ONA RADI U RUDNIKU I ŽIVOT JOJ NIJE LAK: Proveli smo dan sa Milicom (33), najmlađom ženom-rudarom u Srbiji! (FOTO)

 

Foto: ST/P. DIVAC

 

Milica je najmlađi rudar u rudniku "Kolubara" i ujedno najmlađa u ovoj profesiji uopšte.

Zaposlena je na polju D, najvećem kopu Kolubare, kao rukovalac transportera tračnog sistema.

PORODIČNA TRADICIJA

- Ovaj kraj zavisi od rudnika, iz svake porodice bar po jedan član radi ovde. Moj otac, recimo, radi na istom radnom mestu, pa za mene uopšte nije čudno da se ovim bavim. Uostalom, za to sam se i školovala - uverava nas Milica tokom jednog radnog dana koji smo proveli s njom i njenim kolegama.

Njen primarni posao je da nadgleda traku i, mada zvuči lako, mora da bude potpuno koncentrisana, spremna da reaguje momentalno kada dođe do poteškoća u proizvodnji. POGLEDAJ GALERIJU

 

Nije joj strano ni da gasi požar, zateže traku s kolegama bravarima, a da nije pošteđena težeg posla, govori i to da Milica pauzu od pola sata koristi da lopatom pokupi ostatke rude koji padnu s trake.

- Odgovornost je velika jer odgovaraš za nečije živote. U toku leta se dešava da se zbog vrućina i prašine traka zapali. Moj posao u teoriji je da pozovem kolege da ne bi došlo do veće havarije, ali s obzirom na to da je vreme ključno i sama se latim aparata za gašenje požara. Zimi pak dolazi do proklizavanja, pa onda lopatom bacam rizlu na traku. Ako dođe do zaglavljivanja u bunkeru, moram da reagujem da se ruda ne bi prosula. U proseku od četiri do pet sati moraš da držiš širom otvorene oči, sve dok traka radi, a ostatak je fizički rad - kaže Milica, jedna od osam žena na ovom kopu.

Godišnje se tu iskopa oko deset miliona tona rude. Ta ruda prevozi se potom preko dva tračna sistema, što znači da kroz Miličine ruke prođe pet miliona tona uglja godišnje.

NISAM ZA KANCELARIJU

Na pitanje da li je razmišljala da se bavi nekim ženstvenijim zanimanjem, slatko se smeje i otkriva da je ceo život nekako težila muškim poslovima.

- Igrala sam fudbal 15 godina, čak i u reprezentaciji, ali sam zbog povrede odustala od sportske karijere. Čekajući posao u struci, dobrovoljno sam služila vojsku i dve godine radila kao gardista na Topčideru kada su me pozvali da radim u struci. Nisam se mnogo razmišljala, plata je dobra. Ali nije vojska ono što je bila, ovo ovde mi je ipak ekstremnije. Nisam ja za kancelariju i kolektiv, to mi je dosadno. Ovde je uvek neko dešavanje, trčiš, juriš - priča najmlađa srpska rudarka.