DA LI TINEJDŽERI TREBA DA SE VAKCINIŠU!? Evo šta kažu najeminentniji srpski stručnjaci!

Foto: Tanjug/AP

Lekari odgovaraju na pitanja da li mladi treba da se vakcinišu i da li vakcina može da utiče na reproduktivno zdravlje.

U ovom trenutku, u Srbiji je za mlade od 16 do 18 godina odobrena Fajzer-Biontekova vakcina.

Zašto i oni treba da se vakcinišu?

Dr Snežana Rsovac, pedijatar pulmolog u Dečjoj klinici u Tiršovoj odgovara da su to aktivna deca, tinejdžeri, na pola puta da postanu zreli ljudi. 

- Jesu izloženi većoj mogućnosti da se razbole od kovid infekcije, i da imaju i oni neku težu formu, u smislu teške upale pluća, a da ne govorimo o drugim stvarima koje su se dešavale i kod ove grupe pacijenata u prethodnom periodu. Ja sam apsolutno za to da deca u ovoj starosnoj kategoriji, čak i ako nemaju hronične bolesti, da se vakcinišu, a ako nemaju hronične bolesti, kao što su gojaznost, dijabetes, srčane slabosti, takođe treba da budu vakcinisani.

U Americi i Kanadi, vakcina Fajzer-Biontek odobrena je i za uzrast od 12. do 15. godine.

Takva odluka verovatno će biti doneta i za Evropu. Da li to može da utiče na reproduktivno zdravlje?

Dr Zoran Stanković, generalni sekretar Svetske federacije za dečju i adolescentnu ginekologiju kaže da adolescencija traje između 10. i 20. godine života.

- U suštini ova vakcinacija se podržava, jer se zna da nema uticaja na genom jedinke, samim tim nema uticaja na trenutnu i kasniju fertilnu sposobnost. U pojedinim zemljama postoji veći broj adolescentnih trudnoća, a to je u ovom periodu rizično, odnosno adolelescentkinje spadaju u rizičnu grupu da razviju teže simptome ako dobiju kovid infekciju. Treba istaći da moderne metode kontracepcije nemaju interakciju sa vakcinacijom. Ono što je poznato, to je da može imati određene uticaje na menstrualni kalendar, mesec-dva, ali ni to ne treba da brine korisnice, jer ta odstupanja su u fiziološkim okvirima.

Ovih dana mnogi pitaju - da li da prime drugu dozu AstraZeneka vakcine, ili da kombinuju vakcine različitih proizvođača?

Pavle Zelić iz Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije kaže da, ako je primljena prva doza te vakcine, treba primiti i drugu dozu.

- To je rekla Svetska zdravstvena organizacija, Evropska agencija za lekove i naša Agencija za lekove, data je jednoglasna preporuka na svetskom, evropskom i nacionalnom nivou. I dodao bih da Agenciji za lekove nije prijavljena ni jedna jedina neželjena reakcija tipa krvnih ugrušaka, tromboembolije, niti bilo šta slično posle davanja prve doze, ni u ovih dvanaest nedelja, ni sada posle druge doze. Konačno, naglasio bih da bez studija koje pokazuju da mogu da se kombinuju dve vakcine, odnosno da je to bezbedno, mi sigurno nećemo doneti odluku da se može primiti druga doza druge vakcine.

Posle vakcine, neretko se javlja i temperatura? Treba li je obarati?

Zelić kaže da povišena telesna temperatura jeste jedna od očekivanih i učestalih reakcija posle vakcinacije antikovid vakcinama.

- Ona može ići do 39,5 ređe i više ali nikada ne dostiže ekstremne vrednosti, i nikako nije razlog za zabrinutost, to je jedna od očekivanih nuspojava koja pokazuje da vakcina radi, da imunski sistem reaguje na imunizaciju, može se primeniti neki blagi antipiretik, paracetamol ali ponavljam, to je očekivana nus pojava, kratko traje i ne ostavlja nikakve posledice.