ONO ŠTO NAM STIŽE IZ AFRIKE DONOSI OZBILJNE BOLESTI! Infektolog upozorava: "To je kazna jer ne živimo u skladu sa prirodom"

Foto: www.profimedia.rs

Infektolog prof. dr Žarko Ranković kaže za "Blic" da su ekstremno visoke temperature učinile svoje.

- Bolesti koje imamo na Mediteranu, koje imamo u Africi, mogu se pojaviti i ovde kod nas, mogu postati uobičajene bolesti na našoj teritoriji. Možemo imati denga groznicu, ali i neke i ozbiljnije bolesti. Već imamo virus zapadnog Nila, a pitanje je šta će biti sa malarijom - upozorava profesor Ranković.

Profesor Ranković kaže da se promenila klima, da je puno vlage, i da zaštita životne sredine mora početi na svetskom nivou, počevši od emisije štetnih gasova, ugljen-dioksida i svega ostalog.

- To je kompleksno pitanje kako sprečiti. Svaka država može uraditi nešto za sebe, svaki grad, svaki pojedinac. Ali sve se mora rešavati na globalnom nivou. Kada se u Vuhanu pojavio kovid-19 pitali su me da li će doći u Srbiju. Odgovorio sam da nije pitanje da li će se pojaviti, već kada će se pojaviti - kaže profesor Ranković za "Blic".

Foto: youtube.com/printscreen

I virusi putuju avionom

Epidemija virusa korona podsetila nas je da je svet veliko selo i da je pitanje dana kada će jedna bolest iz bilo koje države sveta doći u Srbiju. Epidemiolozi kažu da svaka zarazna bolest dolazi najbržim prevoznim sredstvom, a to je avion, a svedoci smo da je koronavirus za samo nekoliko meseci stigao do svakog kontinenta, grada ili mesta.

Kako je rečeno na Svetskom zdravstvenom samitu u Rimu, svet je ušao u eru pandemija, zbog čega ćemo biti izloženi mnoštvu virusa. Globalno posmatrano, među sisarima i pticama kruži oko 1,6 miliona virusa, od kojih 700.000 može da pređe na čoveka. Kod ljudi je identifikovano svega 250 virusa, dok ostali još nisu prešli s drugih vrsta na našu. Što se zaštite tiče, odbrana su vakcine i menjanje stila života i navika.

Virusi su u stalnoj potrazi za domaćinom

Virusolog Peter Piot, koji je izdvojio genom virusa ebole 1976. godine, kaže da su virusi spretni jer su u stalnoj potrazi za domaćinom, bilo da su to biljke, životinje ili ljudi, kako bi mogli da se razmnožavaju. Piot, koji radi u Londonskoj školi za higijenu i tropske bolesti, smatra da kovid neće biti poslednja smrtonosna epidemija, preneo je RTS.

- Živimo u eri pandemija i mislim da ćemo ih imati sve više. Kažnjeni smo jer ne živimo u skladu s prirodom - izjavio je Piot.

Foto: pixabay.com

Piot je ukazao i na krčenje šuma i ilegalnu trgovinu divljim životinjama, jer šume pokrivaju trećinu zemaljske kugle ali sve ih je manje, a umesto njih niču farme za odgajanje životinja i svega što donosi profit. Ne sme se zaboraviti ni globalno zagrevanje, jer visoka temperatura donosi nove bolesti. Insekti poput komaraca i krpelja, koji su nosioci bolesti, šire se na veća i nova područja. Velike suše i poplave, takođe, donose velike promene.

Velike i jake kiše, na primer, pogoduju komarcima koji prenose denga groznicu. Prošle godine je više od tri miliona ljudi u Južnoj Americi obolelo od denga groznice, preneo je RTS.

Zečija groznica

Na severozapadu Slovenije ove godine beleži se povećan broj slučajeva takozvane zečje groznice, retke bolesti koja se sa životinja prenosi na ljude, prenela je agencija Srna. Samo u junu i julu potvrđeno je 27 slučajeva ove retke bolesti među ljudima na području opština Kobarid, Soča, Nova Gorica i nekoliko drugih lokalnih zajednica u tom delu Slovenije.

Većina slučajeva završila je hospitalizacijom, saopštio je slovenački Zavod za javno zdravlje.

A proteklih 30 godina, od 1990. do 2020. zabežena su samo 42 slučaja zečje groznice.

Uzročnik bolesti je bakterija francisella tularensis, kojom se ljudi obično zaraze kada ih ugrize zaraženi krpelj, a izvor zaraze može biti i voda za piće zagađena izlučevinama glodara, te direktan dodir sa živom ili uginulom životinjom.