KAKO SE BIRA PATRIJARH? Jedan uslov mora da se ispuni, sve je do detalja isplanirano!

Foto: Aleksandar Nalbantjan

Pravilnik SPC podrazumeva da se Izborni sabor mora organizovati najkasnije tri meseca od upokojenja prethodnog patrijarha, a za njegov rad je potrebno učešće najmanje dve trećine članova.

Na početku Sabora, episkopi se zaklinju da će voditi računa o dobru i interesu Crkve, otadžbine i naroda i da će glasati za najboljeg. Izbor patrijarha se sprovodi tako što se tokom prvog kruga glasanja učesnici Sabora izjašnjavaju o tri episkopska kandidata, tajnim glasanjem.

Ukoliko se posle prvog kruga pojavi ime sa natpolovičnom većinom glasova, onda se u drugom krugu glasanja vladike opredeljuju za ostala dva kandidata.

Natpolovičnom većinom mora da bude izabrano i ime drugog kandidata, nakon čega se pristupa narednom krugu glasanja za trećeg takmaca za patrijaršijski tron i ponovo je uslov dobijanje natpolovične većine glasova. To znači da se krugovi glasanja mogu i ponavljati, sve do momenta dok se ne dobiju imena tri obavezna kandidata.

Kada episkopski arhijereji odrede tri kandidata, njihova imena se stavljaju u zapečaćene koverte unutar Jevanđelja, nakon čega se Jevanđelje stavlja na časnu trpezu u oltaru. Posle molitve priziva Svetog duha Patrijaršijskog kapeli, najstariji monah, a to će ovog puta biti arhimandrit Matej Ristanović, izvlači jednu od koverti, koju predaje predsedavajućem Sabora.

 

Arhijerej koji je do tog trenutka vodio Sabor je upravo onaj koji dobija čast i obavezu da saopšti ostalima episkopima ime novog patrijarha. On takođe otvara i druge dve koverte kako bi se svi učesnici Sabora uverili da su izbori bili regularni.

Ovaj način izbora poznat je pod nazivom Apostolski žreb. Iako retka, ova praksa je legitimna i poreklo vodi iz novozavetnog izbora apostola Mateja, koji je žrebom izabran posle Judinog izdajstva. Zbog toga je uvedena u Ustav SPC. POGLEDAJ GALERIJU

Apostolski žreb je u SPC umesto glasanja prvi put uveden u maju 1967. godine na redovnom zasedanju sabora. To je najverovatnije urađeno kako bi se onemogućilo mešanje politike u izbor verskog poglavara, jer je politički uticaj na crkvu bio dominantan u autoritarnom sistemu koji je bio prisutan za vreme komunizma u Jugoslaviji.

Ipak, žreb je postao stalna praksa tek 1990. godine, kada je episkop raško-prizrenski Pavle zamenio na tronu obolelog poglavara Germana, tokom čijeg je mandata definisan ovaj sistem.

 

Sabor je princip apostolskog žreba promenio 2000. godine u želji da se poglavar SPC ponovo bira glasanjem, ali je pet godina kasnije ta odluka povučena. Prema tvrdnji jednog od vladika, motivi tog povlačenja bili su to što se i tada smatralo da je uticaj politike na dešavanja u Crkvi i dalje prisutan.

Na taj način je 2010. patrijarh Irinej odabran za ovu poziciju. Tokom službe su koverte sa njegovim i imenima još dvojice vladika stavljene u koverte, a one u jevanđelje. U tačno određenom delu službe jedan od monaha, izabran od strane Sabora, izvukao je baš njegovu i time je Irinej postao 45. poglavar SPC.

Inače, vladike su dobile detaljan raspored koji je do detalja isplaniran. Prema tom rasporedu današnji dan će im izgledati ovako. Počeli su u 8.45 oblačenjem arhijereja, a u 9 sati je počela Sveta liturgija koja traje do 11 časova. 

Raspored do kraja dana izgleda ovako:

11.00 - Kafa i doručak u Parohijskom domu Svetosavskog hrama

12.00 - Priziv Svetog duha i početak zasedanja Sabora

13.30 - Pauza za kafu

16.00 - Ručak u Parohijskom domu

16.30 - Nastavak zasedanja do 18.30 sati

19.30 - Večera u Patrijaršiji SPC