jeftini, tako je rađeno sa studentima, pa ne vidim zašto to ne bi radili i učenici. Znači, ostaviti roditeljima mogućnost da urade test i budu bezbedni i oni i njihovo dete.

 

 

Nećemo da školujemo za beli svet Kakve uspomene vas vezuju za školsku klupu? - Ja sam u školskoj klupi otkad znam za sebe, od šeste godine. Bio sam učenik, profesor, direktor, menadžer i ministar. Dosta posla je urađeno, ko zna da gleda, ali tek predstoji veliki posao. Strategija obrazovanja mora da se zasniva na realnim ciljevima i planovima. Nije dovoljno da iškolujete nekog i da on pobegne u beli svet, već da vodeće kompanije dođu u Srbiju, koja može da ponudi obrazovane i kvalitetne ljude.  Koliko vam je iskustvo koje ste stekli radeći u školi pomoglo kada ste postali ministar? - Ovaj ministarski posao ne može da se radi bez velikog iskustva u školstvu. Ministar mora da poznaje obrazovni sistem, da zna gde su slabosti i u kom pravcu treba da vodi priču, a potom imate i onaj teži deo priče, kako to izvesti. Mi smo za ove četiri godine doneli 35 zakona. To je jedan mukotrpan posao, ali imam ogromno iskustvo i dobro sam upoznao ceo sistem obrazovanja.

Koliko često ste u kontaktu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem?

- Videli smo se prošle nedelje i razgovarali smo o jedinstvenom informacionom sistemu u prosveti. Premijerka Ana Brnabić i ja upoznali smo predsednika o tome dokle smo stigli s ovim izuzetno važnim projektom koji je nedostajao srpskom obrazovanju. Zahvaljujući ovom projektu, u bazama imamo sve - koliko ima đaka, koliko predškolaca, studenata, gde se zapošljavaju i za koju platu rade posle završenog fakulteta.

Spremačice: Posao se duplirao U školama širom Srbije juče su obavljali poslednje pripreme za dolazak đaka. Korona je uslovila nova pravila koja najviše pažnje polažu na čistoću, dezinfekciju i poštovanje zaštitnih mera. Tokom pauza između časova brisaće se klupe dezinfekcionim sredstvima, a posebna pažnja posvećena je higijeni učeničkih toaleta. - Imamo dovoljno sredstava za higijenu, radićemo s maskama i rukavicama, a biće mnogo više posla nego ranije - rekla nam je Suzana Ivić, koja osam godina radi kao spremačica u Osnovnoj školi "Duško Radović" na Novom Beogradu. Njena starija koleginica Marka Vujić u školi radi već dve decenije i, kako ističe, jedini problem jeste manjak osoblja. - Posao se duplirao, a nas je ionako malo. Posla se ne plašim, ali se nadam da će i učiteljice u učionicama uticati na đake da povedu računa o higijeni. Hronični sam bolesnik, pa mi nije svejedno da radim u vreme korone u velikom kolektivu, međutim, pridržavamo se svih propisanih mera, pa se nadam da će sve biti dobro - rekla nam je spremačica.

Da li ćete ostati ministar i šta ćete raditi ukoliko više ne budete na ovoj funkciji?

- Ja sam i pre ovoga znao šta ću da radim, imam svoje firme i na ministarsku poziciju sam došao kao neko ko je ostvaren i ko ima svoj biznis u obrazovanju. Još imam dosta ideja šta bih mogao da radim u svom privatnom poslu. A to kakav sam bio ministar i da li ću ostati na toj poziciji, ne odlučujem ja.

 

 

Šta vam je bilo najteže, a šta najlepše tokom prethodne četiri godine?

- Najlepše ne mogu da svedem na jednu tačku, ali sam se najlepše osećao kada smo uveli informatiku kao obavezan predmet u petom razredu. To je ovde bilo gotovo nemoguće. Trebalo je pobediti razna mišljenja, svi su pričali kako nema dovoljno računara, nema mreže, obučenih profesora. Loša situacija je bila usvajanje Zakona o dualnom obrazovanju u Skupštini jer je deo opozicione javnosti bio instruiran da kaže da je to nešto najgore, govorili su da je to maltretiranje dece, što je bilo teško i slušati. Evo, posle tri godine primene imamo 11.000 dece koja pohađaju dualno obrazovanje i posle ovog velikog uspeha svi su zaćutali.