10 ČINJENICA O SRBIMA KOJE NISMO UČILI U ŠKOLI
IZVOR: sputniknews.com - 12.11.2017 | 19:50
Da li se Karlo Veliki plašio Srba, koliko je star "Beogradski neandertalac", gde su spaljene mošti Svetog Save, otkud ćirilica u Zagrebu... Postoje istorijske činjenice o Srbiji o kojima nas, verovatno, nisu učili tokom školovanja. Ovo je deset najveličanstvenijih.
Foto: ST/N. PANČIĆ
1. Karlo Veliki je u 9. veku izdao jasnu naredbu: Ako Česi napadnu njegovo Franačko carstvo, da se digne trećina vojske. Ali ako napadnu Srbi, da se digne cela vojska.
2. Prvi satelitski prenos video-signala između Evrope i Amerike realizovan je 1962. godine. Među prvim slikama koje su predstavljale pozdrav Evropljana Americi bio je naš Beli anđeo iz Mileševe.
3. U Skadarliji je tridesetih godina prošlog veka profesor "Velike škole" Đorđe P. Jovanović pronašao lobanju "Beogradskog neandertalca". Pretpostavlja se da je prvi "Beograđanin" živeo pre 40-70.000 godina.
4. Rimski bunar na Kalemegdanu zapravo nije rimski nego austrijski, i zidan je od 1717. do 1731. godine, a dubok je 51 metar. Kao i cela tvrđava, bio je pravo tehnološko čudo za to vreme.
5. Mošti Svetog Save nisu spaljene na Vračaru nego na Tašmajdanu, otprilike tamo gde se danas nalazi restoran "Poslednja šansa", a koji je u to doba nazivan "Čupina umka".
6. Vuk Karadžić je 1861. godine imenovan za počasnog građanina Zagreba, a Povelja je iz poštovanja prema srpskom velikanu napisana na ćirilici!
7. Beogradsku mumiju je 1888. godine Hadži Pavle Riđički poklonio Narodnom muzeju u Beogradu. Mumifikovane ostatke egipatskog sveštenika Nesmina, stare 2.300 godina, Riđički je kupio na svom putovanju po Egiptu. Mumija nije ukradena ili oteta.
8. U Prvom svetskom ratu, Srbija je bila okupirana, vlada izmeštena, a kralj u izbeglištvu, ali vrednost srpskog dinara je sve vreme ostala stabilna, a kurs nepromenjen - 88 franaka za 100 dinara.
9. Srpski monah Lazar Svetogorac napravio je prvi javni sat čak 200 godina pre nego što su Švajcaraci osnovali prvi časovničarski esnaf.
10. Srbija je prva zemlja u Evropi posle Francuske koja je ukinula feudalizam. Sretenjski ustav iz 1835. godine je bio toliko liberalan da je Austrija tražila njegovo hitno ukidanje, a ruski ambasador ga je pogrdno nazvao "francuskim semenom na Balkanu".