Dr Marija Gnjatović, rukovodilac eliza testiranja otkriva za Srpski telegraf: Nivo antitela NIJE KLJUČAN ZA ZAŠTITU

Foto: ST/V. LUKIĆ

Dr Marija Gnjatović

Za Srpski telegraf Marija Gnjatović objašnjava kada i kako se treba testirati na antitela na virus KOVID-19 i koje se najčešće greške prave pri tom testiranju.

* Koja su antitela nakon vakcinacije važna da se provere, kada treba raditi test i kako se tumači rezultat testa?

- Za građane je najbolje da se testiraju najmanje dve nedelje nakon druge doze jer se tad vidi pun efekat vakcine. Sada više nema potrebe da se proverava IgM klasa antitela, ona predstavljaju početni, nedovoljno efikasan mehanizam odbrane. Nakon njega nastaje G odgovor, koji je efikasan i traje, stoga je važno proveriti IgG klasu antitela. Postoje brzi serološki testovi, koji pokazuju samo da li ste pozitivni ili negativni na antitela, i eliza testovi, koji su u ogromnoj prednosti jer imaju izražene referentne vrednosti, na osnovu kojih možete da pratite da li antitela opadaju, rastu... Pošto su sve vakcine bazirane na S proteinu, izuzetno je važno da je i eliza test kojim se testirate baziran takođe na S proteinu. Postoje eliza testovi koji su bazirani na N proteinu, kog uopšte nema u vakcinama, i rezultat će pokazati da nemate antitela, a zapravo možda imate.

* INEP je razvio sopstveni eliza test?

- Ideja je nastala kada smo videli kolike su liste čekanja na isporuku testova iz zemalja u koje smo slali upite. A zašto ne bismo napravili naš test, pitanje je koje se samo nametnulo. Imali smo podršku na svakom planu. Koleginica Danica i ja mesec dana nismo izlazile sa instituta. U aprilu smo napravili test, u maju je počeo da se primenjuje. Naš test je validiran u Srbiji i validira se u inostranstvu. Dosad smo uradili preko 40.000 testova, cela epidemiološka studija je urađena s našim testovima.

Faze utvrđivanja prisustva antitela 1. Priprema uzoraka seruma pacijenata 2. U blokovima se pripremaju razblaženja  Foto: ST/V. LUKIĆ 3. Razblaženja se iz blokova stavljaju u eliza ploče, gde se već nalazi antigen virusa  Foto: ST/V. LUKIĆ 4. Dodaje se serum. Ukoliko ima antitela, dolazi do obojene reakcije, to su različite nijanse plave, a nijansa zavisi od količine antitela. Ukoliko nema antitela, ostaje belo. Foto: ST/V. LUKIĆ 5. Na čitaču se odvija reakcija * ceo proces traje oko dva i po sata * u jednoj turi može da se testira 90 uzoraka

* Kako se tumače rezultati INEP eliza testa? Postoji li neka klasifikacija po brojkama koja će nam reći da li smo više ili manje zaštićeni?

- Svaka izmerena vrednost antitela koja je iznad granične vrednosti se tumači da imate zaštitu. Granica pozitivnosti na našem testu je 15. Ali ta granica zavisi od proizvođača testa, negde je ona tri, negde, 1,5... Privatne laboratorije koje uvoze inostrane testove mogu ovog meseca naručiti materijal od jednog proizvođača, a u sledećoj turi od drugog, što vam onemogućava da uporedite rezultate. Moj savet je da uvek radite provereno isti test. Što se tiče pitanja u kojoj meri ste zaštićeni u odnosu na količinu antitela, ne postoji druga granica koja će reći: svi koji imaju preko, recimo, 60 imaju baš dobru zaštitu, a ovi ispod nemaju. Takva studija nije rađena. Ko god ima antitela, ima i neku vrstu zaštite. Odgovor je prilično individualan, neko ima prirodnu predispoziciju da razvija više antitela, da mu se jače aktivira imunski odgovor, međutim, to ne mora da znači da će ta veća količina antitela automatski i bolje da štiti.

* Kakve su vaše procene efikasnosti vakcina prisutnih na našem tržištu?

- Najviše informacija imamo o "Fajzerovoj" vakcini jer je prva počela da se aplikuje. Najbrže razvija antitela, 85 odsto testiranih ljudi razvilo je antitela nakon prve doze i vrednosti su na nivou srednje teške kliničke slike u prirodnoj infekciji. Kad je reč o ruskoj vakcini, sam koncept izrade je drugačiji i najveći broj antitela počinje da se stvara nakon druge doze, ali takođe daje veoma dobar odgovor. Kod kineske vakcine antitela počinju da se stvaraju nekoliko dana pred drugu dozu. Sve vakcine su bezbedne, ali govoreći o efikasnosti vakcina, moram da napomenem da može biti različita u Brazilu i u Srbiji, na primer.

