U SLOBU SMO GLEDALI KAO U SPASITELJA, A MARIJA PORED KRSTA U VILI NA CETINJU DRŽI I OVO: Ispovest Miloševićevog bliskog saradnika koji mu je ostao veran do samog kraja

Foto: youtube.com/ Azra Redžić Radulović/ST/N. MANDIĆ

Foto: Ilustracija

Kaže da nikada neće zaboraviti 24. april 1987. godine. Tada je Milošević prvi put došao u Milovanovićevo rodno Kosovo Polje.

– Dolazili su dole mnogi političari i mi Srbi s Kosmeta smo u njih gledali kao u spasitelje koji će nas sačuvati od albanskih terorista i nasilja kojem smo bili izloženi. Milošević je, kao nijedan do tada, imao nešto posebno u sebi i ono što sam prvog dana video u njemu nije bledelo nikada. Naprotiv, samo je upotpunjavalo sliku jednog srpskog gorostasa, pravog Srbina spremnog da predvodi državu. Tada mi je bilo jasno da će on voditi Srbiju, ništa tu nije moglo drugačije da bude. Jednostavno, nije mu bilo premca – prebira po sećanjima naš sagovornik detalje prvog susreta sa Miloševićem.

ODREKLI GA SE MNOGI DRUGOVI

Ne gospodin, nego “drug Minja”, kako s ponosom ističe, priča nam da je taj slučajni susret kada je Milošević izrekao i ono čuveno “Niko ne sme da vas bije”, vremenom prerastao u veliko prijateljstvo. Milovanović je, naime, jedan od retkih „slobista” kojse svog predsednika nije odrekao posle 5. oktobra.

– Mnogi su ga se drugovi odrekli kad je otišao s vlasti, a ja ne. Neka je svakome na čast. Idem i uvek ću da hodam uzdignuta čela i čistog obraza, jer sam bio na strani pravde. Pogledajte samo ko je iz SPS izmakao toj pravdi i biće vam jasno ko ga je izdao – zagonetno poručuje Minja.

BANETU FALILE GUSLE

Predvodnika pete kolone, kako dodaje čovek upućen u skoro svaki detalj iz života svog idola, Sloba je sam u jednom trenutku imenovao.

Foto: <a href="http://www.profimedia.rs" target="_blank">www.profimedia.rs</a>

Slobodan Milošević u Hagu

– Iz Haga je zvao telefonom i obratio se nama kao članovima Izvršnog odbora, rekavši da Branislav Ivković mora da bude isključen iz stranke, jer predvodi petu kolonu. Tada je i sam Ivković bio prisutan i prvi se javio za reč. Elokventan kakav jeste, krenuo je da se pravda i Slobu da kuje u zvezde, samo što i gusle nije uzeo… Izgovor mu je bio da mu to smešta projulovska grupa u partiji. Međutim, od nas je traženo da se izjasnimo o tom predlogu i samo ga je nas sedmoro podržalo u tome. Ako je tako rekao moj predsednik, ko sam ja da mu protivrečim ili sumnjam u njegovu odluku – pita se Milovanović, dodatno idealizujući Miloševićev portret.

MILUTINOVIĆ NAJVEĆI IZDAJNIK

Ipak, za najvećeg izdajnika, sagovornik Objektiva pominje jednog drugog socijalistu, inače visokog funkcionera i u partiji, a posebno u državi tog doba.

– Milan Milutinović je bruka srpskog naroda. Tri kuće od vile „Mir” je bila daleka njegova rezidencija, a bili su kućni prijatelji. Nekoliko puta se pokušavalo stupiti u kontakt sa njim tih dana, ali uzalud. Slavica Đukić Dejanović i ja smo išli kod njega lično, ali nije hteo da nas primi. Slobodan ga je zvao, nije se javljao. Tad je meni sve bilo jasno. Sama činjenica da je jedini od Srba oslobođen u Hagu govori dovoljno ko je izdajnik nad izdajnicima – podvlači Minja, dodajući da ima još drugova koji i danas uživaju zaštitu vlasti zbog saradnje sa DOS.

