SVAĐA U KRIZNOM ŠTABU ZBOG FAJRONTA! Za vikend sve pod ključem, od ponedeljka - kafići do 14, 17 ili 18 sati!?

Foto: ST/V. LUKIĆ

Sukob mišljena u Kriznom štabu oko uvođenja novim, oštrijih mera

Dakle, katanac na sve kafiće, restorane, tržne centre, kladionice, teretane i sve druge objekte osim pumpi, apoteka i prehrambenih prodavnica u subotu i nedelju, a od ponedeljka skraćenje radnog vremena ugostitelja i većine ostalih.

VIŠE I NE KRIJU

Sednica štaba prvobitno je bila najavljena za utorak (dr Kon), potom je premijerka Ana Brnabić rekla da će najverovatnije biti održana u četvrtak, a onda je zakazana za danas u 11 časova. Kako nam je potvrdilo više sagovornika, razlog su očigledna neslaganja medicinskog i takozvanog privrednog dela. U međuvremenu, zabeležen je najveći broj umrlih u danu u poslednja dva meseca, čak 24.

- Nema sumnje da će za vikend gotovo sve biti zaključano, tu se svi slažu. Međutim, kada je u pitanju radno vreme tokom sedmice, pre svega kafića i restorana, ali i tržnih centara, tu već slaganja nema. Lekari iz štaba traže od sedam do deset dana potpunog zatvaranja, koje bi obuhvatilo dva vikenda, ali pristaju i na drastično skraćenje radnog vremena od ponedeljka do petka. Njihov predlog podrazumeva da to bude do 14 časova - objašnjava naš izvor iz drugog, privrednog dela štaba.

Kako kaže sagovornik Srpskog telegrafa, čini se da je ipak realnije skraćenje od dva ili tri sata, to jest do 18 ili 17 časova radnim danima.

- Jasno je da će sednica biti burna. Prethodnih nedelja članovi štaba trudili su se da u javnosti iskazuju prividno jedinstvo, ali sada se već otvoreno prozivaju i okrivljuju među sobom - ukazuje naš izvor napominjući da će na kraju morati da se postigne neki kompromis.

Otkriven test koji pokazuje da li ćete umreti od korone Naučnici su razvili test krvi koji može efikasno da uoči pacijente koji imaju veliki rizik da dobiju teži oblik koronavirusa. Stručnjaci sa Kraljevskog koledža u Londonu kažu da su napravili test koji može da otkrije protein direktno povezan s rizikom od smrtnog ishoda ili teškog KOVID oboljenja, preneo je Dejli mejl. - Protein GM-CSF smatra se odgovornim što se imuni sistem raspada i izaziva oštećenje organa ili smrt kod nekih pacijenata. Međutim, ukoliko se otkrije na vreme, tokom prijema pacijenta u bolnicu, lekari mogu da reaguju agresivnije i moguće je da napadnu GM-CSF postojećim lekovima koji se koriste za lečenje artritisa. Smanjenjem nivoa proteina bi se smanjio rizik da neko teško oboli ili umre - objasnili su istraživači. U studiji koja je obuhvatila više od 500 pacijenata tim naučnika je otkrio da su nivoi proteina poznatog kao citokin bili znatno viši kod teško obolelih ljudi i čak deset puta veći kod ljudi koji su kasnije preminuli.

 

KOJI JE MINIMUM

Niški epidemiolog Branislav Tiodorović poručio je da je jasno i glasno ljut.

- Na poslednjoj sednici u petak jasno smo stavili do znanja članovima kriznog štaba da smo razočarani jer se ne uvode strože mere iako mi na tome insistiramo već neko vreme. Naročito pred Zadušnice tražili smo da se uvedu ograničenja ne za vikend, kako je na kraju bilo, već minimum od sedam do deset dana, i to tako što bi sve radilo do dva posle podne, a tokom vikenda ništa - istakao je Tiodorović za Novi magazin.

 

Dr Marija Gnjatović objašnjava kada se vakcinisati ako preležite KOVID-19 Mnogi koji su preležali koronu pitaju se kada je bezbedno da se vakcinišu, to jest posle koliko vremena nakon izlečenja treba da prime vakcinu i koju. Dr Marija Gnjatović sa Instituta za primenu nuklearne energije (INEP) objašnjava za Srpski telegraf: - Preporuka je da se vakciniše i osoba koja je preležala koronu, vakcina će stimulisati još jači imunski odgovor, dakle ne može nikako da škodi. Sinofarm i sputnjik-V su se već pokazale kao dobre vakcine posle preležane korone, a sada se vidi da su i "Fajzerova" i oksfordska odlične za one koji su se i prirodno izborili sa virusom. n Često se dešava da se ljudi posle prve doze vakcine zaraze, kakva je preporuka za revakcinaciju kod njih? - Čim potpuno ozdrave, treba da prime i drugu dozu, ta druga doza ne škodi ukupnom procesu imunizacije, naprotiv. Pokazalo se i da je jedna doza dovoljna da se razviju antitela, ali druga je dobra da bi se produžio odgovor.