PRE GODINU DANA SE SAZNALO DA MOŠTI NISU SPALJENE: ŽDREBAONIK ČUVA TAJNU SVETOG SAVE!
IZVOR: Dragana PETROVIĆ - 27.01.2021 | 05:27
U manastiru u Crnoj Gori, 17 kilometara od Ostroga, sačuvani ostaci srpskog svetitelja!
Foto: youtube.com/Putovanja Snova
Nedaleko od Danilovgrada, 17 kilometara od Ostroga, nalazi se Manastir Ždrebaonik, koji čuva najveću tajnu pravoslavlja - netruležne mošti Svetog Save. Ovu smelu tezu, koja je u međuvremenu dobila na težini i verodostojnosti, o čemu je Srpski telegraf pisao još pre više od godinu dana, izneo je novinar i pisac Vlada Arsić u svojoj knjizi "Osinje gnezdo".
Godinu dana kasnije on je još više uveren da mošti najvećeg srpskog svetitelja i utemeljivača Srpske pravoslavne crkve nikada nisu spaljene na Vračaru, kako se vekovima verovalo.
PRIČA IZ KUMANICE
- Moram priznati da je moja knjiga uzburkala duhove u SPC. Knjiga je zasnovana na neospornim istorijskim činjenicama, a fikcija mi je poslužila samo kao vezivno tkivo u priči. Postoje brojne nelogičnosti kada je u pitanju spaljivanje moštiju Svetog Save koje navode na sumnju da se to ikada dogodilo. Pominje se čak devet mogućih datuma u rasponu od 100 godina, tokom 16. veka, kada se to dogodilo, kao i mnogi protivrečni podaci o spaljivanju moštiju, što dodatno pobuđuje sumnju - priča Arsić.
Kako je u razgovoru za naš list otkrio Arsić, priču o sačuvanim moštima Svetog Save prvi put je čuo 2011. u Manastiru Kumanica, što ga je navelo da se narednih godina ozbiljno pozabavi istraživanjem.
- Čudno je da ne postoji nijedan zapis koji bi svedočio da je tada i tada, tuda i tuda prošla svirepa turska četa koja je otela mošti Svetog Save iz manastira Mileševa, što svakako ne bi propustio da učini iko iole pismen. Sumnjiva je i priča da su Turci odbacili ćivot svetitelja da bi mošti smestili u novi, dok je stari ćivot kasnije pronađen, a postoji i danas. Malo verovatno je i da su u Pećkoj patrijaršiji sedeli skrštenih ruku dok su mošti sveca putovale mesec i po dana do Beograda i da nisu učinili ništa da spasu najveću srpsku relikviju u istoriji - pita se naš sagovornik.
Foto: youtube.com/ Regionalna televizija Kraljevo i Ibarske novosti
TURCI OTIMAČI
On ističe da su Turci i ranije otimali mošti svetaca i s njima trgovali, pa se postavlja pitanje zašto to nisu uradili i u slučaju Svetog Save, posebno što su dobro znali njihovu vrednost za srpski narod.
- Ja mislim da su mit o spaljivanju moštiju Svetog Save na Vračaru izmislili samo Srbi da bi zaštitili mošti. Ko će tražiti nešto što je navodno spaljeno i nestalo. I nisam ja jedni koji je postavljao ova pitanje, ima mnogobrojnih istraživanja za poslednjih 100 godina koje potkrepljuju tezu da mošti Svetog Save nisu spaljene, već da se čuvaju u Manastiru Ždrebaonik, gde su i danas izložene pod imenom njegovog naslednika Svetog Arsenija Sremca. Zbunjuje to što postoje istorijski zapisi da su mošti Arsenija uništene u 18. veku, jedva da je pretekla samo lobanja. Uprkos tome, njegove navodne mošti u celosti, osim jedne ruke, nalaze se u ovom manastiru i to ispod velike ikone Svetog Save - zaključio je Arsić.
