POTRESNA ISPOVEST MAJKE NAJMLAĐE ŽRTVE AGRESIJE: NATO ubice nisu dale da moja beba odraste!
IZVOR: Milan JOVANOVIĆ - 04.04.2021 | 17:30
U ovo doba godine nekako mi je svaki dan isti. Proleće, a nije proleće, Vaskrs je, a nije Vaskrs. Otvore se rane, za koje nema leka i vrate se slike koje nikad ne mogu da se izbrišu iz mozga.
Foto: Privatna arhiva
Ovako za Srpski telegraf govori Marija Tošović iz Merdara kod Kuršumlije, majka 11-mesečne bebe Bojane, najmlađe žrtve zločinačke NATO agresije, koja bi 28. aprila napunila 23 godine, uživala u životu, studirala, volela... Ubijena je kasetnim bombama u naručju 29-godišnjeg oca Božine. Marija, tada u sedmom mesecu trudnoće, čudom je preživela.
OTKOPAVALI RUKAMA
Iako je tokom obnove zemlje Mariji i njenoj ćerki sagrađena kuća, kaže da bi sve dala samo da su njeni živi i da se ta kobna noć nikada nije desila.
- Tog 10. aprila 1999. legli smo ranije da bismo sutradan proslavili Vaskrs. Nešto pre ponoći probudila nas je tutnjava i sa jezom smo shvatili da je u blizini pala bomba. Zavili smo Bojanu u ćebe i sišli u podrum, nadajući se da smo tamo bezbedni, dok su oko naše kuće gruvale bombe. Zaboravili smo flašicu s mlekom, suprug se vratio po flašicu do kuće. Kada je stigao ponovo u podrum, uzeo je Bojanu u naručje, čučnula sam pored njih i kada je bomba udarila u temelj, sve nas je zatrpala zemljom. Od siline udarca usta su mi bila puna krvi - bio je to direktan pogodak tomahavka - priseća se Marija košmarnih scena.
Iako teško povređen, Božina je dozivao suprugu Mariju, govoreći joj da se ne plaši.
- Čula sam da me neko zove, to je bio moj suprug, on je takođe bio zatrpan zemljom i gredama. Bio je ranjen, ali u svesnom stanju, pričao je. Nakon toga stigli su moj otac i brat, koji su rukama pokušavali da nas izvuku iz zemlje. Bombe su padale celu noć - priča Marija.
Proglasili je AlbankomNa svu svoju muku, Marija je u jednom trenutku postala žrtva bezdušne antisrpske propagande. Naime, pojedini mediji su je predstavili kao Albanku s Kosova, a za to je saznala od rođake koja živi u Nemačkoj i koja je videla sramni prilog. Potresno svedočanstvo svojevremeno je zabeležila i ekipa ruske televizije i emitovala je u udarnom terminu. |
Prvi koji su pritekli u pomoć bili su Marijini roditelji i brat, koji su iz gomile ruševina izvukli Bojanu, koja je već bila mrtva. Marijin otac Savo i brat Mirko su golim rukama otkopali Božina i Mariju, a zatim ih odneli na put ispod nadvožnjaka kako bi koliko-toliko bili zaštićeni od bombi.
- Moj tata je jedini video da se moja beba ugušila. Pitala sam gde je, a oni su mi rekli da su je odneli kod moje majke. Božin je bio nepokretan, ali još živ. Celu noć smo proveli ispod nadvožnjaka, dok nije svanulo i prestalo bombardovanje. Tada sam primetila da moj muž više ne diše. Umro je, zakukala sam, a moji su mi tada rekli da mi je i ćerka mrtva - priseća se Marija.
BOG UBLAŽIO RANE
Tešku povređenu ženu prebacili su u Kuršumliju, pa u bolnicu u Prokuplju. Dugo se lečila, ostali su brojni ožiljci po celom telu, ali, kako kaže, najveći i najteži na duši. Iako i sama povređena, uspela je da održi trudnoću i da 17. juna iste godine rodi ćerku Anđelku. Kao da je bog želeo da joj bar donekle ublaži ranu za ubijenom Bojanom.
Foto: Privatna arhiva
- Anđelka sestru, nažalost, nije zapamtila. Ponekad sa tugom kaže da bi, da nije bilo prokletog rata, sada imala stariju seku. Posebno joj je teško kada se sretne s bratom od strica, koji je rođen mesec dana pre Bojane. Tada zaćuti, a samo ona i ja znamo kako nam je u duši - kaže Marija.
Ćerka Anđelka budući menadžerMarijina ćerka Anđelka uskoro puni 22 godine. Trenutno je na trećoj godini fakulteta u Kuršumliji, sprema se za poziv industrijskog menadžera. - U današnje vreme teško je da se preživi čak i kad oboje roditelja rade, a zamislite tek kako je samohranoj majci. Ipak, ne damo se i borimo, ne damo da nas život slomi jer smo jedna drugoj najveća podrška. |
I OVU DECU SU UBILIMilica Rakić (3) 17. april Poginula od gelera na noši u Batajnici. Spomenik ovoj devojčici u tašmajdanskom parku je simbol stradanja dece u agresiji Alijanse Marko Simić (2) 31. maj Stradao je u očevom naručju u Novom Pazaru pošto su se zatekli u prodavnici u trenutku kada je počelo bombardovanje. Samo nekoliko dana pre kobnog događaja proslavio je rođendan Dajana (5) i Stefan (8) Pavlović 27. maj Oboje su s ocem Vladimirom tragično stradali od direktnog udara projektila u porodičnu vikendicu u Ralji, gde su se sklonili iz Beograda. Uz teške posledice, preživela je samo majka Branislava Dragana Dimić (3,5) 10/11. april Stradala je u mestu Staro Gracko, na KiM, od kasetne bombe koja je probila tavanicu i pala na njen krevet. Od bola izbezumljeni otac Siniša nosio je njeno telo do prištinske bolnice, gde su lekari mogli samo da konstatuju smrt |