SRPSKO-ALBANSKI BRAK? Anketa među građanima je pokazala NEOČEKIVANE REZULTATE s obe strane
IZVOR: Tanjug, Republika - 30.09.2020 | 12:15
Najveća etnička distanca, kada je u pitanju brak, postoji između Srba i Albanaca, jer 31 odsto Srba ili Srpkinja prihvata brak sa Albankom ili Albancem, a tek 26,4 odsto pripadnika albanske nacionalne manjine u Srbiji bi sklopilo brak sa pripadnicima srpske nacionalnosti, pokazalo je danas predstavljeno istraživanje "Socijalni odnosi između etničkih grupa u Srbiji".
Foto: pixabay.com
Ta etnička distanca je manja kada je reč o suživotu Srba i Albanaca, ukazuju podaci.
Direktor Instituta društvenih nauka Goran Bašić rekao je da bi na suživot sa Albancima pristalo "skoro dve trećine ispitanika srpske nacionalnosti" i obrnuto, sa Srbima, oko 40 odsto ispitanika albanske nacionalnosti.
Bašić navodi da Albanci nisu oduševljeni suživotom.
Sa Bošnjacima bi, u istoj zemlji, živelo njih 60 odsto, sa Srbima, Hrvatima, Rumunima, Slovacima i Mađarima oko 40 odsto, a sa Romima samo trećina ispitanika, naveo je on.
- Istraživanje je pokazalo i da bi svega 24 odsto Srba pristalo da Albanac bude predsednik Srbije, dok bi veća podrška za tu ideju stigla od Mađara - 39 odsto, Rumuna 41 odsto, Roma 28 odsto, Hrvata 53 odsto - rekao je Bašić.
Većina pripadnika nacionalnih manjina je dvojezična i nacionalne manjine, osim albanske, jače su vezane za Srbiju nego za zemlje porekla, pokazuje istraživanje.
- Ukoliko bi se na primer igrala utakmica koja sučeljava interese Srbije i matične države emotivni stavovi ispitanika ukazuju na to da bi ispitanici u svim slučajevima podršku dali timu koji je bolji, ali i to da bi određeni deo ispitanika slovačke i rumunske nacionalne manjine prednost dao srpskom timu, a da bi pripadnici svih ostalih nacionalnih manjina prednost dali timu iz zemlje porekla - navedeno je na predstavljanju nalaza istraživanja.
U anketnom istraživanju učestvovalo je 2.130 pripadnika srpske zajednice i 759 pripadnika nacionalnih manjina.
- Etnička distanca postoji ne samo između većinske zajednice i pojedinih nacionalnih manjina, poput albanske i romske, gde je poprilično velika distanca, već postoji značajna etnička distanca i između samih nacionalnih manjina - rekao je Bašić Tanjugu.
Ipak, naglašava on, integrativni potencijal postoji i on je očuvan, ali da bi zadržao svoju razvojnu komponentu moraju se, smatra, napraviti drugačija rešenja u razvojnim politikama, drugačije mere i aktivnosti kako bi se ljudi bolje razumeli, govorili više jezika, govorili srpski jezik kao jezik u službenoj upotrebi u Srbiji...
- Da bi više verovali jedni drugima potrebno je uspostaviti drugačiju obrazovnu i kulturno-medijsku politiku. Ali, ne zavisi sve od javnih politika u Srbiji već i od javnih politika u regionu, na koji način će se te politike odnositi prema etnicitetu svojih građana i prema srpskoj zajednici u tim zemljama - ističe on.
Zabrinjavajući je, kako navodi, visoki stepen diskriminacije na nacionalnoj osnovi.
Na diskriminaciju, tvrdi on, žale se pripadnici i srpske zajednice ali i pripadnici nacionalnih manjina - Albanaca, Roma, Bošnjaka.
- Veći stepen ispoljavanja diskriminacije je u neformalnim kontaktima što govori samo po sebi o kvalitetu međuetničkih odnosa, a manji je pred javnim institucijama - navodi Bašić.
Kako kaže, samo pripadnici mađarskog naroda su u Srbiji zadovoljni ostvarivanjem svojih prava, kao i radom svoje manjinske samouprave.
- Svi ostali izražavaju prilično nezadovoljstvo i manjinskom politikom i radom nacionalnih saveta nacionalnih manjina - ističe Bašić.
Istraživanje su sproveli Centar za istraživanje etniciteta i Insitut za društvene nauke u Beogradu, a uz podršku Fondacije za otvoreno društvo.