Poznata doktorka otkriva: Svaki drugi pacijent za ovom DIJAGNOZOM umre od korone, najugroženiji stariji od 60 godina!
IZVOR: kurir.rs, republika.rs - 21.12.2020 | 21:58
Oko 30 odsto pacijenata s teškim moždanim udarom umre, a sada, kada imaju i šlog i koronu, smrtnost je oko 50 odsto.
Foto: Tanjug/Z. ŽESTIĆ
Praktično svaki drugi pacijent koji ima kovid i težak šlog umre, kaže u intervjuu za Kurir neurolog dr Marjana Vukićević, v. d. direktora bolnice "Sveti Sava".
* A oni koji prežive i šlog i koronu uglavnom imaju težak invaliditet?
- Definitivno je klinička slika teža kod pacijenta koji imaju kovid. Moždani udari su obično teški, a pa i invaliditet jeste najteži kod njih. To je najčešće vezanost za krevet, nemogućnost samozbrinjavanja. Obično je u pitanju oduzetost jedne polovine tela, a vrlo često i nemogućnost govora.
* I to je nepovratan proces?
- Nažalost, nepovratan.
Foto: Tanjug/Z. ŽESTIĆ
* Početkom novembra deo bolnice „Sveti Sava“ ušao je u kovid sistem. Koliko pacijenata imate?
- Imamo 68 pacijenata, a kapacitet nam je 60, dodali smo krevete jer su sve bolnice pune. Među pacijentima imamo i one koji imaju samo kovid i upalu pluća. Tri pacijenta su intubirana, a sedam na neinvazivnoj ventilaciji. Od 6. novembra, kada smo otvorili kovid odeljenje, imali smo 230 prijema.
* Koliko godina ima najmlađi pacijent s moždanim udarom i koronom?
- Ima 37 godina, ali pacijenti su nam najčešće starosti između 60 i 70 godina. Najlošija prognoza je za one preko 80 godina, ali ima i njih koji odu kući. Ako imaju težak moždani udar i teške kovid komplikacije, tu je preživljavanje minimalno.
* Trideset sedam godina je stvarno malo da dobijete moždani udar.
- Da bi se utvrdila direktna uzročno-posledična veze s koronom, morate da isključite sve druge uzroke moždanog udara. Pogotovu za mlade, jer tu su i genetika i druge stvari. Još čekamo sve rezultate za tog pacijenta da bismo isključili i druge uzroke.
Foto: <a href="http://www.profimedia.rs" target="_blank">www.profimedia.rs</a>
* Šta to, konkretno, korona uradi da dovede do šloga?
- Nijedno istraživanje u svetu još nije detaljno odgovorilo na to pitanje, ali našim posmatranjem i nekim iskustvom po evropskim bolnicama došli smo do toga da se moždani udar može javiti u akutnoj fazi korone i da je posledica najčešće poremećenog metabolizma u tom trenutku. Visoka temperatura dovodi do dehidratacije i ako pacijenti imaju neke faktore rizika za moždani udar, onda su oni u pojačanom riziku da do toga i dođe.
* Koji su to faktori rizika?
- Oni koji imaju srčane probleme, sa aritmijom, atrijalnom fibrilacijom, koja inače pospešuje stvaranje ugrušaka, odnosno trombova. Zatim hipertenzija - svi naši pacijenti imaju povišen pritisak. A neretko imaju i šećernu bolest, ima dosta pušača. Tako da oni već donekle imaju nekakva oštećenja. Kovid samo pospešuje sve to u smislu nastanka moždanog udara. Medutim, postoje i postkovid stanja, odnosno moždani udari posle preležane korone. Upravo smo imali pacijentkinju od 62 godine, koja je u postkovod fazi imala potpunu zapušenost karotidne arterije i arterije u mozgu. Kod nje je urađena trombektomija, izvađeni su trombovi iz krvnih sudova. I da nije prepoznala znake i došla na vreme, teško da bi ostala bez ozbiljnih posledica.
* Koliko korona ubija s tim odloženim dejstvom?
- Smatra se da su tri nedelje posle kovida presudne. Ali tek ćemo utvrditi da li koronavirus ima nekog hroničnog uticaja na nastanak moždanog udara.
* Da li vas je iznenadilo koliko korona pravi trombove u mozgu?
- Nije, jer čim je krenula s trombovima u plućima, odmah smo pomislili da će praviti i u krvnim sudovima mozga.
Čak i ljudi koji su na kućnom lečenju, asimptomatski ili s blagim simptomima kovida, dobijaju moždane udare.
- To su uglavnom pacijenti koji su već u nekom riziku.
* Šta oboleli od kovida koji su kod kuće treba da rade, pa da preduprede i eventualni šlog?
- Nadoknada tečnosti je strašno bitna. Barem tri litra čaja i toplih napitaka dnevno, što je umesto onih infuzija koje dobijaju pacijenti u bolnici. Nije dovoljno samo da mirno ležite, nego da i malo prošetate kroz kuću da biste sprečili trombove u venama. Posebno ako imate predispoziciju za nastanak tromba.
* A šta je predispozicija?
- Da je pacijent ili neko u porodici imao trombozu u nogama - mama, baka...
Koliko trpe ljudi koji nisu kovid, a imaju simptome. Ima li više šlogova zato što se ljudi plaše da odu kod lekara kako se ne bi zarazili?
- Otkad je počela epidemija, opao nam je broj lakih moždanih udara. Ljudi se plaše da s lakim simptomima dođu kod nas. Ali upozoravam ih da ti simptomi mogu vrlo brzo da se jave u mnogo težem obliku i da ne izbegavaju dolazak. Mi smo se organizovali da se izbegne bilo kakva infekcija dolaskom u bolnicu.
* Šta je to što ti ljudi moraju da prepoznaju kao znak šloga, pa da se odmah jave u bolnicu?
- Najlakši i prolazni simptomi koji mogu da traju 10 minuta. Da im 10 minuta bude oslabljena ruka, da trne noga i ruka, da ne mogu pravilno da izgovore neke reči. I to obično samo od sebe prođe, neki popiju lek za smirenje ili aspirin. Međutim, to je samo predznak da moždani udar može da bude mnogo teži i ozbiljniji i da ne treba da izbegavaju da dođu u bolnicu na pregled.