EKSKLUZIVNA ISPOVEST: Bojana Dimitrijević, PORODILJA KOJA JE POBEDILA KORONU: Provela mesec dana na respiratoru, BEBU JOŠ NIJE VIDELA

Foto: Privatna arhiva

SREĆAN KRAJ DRAME: Bojanina slika iz bolnice sada

Dramatična borba za Bojanin život dobijena je lavovskim naporima lekara i medicinskog osoblja.

U ekskluzivnoj ispovesti za Srpski telegraf Bojana je opisala pakao kroz koji je prošla:

- Koronu sam dobila pred kraj trudnoće i nakon što je test bio pozitivan otišla sam u pančevačku bolnicu. Dobro sam se osećala, nisam imala neke posebne simptome, čak mi je i temperatura bila 37,1. Međutim, bukvalno za nekoliko sati stanje mi se naglo pogoršalo i urađen je hitan carski rez. Od tog trenutka do buđenja 30 dana kasnije ne znam šta se dešavalo.

NAJTEŽI TRENUCI

Pravo iz porođajne sale prebačena na intenzivnu negu, gde je sedatirana i priključena na respirator. Snimak pluća je pokazivao da ona ne može samostalno da diše i da joj je mehanička ventilacija jedini spas.

- Sve vreme sam bila u carstvu snova. Sanjala sam da sam sa porodicom u jednom hotelu na moru. Osećala sam se lepo, ali nisam mogla da se pomerim. To je bio više neugodan osećaj nego bolan. Pred kraj tog sna, sećam se, da sam sanjala neke Kineze da mi prave neki zeleni napitak od celera, algi i nekih biljaka. Kada sam otvorila oči, videla sam kutiju na stočiću i shvatila da sam još u bolnici - opisuje Bojana.

Foto: Privatna arhiva

PORODICA: Slika pre bolnice

Dr Ovuka: Predaja nije bila opcija Prema rečima direktora Opšte bolnice u Pančevu dr Slobodana Ovuke, Bojana je njihov najteži pacijent od izbijanja pandemije korone. - Kada sam prvi put video snimak njenih pluća, koja kao da su nestala, svi smo se ozbiljno uplašili. Bukvalno za jednu noć korona je napravila dar-mar. Odmah smo je priključili na mehaničku ventilaciju i od tog trenutka svi smo danonoćno bdeli nad njom. Koliko god da je bilo teško njeno stanje znali smo da predaja nije opcija, da je potrebna svom tek rođenom sinčiću i ćerkici - rekao je dr Ovuka. O neprospavanim noćima i teškim danima, tokom kojih su se lekari i medicinsko osoblje herojski borili da sačuvaju život ove mlade majke, nerado govori. Kako kaže, to je njihov posao: - Nije bilo lako, međutim, uzdali smo se u njenu mladost i verovali da će uspeti da pobedi bolest. Njena zahvalnost i zahvalnost njene porodice za nas su najveća nagrada. Ponosni smo što smo uspeli da je sačuvamo i što njena borba sa koronom ima srećan kraj.

Tokom boravka na respiratoru stanje joj je bilo toliko loše da su lekari morali da je reanimiraju. Srećom, uspeli su da je vrate u život. Međutim, kada se konačno probudila, počeo je njen pakao.

- Noćima nisam spavala jer sam imala košmare. Dok sam bila budna, imala sam halucinacije. Verovala sam da su mi svi u porodici umrli, a deca data u sirotište. Gledala sam u medicinske sestre i verovala da mogu da im čitam sa usana da, navodno, kuju neku zaveru protiv mene. Niko i ništa nije mogao da me ubedi da to nije tako.

Čak ni suprug, kog je videla kroz staklena vrata intenzivne nege, nije uspeo da je smiri. Međutim, njena volja za životom, borbeni duh i mlad, jak organizam odneli su pobedu nad bolešću.

Bojana je postala ljubimica svih u pančevačkoj bolnici. Kako kaže, tretiraju je kao kraljicu. - Dok sam bila na respiratoru, sestre su danonoćno bile uz mene. Vodile su računa o meni u svakom mogućem pogledu. Od redovne higijene do toga da su me češljale i sekle mi nokte. Ne znam da li ću ikada moći dovoljno da zahvalim svim lekarima i medicinskim sestrama za sve što su uradili za mene.

- Posle tih 12-13 dana najgoreg košmara počelo je da mi bude bolje. Dan po dan osećala sam se snažnije, počela sam da jedem i potom su me prebacili na ginekološko odeljenje. Noćne more su nestale i sada mogu normalno da spavam - kaže naša sagovornica.

MOJ MALI MITAR

Pošto se porodila 8. novembra na Mitrovdan Bojana i suprug dali su sinu ime Mitar. Uz njega, imaju i četvorogodišnju ćerkicu Srnu.

Foto: Privatna arhiva

Beba koju još nije videla

- Hvala bogu, beba je odlično. Nije bio pozitivan na koronu i nekoliko dana posle rođenja otpušten je kući. Maštam o trenutku kada ću moći da ga privijem na grudi - ističe Bojana.

A na pitanje kako se zarazila, odgovara:

- Ne znam. Tokom trudnoće nisam išla na posao i gotovo da nisam ni izlazila iz kuće, osim ponekad do prodavnice, i to obavezno sa maskom. Nekoliko dana pre prvih tegoba kod nas u zgradi su bili neki majstori koji su nešto popravljali. Ko zna, verovatno sam usput pokupila virus.