(VIDEO) OVDE SE SUNCE DVAPUT RAĐA: Lepenski vir je domaćin JEDINSTVENOG prirodnog fenomena koji je omogućio OPSTANAK i razvoj civilizacije!

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

Sunce se, samo na toj lokaciji, dva puta rodi.

Dvostruki izlazak sunca iznad Lepenskog vira, neverovatan je astronomski fenomen koji je tek nedavno i komplikovanim matematičkim formulama dokazan od strane naučnika Aleksandre Bajić i Hristivoja Pavlovića.

Dakle, tačno se zna na kojoj tački treba da stojite da biste na planini Treskovac u Rumuniji, sa srpske strane Đerdapske klisure, ugledali kako sunce počinje da izlazi, a potom se "predomisli" i nastane sumrak. Potom se ponovo pojavi i "kreće" vrhom planine formirajući oreol i veliku senku na njenom strmom obronku, da bi se konačno pojavilo u svom punom sjaju, navodi Telegraf.

Jedna tačka i jedan dan u godini. Baš na mestu drevne civilizacije Lepenaca, ispred muzeja arheološkog lokaliteta "Lepenski vir".

Nije to nikakva slučajnost, a prošlo je 8 milenijuma i 300 godina otkad je ovaj stari narod otkrio fenomen. Čak se i zemljina osa pomerila za to vreme, za 0,8 stepeni, pa su stari Lepenci ovaj fenomen posmatrali sa neke druge, obližnje tačke, odnosno baš na mestu samog lokaliteta naselja.

Koliko je ovo čudo, danas opisano gomilom matematičkih formula (za šta je korišćena čak i pomoć satelita za navigaciju) bilo značajno za Lepence? Mnogo. Značilo je život, rađanje nove religije, opstanak civilizacije... Zašto? Iz prostog razloga što su na osnovu ove pojave, verovatno jedinstvene u svetu, mogli da naprave lunarni kalendar, sličan onom kakav danas poznajemo, a koji broji tačno 365 dana.

Priroda se postarala da Lepencima obezbedi dobar merni instrument za orijentaciju u vremenu – karakterističan planinski reljef sa druge strane Dunava.

Početna tačka tog kalendara bilo je dvostruko svitanje na Treskavcu, na dan dugodnevice. Od tog dana, Lepenci su posmatrali kako se tačka svitanja pomera udesno i dan se skraćuje, sve do zimske kratkodnevice 21. decembra, kada sunce izlazi iza vrha Kukujova. Od tog dana, proces kreće u suprotnom smeru. Svitanje se pomera ulevo po horizontu do ravnodnevice, u proleće 21. marta. Tada Sunce izlazi iznad vrha Glavica, treće važne tačka planinskog solarnog kalendara. Lepenski vir je bio stajaće naselje i njegovi stanovnici su nesumnjivo uočili ove pravilne periodične procese.

Istraživanja ukazuju da je ovde stvoren prvi kalendar i uspešno primenjeno predviđanje vremenskih promena. To je bio preduslov za opstanak ljudske zajednice na istom mestu, tokom dužeg perioda.

Utemeljivač arheometeorologije, profesor Klajv Bonsalm, u svojim radovima uočava da je Lepenski vir jedino, od nekoliko naselja iste civilizacije iz Đerdapske klisure koje je preživelo period zahlađenja pre 8.200 godina.

U tom periodu su Evropu pogodile jake kiše i poplave, a komšije Lepenaca su napustile svoja staništa. Naselje Lepenski vir je jedino opstalo jer se u vreme klimatskih promena pomeralo uzvodno i naviše, duž obale Dunava. U tim seobama Lepenci su uvek pravili nove kuće. Jedini izuzetak je niz objekata koji leže na mestu s kog jedino može da se posmatra dvostruki izlazak sunca.

Još je akademik Dragoslav Srejović, koji je otkrio Lepenski vir, uočio usmerenost većine lepenskih kuća prema Treskavcu. Tumačio je to izuzetnim značajem koji su mu Lepenci pridavali.