Maske i posle VAKCINE: ŠEST razloga zbog kojih ćemo još dugo morati da se pridržavamo zaštitnih mera

Foto: ST/N. PANČIĆ

Građani

Proteklih dana svedoci smo dvojakih saveta stručnjaka (ne samo naših), koji nam, s jedne strane, svesrdno preporučuju vakcinu, dok nas, s druge, upozoravaju da ćemo sve mere zaštite morati da koristimo još dugo nakon toga.

Kako je poručio epidemiolog Predrag Kon, posle prva dva talasa KOVID-19, u kontaktu s virusom bilo je 27,5 odsto ljudi, a sa trećim krugom to je oko 35-40 odsto.

- Potrebno je da 60 odsto ljudi bude imuno, a za to je potrebno da se vakciniše oko milion i po građana Srbije. To sada zavisi isključivo od nas - rekao je Kon i istakao da vakcinu treba što pre upotrebiti jer brzina organizovanja vakcinisanja direktno utiče na tok pandemije.

Foto: Tanjug/AP

Foto: Ilustracija

Prema pisanju svetskih medija, zasnovanih na tvrdnjama poznatih naučnika, istraživača i lekara, ali i onome što iznose domaći stručnjaci, postoji dosta nepoznanica oko toga šta se dešava nakon što se vakcinišemo, a ponajviše da li će to obavezno (i u kom roku) dovesti do stvaranja antitela, koliko će ona trajati, da li možemo da širimo zarazu i ako primimo vakcinu... Srpski telegraf predstavlja vam najveće nedoumice, odnosno razloge zbog kojih ćemo i posle vakcinacije morati da nosimo maske.

Do kraja meseca i "Astrazeneka" U Srbiji će pre kraja januara biti registrovane četiri vakcine protiv virusa KOVID-19, saznaje Srpski telegraf. Uz "Fajzerovu", rusku i kinesku, našim građanima na raspolaganju će biti i vakcina koju su razvili "Astrazeneka" i Oksford. Ova vakcina, koja se vodi kao britanska, juče je počela da se daje u Engleskoj, a prvi je vakcinisan 82-godišnji penzioner koji je na dijalizi.

1. Deluje li vakcina na mutirani soj?

Naučnici u Velikoj Britaniji nisu u potpunosti uvereni da će vakcine protiv KOVID-19 biti efikasne na novoj mutaciji koronavirusa pronađenoj u Južnoj Africi, rekao je politički urednik ITV, pozivajući se na neimenovanog naučnog savetnika britanske vlade. Prema jednom vladinom naučnom savetniku, razlog za brigu je južnoafrička mutacija virusa i to što nisu baš uvereni da će vakcine biti efikasne protiv nje iako svi proizvođači tvrde da će biti tako, objasnio je politički urednik ITV Robert Peston, koji važi za čoveka s odličnim izvorima u britanskoj vladi.

Vladina agencija za javno zdravlje nije odgovarala na pozive agencija u vezi s komentarom u vezi ove izjave.

Foto: ST/N. MANDIĆ

Građani

Džon Bel, profesor medicine sa univerziteta u Oksfordu, član vladine radne grupe za vakcine, rekao je u da misli da će vakcine delovati na britanski soj, ali i da postoji veliki znak pitanja da li će one biti delotvorne na južnoafričku varijantu virusa. On je izjavio da, ako vakcina ne bude delovala na južnoafrički soj, ona može biti prilagođena i taj proces neće trajati godinu dana, već mesec dana ili šest nedelja.

"Fajzer" poslao još 19.500 doza U Srbiju je juče stiglo još 19.500 doza "Fajzerove" vakcine, a do kraja sedmice planirana je vakcinacija 11.000 građana. Kako kaže Mirsad Đerlek, državni sekretar Ministarstva zdravlja, to će biti zdravstveni radnici i korisnici gerontoloških centara. Đerlek je naveo da je održan sastanak članova Nacionalnog koordinacionog tima za imunizaciju s ministrom zdravlja Zlatiborom Lončarom i da je napravljen detaljan plan imunizacije za ovu sedmicu. Ubuduće će se, kako kaže, detaljni plan imunizacije praviti na nedeljnom ili desetodnevnom nivou. Foto: Tanjug/R. PRELIĆ Mirsad Đerlek - U prvoj fazi u planu je da se vakciniše oko 720.000 ljudi. Osim zdravstvenih radnika, tu su i korisnici gerontoloških centara i ustanove socijalne zaštite, zatim stariji od 75 godina, građani od 64 do 74 godine koji imaju pridružene bolesti - pojasnio je Đerlek. Upitan kakva je zainteresovanost za vakcinaciju, on je rekao da je interesovanje mnogo veće nego što su očekivali. - Premijerka je najavila da će u toku januara stići oko milion doza vakcina, ali mislim da će stići i više od toga - otkrio je Đerlek.

Novi soj koronavirusa, inače, potvrđen je u najmanje 37 zemalja.

2. Zašto nema garancije proizvođača?

Nijedan proizvođač vakcine nije izričito garantovao da onaj ko primi vakcinu, više neće moći da širi zarazu. Razlog: ni sami nisu sigurni da stvar stoji baš tako.

