DANAS JE PREPODOBNI ZAHARIJE: Pretprazništvo BLAGOVESTI
IZVOR: Republika - 06.04.2021 | 05:30
Sin Kariona Misirca, koji ostavi ženu i decu i zamonaši se. Zahariju uzme otac k sebi, pošto ga majka nije mogla da ishrani. Iako mlađi od mnogih staraca u Skitu, udostojio se bio većih blagodatnih darova nego mnogi starci.
Foto: printscreen
Od blagodati Božje osećao je kao da mu gori cela unutrašnjost njegova. Na pitanje svetog Makarija, ko je pravi monah, odgovori Zaharija: “Onaj ko sebe neprestano prinuđava na zapovesti Božje”.
A na pitanje avve Mojseja, šta znači biti monah, Zaharija skine svoju kamilavku i zgazi nogama pa reče: “Ako čovek ne bude ovako sokrušen, ne može biti monah!” Bio velikim svetilom među monasima u pustinji, i mlad se upokojio u Gospodu.
Tropar (glas 4):
Danas je početak vaseljenske radosti, da zapevamo pretprazničko otkrivenje, jer evo Gavrilo dolazi, noseći Djevi blagovest i kliče Joj: Raduj se, blagodatna, Gospod je s Tobom!
– Šta čoveku vredi. Ti Gospode, reče.
Da sva svet prostrani u svojinu steče,
Kada mora danas il’ sutra umasti.
A stečeno blago njega nadživeti!
Šta vredi da krunu on na glavu stavi
Kad je iza sebe mora da ostavi!
Šta mu vredi zlato i hrpa od srebra
Kad proraste trava kroz suha mu rebra!
Šta pomaže svila, biser i jestiva.
Kad ga sunce više ne sagleda živa!
Izgubi li dušu, šta mu svet pomaže?
Tel'o mu bez duše u grob se polaže.
Telo mu i duša, oboje umrli.
Svako svojim putem svome grobu hrli.
Dva mrtvaca tada ljudi sahranjuju,
Ni za jednim od njih gorko ne tuguju.
O nek čuva dušu ko razuma ima,
Opomenu jasnu Ti si dao svima.
Duša je jedino što se može spasti.
Sve drugo u svetu – i svet he propasti.
O Gospode dragi, kad Tvoj savet znamo.
Još i silu Tvoju i pomoć trebamo.
O pomozi, blaže, našoj grešnoj duši,
Dim sujete svetske da je ne uguši