KORONA JE DEO LJUDSKE AKTIVNOSTI, SPAS NIJE U VAKCINI! Svi su preneli tekst o SRSPKOM STRUČNJAKU IZ FRANCUSKE, ali ove detalje do sada niste imali prilike da pročitate
IZVOR: Dragana PETROVIĆ - 01.10.2020 | 13:47
Intervju koji su objavili Srpski telegraf i portal Republika sa Milovanom Stankovim, srpskim stručnjakom čiji projekat za test za koronavirus pobedio u žestokoj konkrunkcije od 800 projekata, izazvao je veliku pažnju javnosti. I drugi mediji preneli su ovaj intervju sa čuvenim stručnjakom uz čije ime ide ona poznata izreka - "svetski, a naš".
Zbog velikog odjeka koji je naš intervju izazvao u javnosti, na portalu Republika objavljujemo i delove intervjua koji su bili u štampanom izdanju.
1. Možete li nam nešto više reći o sebi, školovanju i radu u Srbiji, odluci da odete u Francusku i karijeri koju ste tamo ostvarili?
Da, reci ću vam kako me je život kalio da postanem naučnik i duhovnik što sam i danas. Rođen sam u Subotici 1950 godine kao drugo dete (pored starije sestre i mlađeg brata) od oca Milovana i majke Marije. Naši roditelji, oboje skojevci Titove armije, upoznali su se u ratu i venčali nakon njegovog završetka,1947 godine. Par godina nakon mog rođenja, otac je prebačen u Aleksinc, gde sam započeo osnovnu skolu (sa 6 godina) da bi je nakon toga nastavio i završio u Sokobanji gde je otac definitivno prebačen i ostao u službi do svog penzionisanja. S obzirom na to da je otac bio stalno službeno odsutan i na terenu, majka je bila ta koja nas je vaspitavala, organizovala, uređivala i usmeravala na znanje i razvoj. ''Zdrav duh u zdravom telu '' i ''Znanje je sila, znanje je moć, učite deco i danju i noć'', bila su majčine svakodnevna poruke za nas, i dan danas žive i sa istom snagom odzvanjaju u meni. Naša majka, dete austrougarske epohe, mađarskog porekla, služila je u spahijskim porodicama vojvodine (Gudurica i Vrsac) od svoje šeste godine. Priče o njenom teškom životu, siromaštvu i nedostupnosti školovanju ostavile su dubok izraz na nas kao decu. Majka nas je osim toga podučavala i mađarski i nemački jezik, koji je obadva savršeno govorila. Iako smo povremno i na kratko provodili vreme sa ocem, on nam je uglavnom često pričao o svojim iskustvima iz rata i vremenu provedenom u austrijskom koncentracijskom logoru iz kojeg je uspeo da pobegne, pre integrisanja u Titove jedinice. Objašnjavao nam je redovno političku situaciju u zemlji, delio sa nama geopolitička zbivanja sveta i nas fascinirao sa tehničkim detaljima atomske bombe i njene razorne moći.
Da li je vakcina spas i šta nam od virusa preti u budućnosti? Spas nije u vakcini, vakcina je spas za farmaceutske kompanije i njihove investitore... A mi smo žrtva. Spas čoveka i čovečanstva je u razumevanju i razvoju svesti, poštovanju etičkih i moralnih vrednosti i odgovornosti. Etičke i moralne vrednosti nisu regulisane niti su kažnjive od ljudskog zakona. Mi ih se lako odričemo i prodajemo za prolazne materijalne vrednosti. Sistematsko kršenje etičkih i moralnih principa, kao i manipulisanje prirode i njenih zakona narušava harmoniju u prirodi i kreira ljudsku i ekološku patnju… Prirodni zakoni osiguravaju koegzistenciju svih formi života simultano i aktivnosti svih su za dobrobiti svih. |
Foto: ST/N. MANDIĆ
Koliko često dolazite u Srbiju, da li ste pratilii borbu naše zemlje s noviim virusom, možete li je uporediti sa naporima koji su sprovođeni u Francuskoj? Do ove godine dolazio sam redovno u Srbiju, sam ili sa porodicom jedanput godisnje. Redovno sam u kontaktu sa familijom i sa sestrom i bratom koji zive u Beogradu kao i sa poznanicima i prijateljima sa kojima se druzim . |
Kako ste provodili slobodno vreme u ranom detinjstvu?
Sokobanja i njena prirodna okolina u kojoj sam proveo detinjstvo kao i njena srednjovekovna istorija bili su izvor i inspiracija za mene. Najveći deo slobodnog vremena i školskog raspusta uglavnom sam provodio u prirodi. Lutajući okolinom, po obližnjim planinama i rečnim dolinama, upoznavao sam se direkno sa svim dostupnim životnim formama i zavoleo prirodu i njene tajne do te mere da sam sa devet godina ponosno objavio roditeljima da ću se posvetiti istraživanju prirode i života i studirati biologiju. Za maturski rad na završetku gimnazije u Sokobanji odabrao sam temu ''Evolucija svetlosnih senzorijalnih organa u prirodi, od ameba do čoveka''...
