MLADI TATA SAŠA KOVAČEVIĆ IZ KOTEŽA NE KRIJE DA JE BIO ŽRTVA PORODIČNOG NASILJA! Žena ga tukla, branila da jede, ali NAJGORE JE PROŠLO njihovo DETE!

Foto: printskrin/youtube

Od Nove godine, kako piše Objektiv, Saša živi u centru Koteža sa svojim dvogodišnjim sinom, a samo 150 metara dalje, maltene u istoj ulici, živi i njegova, još uvek zakonita supruga. Njih dvoje su bili u braku dve godine, a isto toliko su se i poznavali pre toga.

Veza je, iako na daljinu, funkcionisala normalno i, prema Sašinim rečima, nije bilo nikakvih naznaka da će Ružica, koja je ranije radila kao vaspitačica, potpuno promeniti svoje ponašanje. Venčali su se u septembru 2018, a manje od tri meseca kasnije dobili su željno iščekivanu prinovu.

Kako navodi, njihov odnos je počeo da se dramatično menja nagore nakon što je ona ostala trudna. Sve do šestog meseca trudnoće je živela u Orahovcu, na Kosovu i Metohiji, ali je morala da se preseli u Beograd jer je imala tešku trudnoću.

Prema Sašinim rečima, tada je prilikom njihovih međusobnih svađa znala čak i da se udara rukom po stomaku. Nakon porođaja je sve krenulo nagore – stalna prebacivanja, kritike, nepoverenje prema Sašinim roditeljima (koji žive u neposrednoj blizini), i konstantna tenzija u kući.

– U nekim situacijama mi je čak zabranjivano da jedem, iako sam radio dva posla. Nisam očekivao da će na dete da se tako odrazi ta situacija – priča nam Saša.

On navodi da je vremenom došlo i do fizičkog sukoba, te da ga je Ružica gađala pepeljarom i počupala mu deo kose.

– Došlo je i do fizičkog kontakta između mene i nje, gde sam se bukvalno branio kada me je gađala pikslom. Ona je zadobila povrede prilikom pada, meni je iščupana kosa. To je nešto čega više ne bih voleo ni da se sećam – rekao je potreseni muškarac.

Prema njegovim rečima, dan posle su došle Ružicina majka i sestra, i pod pretnjom mu odvele dete, koje je u tom trenutku imalo godinu dana. Saša tvrdi da je nakon povratka dete bilo preplašeno kada bi ostalo bez majke, što ga je navelo na zaključak da je tokom boravka na KiM često ostavljano samo.

Nakon povratka u Kotež stvari se nisu popravile – prema Sašinim tvrdnjama i dalje je vikala na dete, vređala ga, govorila mu najružnije stvari, bacala ga na krevet… On navodi da se pored toga događalo i da dobije ojed jer ga majka nije dobro obrisala.

Saša, kako navodi, nije sve to prijavio tada jer je bio ucenjen da će dete zauvek odvesti na KiM, i da više neće moći da ga viđa. U avgustu 2020. je Saša prvi put odlučio da se nekome obrati za pomoć, tako što je zlostavljanje prijavio policiji, a ubrzo potom je podneo i zahtev za razvod braka.

Kako nam priča ovaj muškarac, zlostavljanje i zanemarivanje je ostavilo ozbiljne posledice na dete – on sa dve godine i četiri meseca još uvek maltene ne priča, ima problem sa socijalizacijom, plaši se dece, ne žvaće jer je navikao na pasiranu hranu.

Evaluacija deteta koja je obavljena u stacionaru u Lipovici je pokazala da je motorički on na nivou deteta od jedne i po godine, a govorno na uzrastu od 10 do 13 meseci. Kako Saša navodi, čak i kada mu je konstatovana razvojna disfazija, majka je na sudu izjavila da dete nije bolesno, te da kod nje priča, a kod oca ne.

Foto: printskrin/youtube

– Nažalost, morao sam da snimam kako ona vrši psihičko nasilje jer nisam znao kako ću da dokažem nasilje nad detetom. Za nasilje nada mnom manje-više, ja doživljavam stres svakodnevno, ali smatram da dete od godinu i 3-4 meseca ne treba da doživi to što je doživeo, pogotovo ne od majke. Iako sam je hiljadu puta opomenuo, pokušao na razne načine da razgovaram sa njom, nije vredelo. Prvi od ta dva snimka je sa godinu i 3-4 meseca, a drugi je sa godinu i 9 meseci. Smatram da je bilo i fizičkog nasilja, što sam jednom i prijavio, jer mi je prilikom primopredaje dovela dete koje je imalo razbijenu usnu, uz izgovor da je on nju ujedao, i da je navodno ujeo sam sebe za donju usnu - potreseno je rekao Saša za Objektiv.

Brakorazvodna parnica je trenutno u toku, a Saša ističe da jedva čeka da se okonča, kako bi konačno mogao da živi u miru. Što se tiče deteta, on redovno ide na tretmane u stacionar Zavoda za psihofiziološke poremećaje i govornu patologiju "Profesor dr Cvetko Brajović" u Lipovici, i napredak u socijalizaciji i govoru je već primetan, što Kovačeviću daje vetar u leđa i jača nadu da će njih dvojica jednog dana živeti normalno i srećno, kao i svi drugi.

Saša kaže da je odlučio da iznese javno svoju priču kako bi ohrabrio sve roditelje, i majke i očeve, da se bore za svoju decu i da čine sve što je u njihovom najboljem interesu.