HAŠKA ODBRANA

Skromno ističe da je imao udela u pripremanju Miloševićeve odbrane.

– On je hteo da se prethodno detaljno informiše o svakom svedoku koga tužilaštvo izvodi. Pokojni Živorad Igić i ja smo tako prikupljali informacije sa terena i obaveštavali ga o životu svakog od njih, na osnovu čega se Slobodan dostojanstveno branio. Mi zapišemo šta nam kažu ljudi o tom i tom svedoku, a onda nas Sloba popodne pozove i mi mu sve to izdiktiramo. On to onda zapiše i uveče napravi strategiju za sutradan. Zato je bio tako spreman, što je oduševljavalo pravnike u Hagu. Mnogi su ga poštovali, u šta sam se lično uverio pošto sam dvaput bio tamo – navodi Milovanović.

Foto: <a href="http://www.profimedia.rs" target="_blank">www.profimedia.rs</a>

Slobodan Milošević

PRVI SUSRET SA MIROM

Kaže da Miloševićevu suprugu Miru Marković nije poznavao sve do 1997. godine, pa nam prepričava taj prvi susret.

– Bilo je to u Karađorđevu negde pred Novu godinu. Zvao me je predsednik da dođem tamo zato što me je veoma cenio i imao mnogo poverenja koje ja nikad nisam izneverio. Slobodan je takav bio, odmah mi je ponudio da nešto pojedem i popijem, a Mira je bila intelektualka sa vizijom od 50 godina unapred. Kad je videla da ćemo da pričamo nasamo, povukla se u druge prostorije rekavši da ne želi da nam smeta. Posle toga viđao sam je često, posebno kada se sve ovo oko Slobe izdešavalo – priča Milovanović i pokazuje zajedničku fotografiju iz 2001. iz Moskve.

MARIJA KAO SESTRA

Sa Marijom Milošević poslednji put sreo se u leto 2018. na Cetinju, gde ona boravi od odlaska iz Srbije.

– Posetio sam je kao svoju sestru. U kontaktima sa Mirom, ona me je molila da kad god odem u Crnu Goru posetim Mariju, a onda je izvestim o tome kako joj ćerka izgleda. Dva sata sam bio Marijin gost pre skoro tri godine i dosta smo pričali. Tačno je da je mnogo razočarana u ovu državu, kako da ne bude. Inače, ona u kući čuva krstaču sa Slobodanovog groba, koja je prema želji porodice išla paralelno sa piramidom. Kuća joj je puna knjiga i slika, a u dvorištu ima bar tri velika kaveza u kojima je nekoliko ruskih ovčara – otkriva Milovanović.

Foto: Tanjug

Grob Slobodana Miloševića u Požarevcu

I PIRAMIDA I KRST

Ispalo je tako, kaže, ne zna ni on sam zašto, da na sahrani Miloševića u Požarevcu nosi tzv. piramidu a imenom pokojnika.

– Sigurno je tako porodica htela, i to je za mene bila ogromna čast. Slobodanu se spočitavalo da nije vernik i da ne ide u crkvu. On je prvo trebalo da bude sahranjen u Moskvi i pokojni Bogoljub Bjelica, koji je bio pravi asketa u SPS, u razgovoru sa Mirom dan posle Slobine smrti bio je vidno razočaran što će predsednik počivati ovde. Rekao joj je: „Dobro, Miro, neka bude sahrana u Srbiji, ali ja neću dozvoliti da se Sloba sahrani bez sveštenika i krsta”. Ona se složila sa tim, a znamo šta je posle bilo i kako je tadašnja vlast bila nemilosrdna oko sahrane. Zato tvrdim i uveren sam u to da Srbija može da krene napred jedino ako izgradi crkvu pokajnicu posvećenu Slobodanu Miloševiću, da se kao narod kolektivno pokajemo zbog svega što je na pravdi Boga urađeno jednom predsedniku, velikom Srbinu koji je svoj život dao za otadžbinu – zaključuje Milovanović svoju ispovest za Objektiv.