Pozovi Boga radi propasti Srbije i Vučića
IZVOR: Republika - 22.12.2020 | 16:34
Dokotor Orhan Dragaš sa međunarodnog instituta za bezbednost i autor knjige "Dva lica obalizacije-istina i obmane" izneo je svoj stav koji vama prenosimo u celosti.
Ako iskreno želite da nekome “crkne krava”, onda je to trenutak kada treba da se zabrinete za svoje mentalno zdravlje. Makar da se zapitate da li radi vaš moralni kompas koji pokazuje šta je ljudski i ispravno, a šta nije. Nedavno je neki znalac napisao na tviteru da očekuje da će sledeće godine uslediti “savršena oluja” za Srbiju i njenog predsednika Vučića, u kojoj će se spojiti teško stanje u zdravstvu zbog epidemije, slom ekonomije kao posledica toga i ulazak u Belu kuću Džozefa Bajdena, koji će prema Vučiću biti tvrđi. “Inšalah” – odgovorio je na to Florijan Biber, profesor, stručnjak za Balkan, čest gost ovdašnjih medija, aktivan polemičar na društvenim mrežama… Da bude još kraće nego na tviteru – prvi znalac kaže da će Srbiji i Vučiću iduće godine da crkne krava, a drugi znalac odgovara – Inšalah!
Ovaj što očekuje “savršenu oluju” koja će da satre Srbiju i Vučića nas ne zanima, prepun je tviter takvih zlokobnih karaktera, iz kojih sipaju mržnja i bes. Zbog takvih su društvene mreže postale toksično, kontaminirano mesto, odavno izgubljeno za bilo kakav razumni dijalog. Zanima nas odgovor ovog drugog, sažet u jednu jedinu reč, u kojoj se stvaralački opus Florijana Bibera o Balkanu mnogo bolje i jasnije vidi nego u tomovima njegovih članaka, intervjua, knjiga…
Inšalah! – obično prevodimo kao “Uz Božju pomoć”, ili “Daj Bože”, čime iskazujemo nadu da će se neki lepi i poželjni događaj u budućnosti ipak odigrati. Na primer, kada sin kaže roditeljima – “Posetiću vas sutra”, a oni odgovore – “Inšalah”, ili “Dogodine ću se zaposliti”, a pristojan odgovor glasi – “Inšalah”…
Želeti nesreću bilo kome, a to jeste “savršena oluja”, nije ljudski, nije moralno. A prizivati Božju pomoć da se to ostvari, to je monstruozno. Previše je čak i za tviter. Ali nije previše za univerzitetskog profesora u Gracu, u Austriji, dugogodišnjeg istraživača balkanskih nevolja, stalnog tumača naših prilika, zvezde balkanskih medija i konferencijskih govornica.
Florijan Biber nije fan Aleksandra Vučića, nesporno je i pritom dobro za posao kojim se bavi. Čovek od nauke ne sme biti pristrasan i pokazivati
emocije prema ljudima čiji rad izučava. Ali Biber ide u drugu krajnost, on je daleko od hladnog istraživača, koji se bavi procesima, odlukama, odnosima, on je pregrejani navijač propasti Aleksandra Vučića, pa i Srbije, što je vrlo jasno iskazao jednom jedinom reči – “Inšalah”.
Biber nema strah svakog pravog naučnika, da se njegov rad neće potvrditi u stvarnosti, on ima strah političara da se neće ostvariti njegova politika. Još gore, profesor želi propast nečije druge politike, one protiv koje se aktivno bori. On čak želi propast glavnog predmeta svog “naučnog” rada, a to je uglavnom Srbija, a skoro uvek Vučić. Tu dolazimo i do najvećeg njegovog straha, a to je ipak jaka, sređena i u svetu poštovana Srbija, sposobna da rešava svoje probleme. Sa takvom Srbijom, Biber ostaje bez posla, bez publiciteta, njegov telefon prestaje da zvoni, a u sanduče elektronske pošte ne stižu pozivi za učešće u TV-emisijama, na konferencijama o Balkanu, za pisanje članaka… Nikoga više ne zanima šta on misli o Srbiji, o Vučiću, o Balkanu…
Profesor Biber je na korak od tog ponora. Prizivajući Božju pomoć radi propasti Srbije i Vučića u 2021. godini, panično je otkrio da je toga svestan. Jer samo Bog može da mu pomogne da ne ostane bez posla i angažmana, bez novca i popularnosti.
Srbiju neće zadesiti “savršena oluja” kojoj se nada Biber. Biće to ko zna koja po redu njegova loša procena poslednjih godina, otkako se “specijalizovao” za Srbiju i Vučića. Kao i kada je rekao da Vučićev susret sa Trampom u Beloj kući i sporazum koji je tada potpisan “nije doneo ništa novo”. Baš kao što kardinalno greši kada kaže da je glavni cilj Srbije u dijalogu sa Prištinom da “što duže odugovlači sa priznanjem” Kosova… Da se bavio naukom, a ne para-političkim aktivizmom, Biber ne bi došao do takvih zaključaka, već do potpuno suprotnih. Zaključio bi da Srbija prilično uspešno “hendluje” krizu sa Kovidom, kako u zdravstvenom, tako i u ekonomskom smislu, baš kao što je notirala Evropska komisija, a nedavno objavio i nemački “Bild”. Zaključio bi da Srbiji ne preti nikakav ekonomski slom, naprotiv, u 2021. godinu ulazi sa izuzetno optimističkim očekivanjima kada je reč o rastu i investicijama. Mogao je oko toga da uporedi rast srpskog javnog duga tokom ove krizne godine, sa mnogim drugim evropskim ekonomijama pa bi zaključio da je Srbija daleko od ekonomskog kraha kojeg priziva. A što se tiče Bajdena u Beloj kući od januara, to neće biti nikakvo strašilo za Vučića, koji je sa njim imao važne razgovore u Beogradu i Davosu, dok je Bajden bio Obamin potpredsednik.
Florijan Biber tek je jedan od mnogih parazita na telu balkanskih nevolja, onih koji su izgradili karijere, uticaj i novac na Balkanu kao “buretu baruta”. Smirivanje balkanskog tla za njih je prava “savršena oluja”, ona koja odnosi i razara sve. A glavna pretnja smirivanju tla je najveća država u regionu – Srbija i najuticajniji političar u regionu – Vučić. Koliko treba da je dubok naučni i ljudski pad da bilo kome poželite propast, kako bi se održala u životu vaša duga karijera širenja pesimizma o Srbiji i Balkanu? Pesimizam bi mogao i da prođe, ali zla namera i zatvaranje očiju pred činjenicama, ne bi smeli da ostave Bibera u orbiti ljudi kojima postavljate ozbiljna pitanja očekujući ozbiljan odgovor. Naročito posle poziva Bogu da podari Srbiji i Vučiću “savršenu oluju”, odnosno propast. Neka ostane na zaraženom tviteru, gde mu je i mesto.