Zaštitnik građana traži smenu sudskog poslovnika zbog zaštite prava deteta

Foto: Tanjug/Z. ŽESTIĆ

Zoran Pašalić

Zaštitnik građana zatražio je od Ministarstva pravde, posle postupka pokrenutog zbog javnog objavljivanja detalja o maloletnoj žrtvi obljube, da izmeni Sudski poslovnik na način koji bi propisivao da se javnosti ne mogu dostavljati informacije koje na neposredan ili posredan način čine prepoznatljivim identitet deteta, posebno kada su u pitanju deca žrtve krivičnih dela.

U mišljenju upućenom Ministarstvu pravde, Zaštitnik građana navodi i da informacije koje se dostavljaju javnosti u vezi sudskih postupaka u kojima je učesnik dete ne bi trebalo da sadrže ni informacije koje mogu ugroziti zagarantovana prava ili slobode deteta ni informacije čije objavljivanje nije u skladu sa najboljim interesom deteta.

Zaštitnik građana ističe da pravo dece na zaštitu od svih oblika nasilja i zaštitu privatnosti, kao i pravo deteta žrtve nasilja na oporavak i reintegraciju, podrazumeva i obavezu nadležnih državnih organa da sa najvišim stepenom opreza objavljuju informacije o izvršenom nasilju nad decom.

U konkretnom slučaju sudovi bi ovu obavezu izvršili na taj način što prilikom obaveštavanja javnosti o radu sudova ne bi objavljivali lične podatke o detetu, žrtvi krivičnog dela, kao i druge podatke koji bi mogli da dete učine prepoznatljivim i izlože ga dodatnoj traumatizaciji, naglašava Zaštitnik građana.

Zaštitnik građana je u septembru 2020. godine po sopstvenoj inicijativi a posle saznanja da su mediji objavili detalje presude za obljubu deteta preuzete iz saopštenja Višeg suda u Novom Sadu, pokrenuo postupak kontrole Ministarstva pravde, sa zahtevom da obavi nadzor nad radom uprave tog suda.

Predsednik Višeg suda u Novom Sadu je u izjašnjenju na zahtev resornog ministarstva naveo da je konkretno saopštenje dato upravo u funkciji zaštite konkretnog oštećenog deteta, ali i svih potencijalnih maloletnih žrtava krivičnih dela kojima se ugrožava polna sloboda, na način da se pošalje jasna poruka o strogom kažnjavanju svih koji su povredili prava deteta na najteži način.

Međutim, Zaštitnik građana smatra da to saopštenje nije u potpunosti zaštitilo identitet deteta jer su u njemu navedeni podaci iz porodičnog života deteta, a zatim su opisane radnje izvršenja krivičnih dela i time maloletno oštećeno dete, kao žrtva nasilja, izloženo sekundarnoj viktimizaciji jer je saopštenje objavljeno u medijima. 

Zbog svega navedenog, Zaštitnik građana smatra da je neophodno da Ministarstvo pravde izmeni i dopuni odredbe postojećeg Sudskog poslovnika.