Činjenicu koju su zapazili mnogi svetski mediji potvrđuje Marija Gnjatović, istraživač sa Instituta za primenu nuklearne energije i rukovodilac tima za razvoj ELISA testiranja.

- Ne postoje dokazi da vakcinisani ljudi ne mogu da budu prenosioci virusa. Nijedan proizvođač nije stao iza tvrdnje da je to nemoguće - konstatovala je Gnjatovićeva.

3. Imunitet se ne razvija odmah

Vakcina, nažalost, ne donosi trenutnu zaštitu od koronavirusa. Za početak, svaka od trenutno raspoloživih daje se u idealnoj varijanti u dve doze, a delimični imunitet počinje da se stvara tek desetak dana nakon primanja prve. Za optimalni imunitet potrebno je da prođe izvestan period posle revakcinacije, većina lekara se slaže da je to između deset i 14 dana. U međuvremenu, od primanja prve doze do razvijanja imuniteta svako od vakcinisanih može da se zarazi i prenosi infekciju.

EU: Zagušena proizvodnja Evropska komisija (EK) ocenjuje da je EU suočena sa zagušenjem u proizvodnji vakcina protiv KOVID-19, ali odbacuje mogućnost da je s njihove strane došlo do propusta kada je u pitanju nabavka, odnosno sprovođenje vakcinacije u zemljama Unije. - Suočeni smo sa još neviđenom pandemijom u Evropi. U kontaktu smo sa zemljama članicama da bi vakcinacija u ovim kompleksnim okolnostima prošla što je bolje moguće - kažu u EK.

- Maski se nećemo tako lako otarasiti - poručuje stoga Radmilo Petrović, jedan od naših najiskusnijih epidemiologa.

4. Vakcina ne deluje kod svih

Klinička ispitivanja širom sveta pokazala su da je raspon efikasnosti dosad registrovanih vakcina od 86 odsto, pa naviše. To zvuči prilično dobro, međutim, kada se prevede u konkretne brojeve, percepcija postaje nešto drugačija: od milion ljudi koji dobiju vakcinu između 50.000 i 140.000 neće razviti imunitet. Kad se tome dodaju oni koji ne žele da se vakcinišu, brojke postaju zabrinjavajuće.

Foto: ST/N. PANČIĆ

Građani

5. Ne zna se koliko traje zaštita

Naučnici još nisu uspeli da utvrde koliko antitela opstaju kod ljudi koji su preležali koronu jer su iskustva različita od slučaja do slučaja. Isto tako, iako su proizvođači vakcina iznosili razne procene, niko sa sigurnošću ne može da kaže koliko će trajati zaštita vakcinisanih. Posebno zato što KOVID-19 neprestano mutira.

Umrlo još 39 pacijenata zaraženo  2.715 (749 više nego dan ranije) testirano   11.202 (3.629 više nego dan ranije) umrlo 39 ukupno umrlo 3.364 na respiratoru 259 (šestoro manje nego dan ranije) hospitalizovano 7.126 (505 manje nego dan ranije) za 24 časa

6. Neki će dobijati samo pola doze

U nastojanju da se ubrza vakcinacija, zvaničnici SAD razmatraju mogućnost da se neki ljudi vakcinišu s pola doze "Modernine" vakcine.

- Znamo da dobijanje samo pola doze vakcine pokreće imuni odgovor organizma kod ljudi starosti od 15 do 55 godina - izjavio je jedan zvaničnik ministarstva zdravlja.

I neke druge države saopštile su da razmišljaju o takozvanoj brzoj vakcinaciji, odnosno davanju samo jedne umesto dve doze većem broju ljudi. Tako je nemačko ministarstvo zdravlja tražilo savet da li da odloži davanje druge doze vakcine protiv korone da bi što više ljudi dobilo prvu dozu. Ideja je da se druga doza daje tek 42 dana nakon prve, a da u međuvremenu veći broj ljudi primi prvu dozu.

Seničić: KOVID pasoši uz vakcinu ili PCR test Vakcinacija neće biti jedini uslov za dobijanje KOVID pasoša, već i negativan test, kaže direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije (Juta) Aleksandar Seničić i navodi da će ti takozvani pasoši verovatno biti u elektronskoj formi, tako da građani neće morati da vade nove pasoše. Upitan da prokomentariše mogućnost uvođenja KOVID pasoša u Srbiji pošto se tom temom uveliko bave mnoge zemlje, ali i avio-prevoznici širom sveta, Seničić očekuje da će dobijanje KOVID pasoša biti moguće i na osnovu PCR testa, serološkog, brzog testa... - Uz PCR test ili vakcinaciju, na određenom personalizovanom QR kodu bili bi sačuvani podaci, a njih bi putnici nosili na telefonu, tabletu, računaru, te bi uvidom u QR kod carinska ili neka druga kontrola omogućila da lice uđe na određenu destinaciju - pojasnio je Seničić.

Jasno je, naravno, da bi kod ovih kategorija zaštita bila manja ili bi kraće trajala, a velika je verovatnoća i da bi oni mogli da razviju blagu sliku bolesti i budu prenosioci virusa.