NEPOTREBNA MERA? Istraživanje pokazuje da JEDNA stvar koju smo radili od početka pandemije NEMA POENTU!
IZVOR: Sputnjik, Republika - 29.12.2020 | 07:41
Mera koja je na početku pandemije koronavirusa primenjivana i savetovana širom sveta, prema najnovijoj studij naučnika bila je nepotrebna.
Foto: pixabay.com
Studija autora Emanuela Goldmana, mikrobiologa sa Univerziteta Rutgers u SAD, koja je objavljena u naučnom časopisu "Lancet", pokazala je da je malo verovatno da će se osoba zaraziti koronavirusom ako dođe u kontakt s površinom na koju su prethodno doletele čestice virusa, piše portal NPR.
- U bolnicama su testirane površine u blizini pacijenata koji su oboleli od kovida-19 i na njima nije pronađena zarazna varijanta virusa - rekao je Goldman.
Na površinama je, međutim, pronađena virusna ribonukleinska kiselina (RNK), za koju Goldman kaže da je "leš" virusa. To je jedino što ostane kada virus umre.
- Kada se nađe u okolini virus je jako slab i jako brze odumre - pojasnio je Goldman.
Jutarnji list, koji je preneo deo najnovije studije, podseća da su nas naučnici i stručnjaci za javno zdravstvo početkom godine uveravali da je zaraza preko kontaminiranih površina problem, a neke studije objavljene na proleće tvrdile su da koronavirus na površinama može preživeti i nekoliko dana.
Smatralo se da je do prenosa virusa dolazilo kada bi zaražena osoba kihnula ili kašljala u blizini neke površine te da bi se osoba zarazila tako što bi dotakla tu površinu i potom te čestice dlanovima i šakama prenela na svoje oči, nos ili usta. Ljudima se tada savetovalo da redovno dezinfikuju sve frekventnije površine, brišu namirnice koje kupe u prodavnicama pa da se čak nose rukavice.
Sada se tvrdi da je to bilo preterivanje i da svi dokazi upućuju da je udisanje čestica virusa dominantan način zaraze.
U čemu je "caka"? U tome da su naučnici shvatili da su se eksperimenti s početka godine radili u kristalno čistim laboratorijima s puno većim dozama virusa od onih koje se mogu susresti u stvarnom životu.
Specijalista za infekcije disajnih puteva dr. Kevin Finli s Nacionalnog instituta za zdravlje SAD-a kaže da nema naučnih podataka koji bi opravdali revnosno dezinfikovanje kvaka na vratima, paketa i ostaloh životnih namirnica. Takođe, nema naučnog opravdanja za višesatno dezinfikovanje frekventnih površina na aerodromima, višenamjenskim zgradama i javnog prevoza, dodaje on.
- Nisam se susreo s podacima koji bi poduprli tezu da se virusom zaražavamo tako da on na nas skače s trotoara - rekao je Finli.
Dafni Farmer, hemičarka atmosfere sa Univerziteta Kolorado kaže da špricanje prostora s dezinfekcionim sredstvima čak potencijalno može biti i opasno. "Obilno korišćenje izbeljivača i vodonik peroksida može dovesti do stvaranja otrovnih čestica koje se potom udišu", upozorava ona i dodaje: "Mogu uzrokovati oksidativni stres, a neke su čisti otrov."