VODITE RAČUNA: Ovaj rak se otkriva u poodmakloj fazi, a godišnje od njega u Srbiji oboli bar 100 osoba

Foto: Republika

Neuroendokrini tumori čine oko 0.5 odsto svih malignih tumora, a pacijenti uz pravilno lečenje i rano otrkrivanje mogu da žive dugo i budu radno sposobni. Međutim, oko 50 odsto slučajeva neuroendokrinog tumora biva otkriveno tek u odmaklom stadijumu, sa već postojećim metastazama, budući da daju atipične simptome. Nastaju u raznim delovima tela, ali se najčešće otkrivaju u sistemu za varenje, debelom crevu, pankreasu, želucu, plućima.

- Upravo zbog razvoja saznanja o njihovom poreklu i relativno nepredvidivom biološkom ponašanju, zastupljenost neuroendokrinih tumora se poslednjih decenija značajno menjala. Od učestalosti, koja

je iznosila jedan novooboleli na 100.000 stanovnika, danas se beleži više od 7 novih slučajeva na 100.000 stanovnika. Razlog za ekspanziju ove grupe tumora širom sveta leži pre svega u boljem shvatanju prirode bolesti, jer tumori mogu biti nasledni, zbog čega se moraju pratiti čitave porodice, ali i boljem kliničkom prepoznavanju, kao i velikom napretku u oblasti dijagnostike, uključujući genetiku, patologiju, endoskopske, radiološke i metode nuklearne medicine - objašnjava prof. dr Đuro Macut, endokrinolog i zamenik direktora Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma KCS.

S obzirom da se ova grupa tumora razvija sporo i neupadljivo, pacijenti imaju raznovrsne simptome, nalik nekim drugim oboljenjima, poput sindroma iritabilnih creva, Kronove bolest, ulceroznog kolitisa,
alergije na hranu, gastritisa i ulkusne bolesti, astme, zapaljenja pluća, psihijatrijskih oboljenja.

Foto: Republika

- Dijagnostičke mogućnosti u otkrivanju i praćenju neuroendokrinih tumora su u poslednje vreme dostigle zavidan nivo. Kada je u pitanju lečenje, pored standardnih metoda, koje uključuju neizbežnu hirurgiju i primenu citostatske terapije, sve više se razmatra primena savremenih bioloških, usmerenih terapija na specifične receptore ili ćelijske mehanizme koji kontrolišu rast neuroendokrinih ćelija. U poslednjih nekoliko godina napravio se značajan iskorak i u Srbiji kada je u pitanju biološka terapija. Uz ogromnu podršku KCS i RFZO omogućena je primena ove terapije i drugih lekova za strogo odobrene indikacije. Danas se u KCS primenjuje terapija i prati više desetina bolesnika sa različitim neuroendokrinim tumorima pluća, digestivnog trakta, hipofize, štitaste žlezde i drugih tkiva i organa -  ističe prof dr. Macut.

Uskoro najsavremenija dijagnostika Uskoro se u Srbiji očekuje uvođenje drugih savremenih dijagnostičkih metoda nuklearne medicine kao što je PET/CT analiza uz pomoć galijuma, što predstavlja zlatni standard za dijagnostikovanje neuroendokrinih tumora, određivanje stadijuma bolesti, praćenja efekta terapije ili progresije bolesti, izbora mesta za biopsiju... - U dijagnostici i terapiji NET, metode nuklearne medicine imaju veoma važnu ulogu. Primenjuju se radiofarmaci sa posebnim afinitetom za tkiva NET. Pre 15 godina u Centar za nuklearnu medicinu KCS je rađena i radionuklidna terapija NET, ali je zbog pooštravanja zakonske regulative morala da bude obustavljena, do izradnje terapijskog bloka. Ova terapija se trenutno obavlja u specijalnim terapijskim blokovima u KC Kragujevac, KC Niš i Institutu za onkologiju Vojvodine. Međutim, Centar je u sklopu rekonstrukcije Poliklinike dobio savremeno izgrađen prostor sa dva nova uređaja. Osim njih, još dve gama kamere u Centru se mogu koristiti za NET dijagnostiku, kao i PET/CT aparat. Međutim, u toku naredne godine planira se izgradnja drugog dela Centra za nuklearnu medicinu sa specijalnim blokom za radionuklidnu terapiju za stacionarno smeštanje bolesnika.Trenutno je u toku nabavka i drugog PET/CT aparata, uređaja za proizvodnju pozitronskih radiofarmaka (ciklotrona) i specifične opreme što će značajno unaprediti onkološku dijagnostiku i terapiju - kaže prof. dr. Vera Artiko, direktorka Centra za nuklearnu medicinu KCS.

 

Predsednica Udruženje pacijenata sa retkim tumorima, Gorjana Ajzinberg kaže povodom obeležavanja Svetskog dana, da je udruženje osnovano 2012. godine i da je posle višegodišnjeg zalaganja položaj pacijenata sa NET danas znatno bolji.

- Dijagnostičke metode su dostupnije, rezultati se dobijaju bez dužeg čekanja. Od 2016. godine na preporuku Republičke stručne komisije za retke bolesti i predlog Ministarstva zdravlja, Vlada
Republike Srbije donela je odluku kojom pacijenti sa retkim tumorima postaju korisnici Fonda za retke bolesti, što je jednoj grupi pacijenata sa NET omogućilo uspešno lečenje lekovima koji se ne izdaju na teret obaveznog zdravstvenog osiguranja, a koji su im do tada bili nedostupni. Udruženje se i dalje zalaže da se u Srbiji uvede galijumski PET skener, jer pacijenti za sada ovo snimanje obavljaju o
svom trošku u nekoj od susednih zemalja. Potrebni su nam novi lekovi koji se izdaju o trošku RFZO-a. Takođe, od izuzetne je važnosti da se uvedu novi pacijenti kojima bi se preko Fonda za retke bolesti
obezbeđivala terapija, kao i uvođenje genetskog profilisanja tumora u redovnu procedure. To bi omogućilo individualni terapijski pristup svakom pacijentu, shodno genetskim karakteristikama njegovog tumora - napominje Ajzinberg.