Foto: <a href="http://www.profimedia.rs" target="_blank">www.profimedia.rs</a>
A kako je bilo na fakultetu?
Studije Biologije upisao sam na Prirodno Matematičkom fakultetu u Beogradu školske 69/70 godine, nakon jednogodišnjeg odsluženog vojnog roka u Petrovcu na Mlavi. Služenje vonjong roka bila je druga vrsta učenja, prava škola života, ljudskog ponašanja i socijalnih odnosa... Nakon diplomiranja, oktobra 1973, započeo sam magistarske studije i paralelno zaposlio se na Institutu za Serume i Vakcine ''Torlak"- Beograd. Torlak je bio najveći i najprestizniji Institut za Virologiju na Balkanu u to vreme. San svakog mladog biologa da tamo dobije posao. Institut je imao saradnju sa svim zemljama sveta i svetskom zdravstvenom organizacijom (WHO). Polio vakcina je bila u to vreme u istraživanju i uskoro u proizvodnji. Izvanredno mesto za naučno usavrsavanje i specijalizaciju. Započeo sam kao mlađi saradnik šefa laboratorije za Alergiju Dr. Dragice Kovanđiž, i pod njenim rukovođenjem, radio na dijagnostičkim testovima za alergiju, kao i na preparatima, vakcinama za desenzibilizaciju alergijskih pacijenata. U međuvremenu, zasnovao sam i prvi brak i moj prvi sin Marko već se rodio, 1975.
Alergija i imunologija su bile u punom naučnom procvatu tih godina. Prof. Branislav Janković, tadašnji direktor Centra za Imunologiju na Torlaku, bio je jedan od vodećih svetskin naučnika u području kliničke imunologije. Biti u njegovom prisustvu i učiti od njega bila je retka privilegija nas mladih strucnjaka iz tog vremena. Sa Dr. Kovanđić i u saradnji sa Bolničkim Kliničkim Centrom A i B ispitivali smo alergijske preparate i razvijali dijagnostičke metode, naročito za alergene iz kućne prašine. Razvili smo metodu za izdvajanje grinje (akarina) iz kućne prašine i napravili prvu statističku studiju o prisustvu grinja u kućnoj prašini iz svih krajeva, republika tadašnje Jugoslavije.
Foto: unsplash.com
2. Vaša firma NG Biotech patentirala je dosad najpouzdaniji test na COVID-19 putem krvi. Kako je došlo do toga, koliko dugo ste razvijali ovaj test, na čemu se on tačno bazira i šta su njegove prednosti?
NG Biotech je kreiran sa ciljem da industrijki razvija potencijalne mogućnosti novog svetskog patenta, koji sam registrovao i integrisao u NGB početkom 2012, koji otvara nove dimenzije postojećoj tehnologiji dijagnostičkih testova zasnovanih na principima imunohromatografije. Inovacija se u osnovi zasnivala na mogućnosti istovremene dijagnostike vise biomarkera, nekompatibilnih po klasičnim principima, u okviru istog testa. Tome je takođe dodata i mogućnost očitavanja rezultata korišćenjem specijalno dizajniranog optičkog instrumenta i prenošenje rezultata putem postojećih digitalnih aparata. Što se tiče diagnostike COVID-19 iz kapi krvi iz prsta, jednostavno bili smo spremni više od drugih, iskustveno, tehnički i industrijski. Pre više godina lansirali smo prvi na svetskom trzištu dijagnostički test za utvrđivanje trudnoće iz kapljice krvi korišenjem jedinstvenog dispositiva koji integrise sve potrebne komponente, lancetu, graduisanu kapilaru za uzorak krvi i takođe puferski rastvor za migraciju uzorka. Takođe, već od 2017. godine razvijali smo test za dijagnostiku ZIKA virusa za Brazilsko trzište. Princip razvoja dijagnostičkog testa za COVID-19 i ZIKA virusa u osnovi je isti. Što je različito su virusni rekombinantni proteini. U februaru ove godine kad smo se odlučili da se uključimo u projekat, praktično smo imali sve što je bilo potrebno da razvijemo COVID-19 test. Što nam je falilo, bili su sintetizovani rekombinantni proteini virusa. Zahvaljujući našem dugogodišnjem iskustvu i prisutnosti u ovoj industriji, kontaktirali smo naše kolege u Kini, koji su identifikovali strukturu virusa i zatim sintetički rekonstruisali sekvence proteina od dijagnostičkog interesa, u obliku rekombinntnih proteina. Mi smo ih koristili na nama svojstven i specifican način da bi razvili i industijski proizveli visoko specificne serodijagnosticke testove za COVID-19 za detekciju specificnih imunoglobulina tipa M i G, kao odgovor na kontakt sa virusom. Krajem prosle godine bio sam dva puta u Kini i sa zadnjeg putovanja vratio sam se polovinom januara ove godine. Test smo razvili relativno brzo i početkom aprila registrovan je za zvaničnu upotrebu i prodaju. Foto: ST/N. MANDIĆ
3. Pobedili ste na konkursu francuske vlade. Šta to tačno donosi, u koliko zemalja ste distribuiirali test, da li ima neke saradnje sa Srbijom?