Pisac Vlada Arsić: Moja knjiga je zasnovana na neospornim istorijskim činjenicama
Amfilohije otkrio istinu o moštimaVlada Arsić ističe razgovor sa Dušanom Bigovićem, sinovcem nekadašnjeg profesora na bogosloviji Radovana Bigovića (sada pokojnog). Dušan, inače profesor na Cetinjskoj bogosloviji, ispričao je Arsiću iz prve ruke o šokantnom događaju kojem je prisustvovao i mitropolit Amfilohije. |
- Tog 9. novembra 2013, uoči slave Svetog Arsenija Sremca, pristupilo se u Ždrebaoniku presvlačenju moštiju svetitelja. Prema Dušanovim rečima, sve je bilo u redu dok nije otkrivena glava. A onda su zastali u čudu. Na čelu, iznad desne slepoočnice, videli su urezan beleg na kom je pisalo: "Sveti Sava, arhiepiskop srpski". U čudu i neverici, mitropolit Amfilohije Radović tražio je čak i lupu i umolio mlađe da dobro provere da ne piše slučajno naslednik Svetog Save. Međutim, bilo je napisano baš kako je i pročitano. Nakon kraćeg razmišljanja i nemog zagledanja, odlučeno je da se glava prekrije i ostavi kao što je bilo i ranije - priča Arsić.
On je pokušao da objasni i zašto Crkva ne želi da se otkrije istina.
- Postavlja se pitanje zašto bi to Crkvi smetalo i zar to ne bi bio najradosniji hrišćanski dan, međutim, rušenje mita je uvek za Crkvu veoma opasno, a drugo, možda preovlađuje stav da sad nije trenutak da se sazna, što je svojevremeno rekao i sam tadašnji patrijarh Pavle.
Sumnjao i vladika NikolajNi vladika Nikolaj Velimirović nije verovao u legendu o spaljivanju moštiju Svetog Save na Vračaru. On je bio uveren da je Turcima u poslednjem trenutku podmetnut leš nekog usnulog monaha, a da su mošti svetitelja sakrivene. Ovu tezu je dvadesetih godina prošlog veka zagovarao i prota Stevan Dimitrijević, profesor istorije na Bogoslovskom fakultetu, koji je predavao četvorici budućih srpskih patrijarha. |
Život Svetog Save- Srpski princ, monah, iguman Manastira Studenica, književnik, diplomata i prvi arhiepiskop autokefalne Srpske pravoslavne crkve - Rođen je kao Rastko Nemanjić, najmlađi sin velikog župana Stefana Nemanje i brat Vukana i Stefana Prvovenčanog - Kao mladić, dobio od oca na upravu Zahumlje (1190. ili 1191. godine) - Ubrzo, 1192. godine, Rastko je otišao na Svetu goru i zamonašio se u ruskom manastiru Sveti Pantelejmon, gde je dobio ime Sava - Kasnije je sa ocem, koji se zamonašio i dobio ime Simeon, podigao Manastir Hilandar, prvi i jedini srpski manastir na Svetoj gori - U Srbiji, 1202. godine, došlo je do rata za vlast između sinova župana Stefana Nemanje, a posle izmirenja 1204. godine veliki župan Stefan Prvovenčani i knez Vukan pozvali su Savu da ih potpuno izmiri i on se vratio u Srbiju početkom 1208. - Godine 1217. vratio se na Svetu goru, a 1219. Sava I Srpski je ubedio vaseljenskog patrijarha i nikejskog cara da odobre autokefalnost (samostalnost) srpske crkve sa statusom arhiepiskopije - Sava je ostao arhiepiskop sve do 1233, da bi ga tada zamenio njegov učenik Arsenije I Sremac - Dva puta je putovao u Palestinu, a na povratku sa drugog od tih hodočašća u Svetu zemlju umro je u tadašnjoj bugarskoj prestonici Velikom Trnovu 14. januara 1236. - Njegove mošti je u Manastir Mileševa preneo njegov nećak kralj Stefan Vladislav I - Po verziji koja je nametnuta kao zvanična, iz Mileševe su mošti oteli Turci i spalili ih na Vračar |