ODGOVORI NA SVA PITANJA: KAKO I ZAŠTO slavimo SRPSKU NOVU GODINU?

Foto: Tanjug/T. RADOVANOVIĆ

Iako smo Novu godinu uredno dočekali 1. januara, dobar deo Srbije će u toplini svog doma (da nije pandemije i po trgovima i u kafanama) još jednom proslaviti ulazak u 2021. Srpska nova godina, nastala nakon promene kalendara početkom 20. veka, poslednji je praznik kojim se zaokružuje svečarska sezona, kaže Snežana Šaponjić Ašanin, etnolog i kustos Narodnog muzeja Čačak, a prati je i Mali Božić - dan posvećen obrezanju Isusa Hrista, kao i Sveti Vasilije Veliki ili Vasiljevdan.

Kako je sve počelo?

Pre Prvog svetskog rata proslave Nove godine su bile retke i skromne, a činjenicu da je 1. januara nastupila "nova godina" novine su pominjale retko ili nikada na prvoj strani. Kako je Božić slavljen 25. decembra, on je bio centralni događaj, pa je sav glamur i sjaj bio usmeren na ovaj veliki crkveni praznik, dok su dočeci bez kakvih danas ne možemo da zamislimo Novu godinu bili prava retkost.

Ipak, nakon Prvog svetskog rata to je počelo da se menja. Godine 1919. država Srbija je prešla na računanje vremena po gregorijanskom kalendaru. Kako Srpska pravoslavna crkva nikada nije priznala ovaj kalendar, nastavila je da obeležava praznike na dotadašnji način. I tako je rođena i tada prvi put proslavljena Srpska nova godina...

- U vreme komunizma naročito je bilo zabranjeno da se slavi i obeležava Srpska nova godina, mada taj običaj nikada nije potpuno iskorenjen u našem narodu. I u vreme najžešćeg komunizma slavilo se po selima, recimo tokom sedamdesetih i osamdesetih godina kod starog stanovništva se moglo čuti "koljem prase za našu Novu godinu". Uglavnom se govorilo "naša Nova godina", a zahvaljujući selu, ostali su i opstali svi običaji i narodna tradicija, i hvala im na tome - naglašava Snežana Šaponjić Ašanin.

Od devedesetih godina (sporadično i osamdesetih), međutim, kada dolazi do buđenja nacionalne svesti, Srpska nova godina počinje masovno da se obeležava i tako je ostalo sve do danas, dodaje naša sagovornica.

Vasilice Sastojci: 800 g brašna, 200 g masti, 40 g svežeg kvasca, 1 kašičica soli, 1 kašika šećera, mlaka voda, med Priprema: Izmešajte brašno i mast, pa polako dodajte uskisli kvasac i so, umesite meko testo i podelite ga na manje lopte. Ostavite da testo naraste, pa svaku loptu razvijte u manju lepinju. Jednu lepinju razvijte oklagijom i isecite na trake koje ćete koristiti za ukras. Ostale lepinje preklopite na sredini, formirajte ih u oblik hlepčića i ukrasite uvijenom trakom. Vasilice stavite u podmazani pleh posut brašnom i ostavite da narastaju još desetak minuta. Pecite na temperaturi od 200 stepeni, poslužite tople i prelivene medom ukoliko želite da budu slatke.

Večni krug života

A 1. januara po starom kalendaru, a 14. po novom, Srbi takođe praznuju Mali Božić ili Vasiljevdan, odnosno Svetog Vasilija.

- U našoj narodnoj tradiciji kažemo da je Srpska nova godina Mali Božić, a prati ga niz običaja. Uglavnom je to neradan dan, okuplja se čitava porodica, trpeza je bogata i na njoj se nalazi glava božićne pečenice, koja se čuva do tog dana, da se ukućani počaste i posluže baš za Srpsku novu godinu. Veruje se i da za Božić ne treba zapaliti ceo badnjak, nego treba ostaviti deo da se naloži i za Srpsku novu godinu. Karakteristično je takođe da se u tom periodu pale obredne vatre i čiste se dvorišta, a ove magijske radnje služe za privlačenje zdravlja i napretka - objašnjava Snežana Šaponjić Ašanin, i dodaje: 

- Kako je istovremeno i Vasiljevdan, prave se vasilice. To su obredni hlepčići, za svakog člana porodice po jedan, da bi naredna godina bila zdrava i blagorodna. One se ukrašavaju kružićima, a tom prilikom se koristi drvo zove zato što ima šupljinu. Veruje se da je sve što je u krugu zaštićeno i zdravo, a taj večni krug života simbol je da posle smrti dolazi novi život, što je svrha i osnova hrišćanskog učenja.

Običaji na Dan Svetog Vasilija

Vasiljevdan se kod Srba slavi kao krsna slava, a kod Grka i Rusa kao imendan. Za ovaj dan vezuju se mnogi običaji, a postoje i verovanja šta na ovaj dan ne bi trebalo raditi. U Vojvodini je postojao običaj da se na raskršćima pale vatre, što ima ulogu jačanja sunčeve svetlosti i toplote. Iz istih razloga, u Hercegovini su ostatke badnjaka od Božića spaljivali i na Mali Božić.

Vreme od Božića do Bogojavljenja, 19. januara, u narodu se naziva nekrštenim danima, u kojima, prema verovanju, vrebaju demoni, karakondžule i veštice.

Početak godine i preispitivanja

Crkva dočekuje Novu godinu ne samo uobičajenim slavljem već i molitvama i bogosluženjima, ali i blagosilja sve proslave koje odlikuje umerenost. U duhovnom smislu, Nova godina kao početak svih dana u godini jeste i dan kada bi svako trebalo da se preispita kako bi prvog dana u Novoj godini krenuo i novim putem, koji vodi u carstvo Božije. U taj dan čovek bi trebalo da sabere svoje misli dostojne hrišćanstva. Suština pomenute promene sastoji se u tome da čovek, od toga trenutka, živi za Boga i bližnjega svoga, a ne više samo za sebe kao ranije.

Molitve

U hramovima se moli Gospodu Isusu Hristu da blagoslovi venac godine, da sačuva pravoslavlje u miru, da godina protekne dobro, da gradove Bog sačuva nepovređene, da hristoljubivog vladara zemlje zaštiti i daruje mu pobedu nad protivnicima. Moli se i za pobedu nad krivoverstvom, za plodove zemaljske, zdrav vazduh, za kišu i za izbavljenje od svih nevolja.

Veruje se da se za Srpsku novu godinu ne treba svađati, jer će vas onda cele godine terati baksuz, dok se u nekim krajevima veruje da se na dan Nove godine posebno treba čuvati da vas neko ne prevari.

Gatanja

Prema starim verovanjima, na dan Nove godine neudate devojke treba da gataju ako žele da znaju da li će se te godine udati i za koga. U Bosni su devojke gatale tako što su pre nego što svane odlazile na tavan i bacale svoju obuću kroz vrata, pa ako obuća, kad padne, stoji u smeru suprotnom od kuće - to je znak da će u tom pravcu i otići i udati se.

Na Kosovu se verovalo da devojka koja ne može da se uda treba na Mali Božić da prenoći u tuđoj kući, pa će odmah biti isprošena.