Početkom marta, Francuska vlada u saradnji sa ministarstvom za odbranu (DGA- Direction general des Armes) raspisala je konkurs za razvoj COVID-19 dijagnostickih testova, bazirajuci se na kriterijumu : tehnicke zrelosti projekta, sposobnosti tima i industijskom potencijalu. Od 800 registrovanih projekata samo jedan je bio izabran. Nas. Projekat je subvencioniran sa 1 milion evra, da ubrza industrijalizaciju našeg proizvoda i takođe podrži razvoj projekta za direktno dijagnostikovanje virusa iz nosnog brisa i/ili pljuvačke. To nas je stimulisalo i da investiramo u izgradnju novog modernog proizvodnog objekta od 2.500 m2, u roku od 7 nedelja. Takođe, početkom juna, prilikom posete kompaniji Ministar za Istraživanja i više obrazovanje se zvanično zahvalila doprinosu naše kompanije u borbi protiv kovida, i potvrdila vladinu narudžbenicu od 1.5 milliona testova. Od tada do dans test se distribuira u više od 40 zemalja širom sveta i kompanija je razvila kapacitet proizvodnje koji danas prevazilazi 4 miliona testova mesečno. Uporedno, COVID-19 direktni antigen test je CE registrovan krajem avgusta i pušten u prodaju. Sa Srbijom nismo imali kontakta za distribuciju testa do danas.
Foto: unsplash.com
4. U kakviim ste kontaktima sa naučnim, istraživačkim, mediicinskim, ali i zvaničnim državnim krugovima u Srbiji?
Naša kompanija ima uspešnu saradnju sa naučnm i državnim institucijama ovde u Francuskoj. To je takođe bio i jedan od faktora našeg uspeha. Mi smo razvili uspešnu saradnju sa CEA (Državni Centar za Atomsku Energiju), sličan našem institutu BK Vinca i AP-HP (bolnički centar Paris) od pre više od pet godina što je rezultiralo u razvoju testova za utvrđivane antimikrobioloske rezistencije bakterija na antibiotike, koji su danas plasirani na više od 50 zemalja u svetu, uključujući pored Evrope, takođe SAD i Kinu. U Francuskoj koperacija društvenih institucija i privatnog sektora je stimulisana i to dobro ovde funkcioniše. Takođe, imamo uspešnu saradnju i sa američkim naučnim institucijama i univerzitetima na sličnom programu koji pored zaštite zdravlja ljudi takođe uključuje i zaštitu zdravlja životinja...
Velika nam je želja da budemo i u kontaktu i sarađujemo sa našim naučnim i državnim institucijama.
U ovoj situaciji kovida mi smo spremni da ponudimo uzorke naših proizvoda odgovarajućim institucijama u Srbiji, besplatno za klinička istrazivanja, i učestvujemo aktivno u vladinim programima za eradikaciju ove epidemije.
7. U Francuskoj je veliku popularnost stekao doktor Didije Raul, koji je preporučivao manje konvencionalne metode borbe protiv novog virusa. Kako vidite njegove istupe? Profesor Raul je integrisana ličnost i mikrobilog širokog svetskog iskustva. |
5. Kako vidiite COVID-19, šta nam po ovom pitanju donosi budućnost?
Činjenično posmatrano, Covid-19 je rezultat ljudske aktivnosti i najnovija publikacija italijanskog Profesora Tritto to i naučno dokumentuje. U knjizi, Pr. Tritto iznosi na videlo obimne naučne evidencije i analizu o poreklu virusa, koja u osnovi samo potvrđuje izjave francuskog Nobelovca za Medecinu da je virus COVID-19 (SARS-Cov-) proizvod ljudske aktivnosti, fabrikovan od virusa za sidu. "Došli smo do zaključka da je došlo do manipulacije ovim virusom. Deo, ne kažem ukupno. U osnovi, postoji model koji je klasični virs na koji je dodana sekvencija HIV-a''. Budućnost zavisi od svih nas. Čovek je svojom radoznalošću prodreo u duboke tajne prirode (atomske, bioloske, ekoloske i genetske) i svojom aktivnošću počeo da ih manipuliše i narušava. Nauka i tehnologija danas imaju moć da interferišu sa kreativnim procesima prirode i da ih narušavaju i modifikuju. Kreirali smo atomsku bombu, genetski modifikovanu hranu, utičemo na klimatske promene, modifikujemo mikroorganizme (bakterije i viruse), nosioce informacije života i evolucije, bez znanja i odgovornosti o neposrednim i trajnim posledicama. U pitanju je naučna etika i moral. Ne treba da se plašimo prirode, niti aktivnosti bakterija i virusa. Oni su već tu na ovoj planeti od pre 1,5 milliardi godina. Treba da se plašimo nas i posledica naših nezrelih akcija.