U januaru nije bilo korone Istraživali smo da li se virus javio kod nas ranije, testirali smo ljude koji su dolazili da rade neke druge analize kod nas pre pojave korone, napominje Marija Gnjatović. - Od novembra smo testirali jer imamo obavezu da čuvamo serume pacijenata. Mnogi su u decembru 2019. i januaru 2020. imali jake prehlade, nešto što je ličilo na koronu, probleme sa disanjem, ali to definitivno nije bila korona, to je najjverovatnije bio grip H1N1. Korona se kod nas pojavila 10-15 dana pre zvaničnog prvog slučaja.

* Ostalo je nerazjašnjeno do kraja da li vakcina može da pomogne ljudima koji već imaju razvijena antitela ili ne.

- Vakcina će samo umnožiti količinu antitela, dakle nije tačno da će organizam odbaciti vakcinu. Ali vakcinu morate primiti zdravi. Za ovaj virus je karakterističan taj tzv. dugi KOVID, tako da vakcinu treba primiti tek kad sve to prođe. I između prve i druge doze je vrlo moguće da se neko zarazi jer se još uvek nije razvio dovoljan broj antitela.

* Mišljenja ste da ne treba previše brinuti o mutacijama virusa?

- Postoje ozbiljni mehanizmi za praćenje mutacija. Da se ova priča desila pre 10 godina, ne bismo imali pojma gde je šta mutiralo i na koji način. Dokazano je da ovaj virus definitivno mutira mnogo sporije nego virus gripa. Ukoliko se dese neke značajne mutacije, npr. na tom S proteinu, koji je najvažniji, vrlo brzo će se vakcine prilagoditi i tim novim oblicima, ali nemoguće je da virus mutira toliko brzo da ove vakcine uopšte ne deluju. Virus će konstantno da mutira, na proces imunizacije prvi odgovor virusa će biti mutacija jer on pokušava da opstane. Ako svi imamo antitela da se branimo, on će se menjati da bi opstao.

* Radili ste studiju o kolektivnom imunitetu. Kada je realno očekivati da pobedimo virus na taj način?

- Studija o kolektivnom imunitetu je rađena pod rukovodstvom Medicinskog fakulteta i dr Tatjane Pekmezović, INEP je bio izvođač, na našim testovima smo radili. Kad dođemo do 60 odsto, značajno će se usporiti širenje virusa, sa 80 odsto možemo da kažemo da smo sprečili da se kroz populaciju dalje širi. Međutim, i kolektivni imunitet je nešto što se menja, to je dinamičan proces. U jednom trenutku imate prirodnu infekciju, sada se umešala vakcinacija, imate ljude koji stvaraju antitela i one kojima antitela nestaju. Krajem oktobra smo bili na 20,7 odsto, onda je nastupio ozbiljan talas sa mnogo zaraženih, a zatim i imunizacija. Taj podatak iz oktobra nam sad više ne znači mnogo.

* Na koje pitanje i dalje nemate odgovor?

- Kad će sve ovo da prođe.

Nuklearna energija i korona? * Mnogi se pitaju kakva je veza korone, antitela i Instituta za primenu nuklearne energije (INEP)? - Naša priča nije bez tradicije i nije bez referenci, naprotiv. INEP se već najmanje 30 godina bavi imunodijagnostikom. Naše ekspertize jesu različiti imunološki testovi. Bili smo jedini snabdevači testovima na celoj teritoriji bivše Jugoslavije. U vreme sankcija, kad ništa nije moglo da se uveze, jedini smo mogli da isporučimo svim zdravstvenim centrima po Srbiji tu vrstu testova. Ja sam doktorirala na razvoju testa za trihinelu, deo doktorata sam radila na institutu za javno zdravlje Italije, cela moja priča i priča instituta je okrenuta dijagnostici. Mislim da sam jedina u Srbiji koja ima doktorat na temu razvoja eliza testova i praćenja imunološkog odgovora. Mnogi su se u Srbiji time bavili, ali konkretno za razvoj testova možete na prste jedne ruke izbrojati ljude. Mi smo deo Univerziteta u BG, ne pripadamo zdravstvenom sistemu jer smo naučni institut, ali se bavimo zdravstvenom delatnošću. Imamo naše laboratorije koje rade analize na zahtev, kao privatna laboratorija. Snabdevamo klinički centar, Zavod za transfuziju krvi, proizvodimo antitela, jedini u Srbiji pratimo T ćelijski odgovor na ovaj virus. U našem timu za razvoj testa i epidemiološke studije, praćenje efekata vakcine ima šest ljudi, ali se taj broj povećava ukoliko ima potrebe za tim.