TAJNE SRETENJA: Zašto je 15. februar toliko VAŽAN za Srbiju?

Foto: Medija centar Beograd

Dejan Ristić

Ove godine 15. februara navršilo se tačno 20 godina od kada je Sretenje proglašeno nacionalnim praznikom Srbije i praznuje se kao Dan državnosti.

Mada je Srbija tokom burne istorije imala mnogobrojne važne istorijske datume, kako za Srpski telegraf objašnjava istoričar Dejan Ristić, 15. februar nije odabran slučajno.

- Taj izbor je istorijski utemeljen i ispravan. To je datum koji nas seća na dva prvorazredno važna istorijska događaja. U pitanju su znamenti Orašački zbor (1804) i proglašenje Sretenjskog ustava (1835). Naša domovina je jedinstvena i po tome što njen nacionalni praznik sadrži dvostruki istorijski narativ i veoma snažnu simboliku. U simboličkom i istorijskom smislu naš nacionalni praznik predstavlja istinsko susretanje dva izuzetna događaja, od kojih jedan otelotvoruje naše iskonsko slobodarstvo, a drugi istančan osećaj za pravdu i pravo - ističe Ristić.

Tužno stanje spomeničkog kompleksa Istoričar Dejan Ristić osvrnuo se i na stanje spomeničkog kompleksa posvećenog Prvom srpskom ustanku u Orašcu. - Kompleks je upravo u onakvom stanju kakav je naš odnos prema velikom i neumrlom Karađorđu, kao i njegovim div-junacima. To istorijsko mesto prepušteno je na staranje Narodnom muzeju u Aranđelovcu, lokalnoj samoupravi i malobrojnim pojedincima svesnim njegovog istorijskog i državotvornog značaja - rekao je Ristić.

JEDAN JE NACIONALNI

Naš sagovornik naglašava da svaka zemlja, pa i naša, ima mnogobrojne državne praznike, ali samo jedan koji se naziva nacionalnim.

- Nacionalni praznik je najvažniji dan u godini u jednoj državi, neka vrsta njenog simboličnog rođendana, odnosno praznik koji se proslavlja na potpuno jedinstven način u odnosu na sve druge. U našem slučaju to je Sretenje - Dan državnosti i ustavnosti Srbije. Nažalost, plašim se da je naše poznavanje sopstvene prošlosti mahom veoma površno, dobrim delom stereotipno i saznajno neutemeljeno. Pokazatelj toga je i sveprisutna svest o tome da praznike isključivo doživljavamo kao neradne dane. Sve dok se prema sopstvenoj prošlosti i identitetu budemo odnosili na taj način ne možemo očekivati da se, kao narod, istinski uzdignemo i povratimo staru slavu - rekao je čuveni istoričar.

Malo poznate stvari o Sretenju Vožd Karađorđe nije bio prvi, već treći izbor za vođu ustanka. Na skupštini najuglednijih iz Šumadije prvo je predložen Stanoje Glavaš, pa knez Teodosije Marićević, koji je ukazanu čast odbio i predložio Karađorđa za vođu ustanka, što je i prihvaćeno Karađorđe je važio za darovitog vojskovođu, ali i čoveka preke naravi. Međutim, njega je krasio snažan osećaj za pravdu i spremnost da za slobodu svoga naroda podnese i apsolutnu žrtvu, tj. da strada za sopstvene ideale i principe Ustav Kneževine Srbije izradio je Dimitrije Davidović po ugledu na ustave Švajcarske i Belgije, na vrlo slobodouman način. On je smislio i sam termin ustav, verovatno želeći da pokaže da se vladalačka samovolja najbolje može (za)ustaviti samo ustavom Prvi srpski ustav je zbog svojih slobodumnih ideja izazvao je strah u celoj Evropi. U Austriji su pitali šta će jednoj vazalnoj državi ministarstva, dok je turski ministar inostranih poslova Sretenjski ustav nazvao "zarazitelnom konstitucijom". Ruski poslanik u Carigradu Butenjev je u trenutku kada mu je Mihailo German ponudio na uvid tekst Ustava skočio kao oparen i uzviknuo: "Kako? To ja neću da držim u svojoj kancelariji" Davidovićev ustav, usvojen na Sretenje 1835, važi za prvi predlog ustava Kneževine Srbije iako zapravo to nije bio. Još za vreme Prvog ustanka je ruski izaslanik knez Rodofinikin izradio Nacrt ustava koji nikada nije usvojen

RAZLOG ZA PONOS

Ristić je posebno istakao važnost prvog Ustava Kneževine Srbije, koji je donet na Sretenje 1835.

- Mnogi od nas danas, opterećeni turobnom svakodnevicom, sve manje imaju potrebu za obogaćivanjem i objektivizacijom svojih znanja o prošlosti. Iako je to donekle razumljivo, postoje oni događaji koje nipošto ne smemo devalvirati. Jedan od njih je i proglašenje Sretenjskog ustava 1835, budući da se, pored ostalog, radi o našem prvom ustavnom aktu, ali i o jednom od najdemokratskijih ustava u čitavoj Evropi toga doba. Ukoliko to nije razlog za ponos i zahvalnost, ne znam šta jeste - zaključio je Ristić.